ЕУ: Миграције и азил

Мигрантска криза која је погодила Европу и 2015. ескалирала у виду масовног прилива избјеглица и илегалних имиграната из Азије, Африке и Блиског Истока у земље Европске уније, указала је на многе недостатке националних система у Унији, али и мањак кохезије међу њеним чланицама. С друге стране, криза је указала на потребу јачања регионалне сарадње, размјене искустава и информација, припрему заједничког одговора на ову појаву и размјену недостајућих ресурса међу државама чланицама и кандидатима.

Питање управљања миграцијама на европском континенту је показало такође значајну дихотомију између држава чланица Уније, чиме је прилично јасно потцртана разлика између „лијевих“ и „десних“ чланица, односно оних које су показале спремност и отвореност за прихватање избјеглица са Блиског Истока и осталих миграната, и друге скупине чланица која на значајан начин узмиче од ове политике односно настоји да изгради „зид“ на својим границама. Ово питање је зато у извјесном смислу подијелило Европу и отворило теме „закопане“ након Другог свјетског рата. У значајној мјери је подстакло јачање антимигрантских и ксенофобних осјећаја широм Европе, захваљујући чему се биљежи тренд раста подршке десничарским партијама. Избори за Европски парламент који ће се одржати у мају 2019. ће зато несумњиво бити индикативни у контексту ставова грађана чланица ЕУ према подршци десници широм континента.

За разлику од поменутих трендова актуелних у Европи, Црна Гора је заузела одговоран приступ у суочавању с мигрантским изазовима, који захтијева активности државе ради ефикасног суочавања с комплексним задатком очувања безбједности граница, уз обезбјеђивање адекватних услова лицима која траже међународну заштиту. Због ескалације мигрантске кризе и с циљем правовремене реакције у управљању миграцијама, Влада Црне Горе је у новембру 2015. усвојила План дјеловања у случају масовног прилива миграната и избјеглица у транзиту преко територије Црне Горе. У складу с Планом, формиран је Оперативни тим, а дефинисане су и обавезе органа које се односе на евиденцију лица на граници, безбједност миграната, прихват и смјештај, медицинску заштиту и хигијену, информисање миграната и јавности, и др. У 2015. азил у Црној Гори је затражило чак 1.611 лица. Усљед потписивања споразума између ЕУ и Турске о рјешавању мигрантске кризе и прекида западно-балканске руте у 2016, број тражилаца азила у Црној Гори је осјетно смањен, па је током 2016. поднијето знатно мање захтјева за добијање азила, њих 335. С обзиром на чињеницу да је од јесени 2017. Црна Гора све више погођена миграцијама дуж такозване „приобалне руте“ (Албанија - Црна Гора - Босна и Херцеговина), забиљежен је значајан раст броја тражилаца азила на годишњем нивоу, па је током те године поднијето 849 захтјева за добијање азила, док је у 2018. поднијето чак 3.104 захтјева за међународну заштиту. С циљем контроле миграционих кретања, Сектор граничне полиције континуирано спроводи План појачаног надзора државне границе, кроз појачано присуство патрола на граници и контролним тачкама главних путева према граници.



Црна Гора је, као земља која је снажно посвећена испуњењу свог најважнијег вањскополитичког циља – чланства ЕУ, од почетка преговора с Унијом значајно унаприједила стратегијски и законодавни оквир на плану управљања мигрантским токовима и политиком азила на територији наше државе. Кад је у питању стратегијски оквир, Црна Гора је у фебруару 2017. усвојила Стратегију за интегрисано управљање миграцијама за период 2017-2020. с Акционим планом за њено спровођење. Овом стратегијом предвиђено је потпуно усклађивање и успостављање правног оквира, као и додатно јачање институционалног оквира који пружа могућност дјелотворног спровођења политике контроле миграционих кретања. Црна Гора је усвајањем Стратегије показала одлучност за успостављање друштва с ефикасним системом и препознатљивим резултатима на пољу интегрисаног управљања миграцијама, што ће допринијети регионалној и укупној стабилности сагласно правилима и стандардима ЕУ.

На законодавном плану, Црна Гора је доношењем новог Закона о странцима, чија примјена је отпочела 3. ИИИ 2018, значајно унаприједила оквир у дијелу регуларних и нерегуларних миграција, јер је њиме извршено усаглашавање са највећим бројем директива ЕУ из ове области, чиме су стандарди ЕУ из области миграција у највећој мјери транспоновани у овај закон. У области азила, доношењем Закона о међународној и привременој заштити странаца у децембру 2016, који је ступио на снагу 1. И 2018, усаглашен је правни оквир са правном тековином ЕУ и међународним стандардима. Доношењем овог закона успостављен је ефикасан и јединствен систем азила у коме се странцима који траже међународну заштиту гарантују, као и у земљама ЕУ, једнаке шансе за успјех у поступку, као и гаранције за исти третман.

За адекватно пружање заштите странцима потребно је, поред унапређења стратегијског и законодавног оквира, ојачати административне капацитете у овој области. У том правцу, Црна Гора је ојачала смјештајне капацитете како би боље регулисала мигрантске процесе, нарочито у смислу контролисаног уласка на територију државе. Предузете су све мјере за евентуални прихват миграната и избјеглица у случају њиховог прилива, а у складу са свим међународним стандардима у овој области. У фебруару 2014. стављен је у функцију Центар за тражиоце азила (тренутно: Дирекција за прихват и смјештај странаца - Центар за прихват). Такође, у децембру 2013. је стављено у функцију Прихватилиште за странце, намијењено лицима која су затечена у илегалном боравку на територији Црне Горе. Оба центра располажу пристојним смјештајним капацитетима, обезбијеђени су адекватни услови за боравак странаца, а такође се у континуитету организују обуке службеника запослених у центрима. Додатно, у случају попуњености смјештајних капацитета Центра или у случају изненадног прилива великог броја тражилаца азила, обезбјеђује се алтернативни смјештај за лица из система азила. У вези с управљањем миграционим токовима на територији Црне Горе, планирано је повећање капацитета за прихват, уз финансијску подршку ЕУ, стварањем „транзитног центра“ на Божају (граница с Републиком Албанијом), за прихват миграната који први пут улазе у земљу и оних који желе да поднесу захтјев за азил у Црној Гори.

Осим на плану унутрашње политике, Црна Гора своју посвећеност по овом питању показује такође на плану регионалне сарадње и доприноса јачању стабилности и безбједности региона. Пуну посвећеност по овом питању Црна Гора је показала током ратова деведесетих година прошлог вијека, када је прихватила преко 120.000 избјеглица, што је у том моменту представљало скоро петину њеног укупног становништва. Такође, у септембру 2018, на молбу Италије за помоћ око рјешавања питања миграната са брода Дићото који се искрцао на Сицилији, Црна Гора је позитивно одговорила, прихвативши пет миграната. Може се закључити да као мала земља и кандидат за приступање ЕУ, Црна Гора представља примјер државама чланицама у борби с мигрантским притисцима.

Ипак, усљед драстичног раста броја миграната на нашој територији, те њиховог проласка кроз мања мјеста и села у Црној Гори, биљеже се случајеви негодовања мјештана поводом сусрета са мигрантима. Уз наводе да, пролазећи кроз њихова мјеста, мигранти наносе штету домаћинствима, уништавају имовину, пале штале, обијају куће и друге објекте, мјештани неких пограничних села између Црне Горе и Босне и Херцеговине су недавно апеловали на надлежне државне органе да предузму мјере како би их заштитили, тврдећи да управо тим путем пролази највећи број миграната и да се њихова кретања одвијају обично ноћу.

Овакви појединачни случајеви нажалост често доприносе развијању популистичких ставова у друштвима, попут поменутих трендова актуелних у ЕУ. Занемарујући доказе и чињенице и наводећи да миграције и мигранти представљају пријетњу безбједности и сигурности, популизмом се често подстиче развој ксенофобних осјећаја у друштву, чиме се значајно подривају темељи основних људских права и европских вриједности којима тежимо као демократско друштво. Због тога је веома важно да Црна Гора задржи свој курс по овом питању, с циљем очувања хуманости и основних вриједности и заштите људских права, без обзира на појединачне случајеве и популистичку злоупотребу истих. Посвећеношћу европским вриједностима у овој, али и другим областима, показујемо зрелост друштва и достојност чланства ЕУ.

Ауторка: Сандра Ђоновић

Самостална савјетница ИИ у Одсјеку за политичка питања ЕУ

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ