Предсједник Марковић на Премијерском сату: Војска ће помоћи изградњу путева до катуна, што ће имати вишеструке користи за становнике и валоризацију потенцијала Сињајевине

Предсједник Владе Душко Марковић је, одговарајући на посланичко питање Јанка Вучинића у вези војног полигона на Сињајевини, поручио да неће бити никакве изградње на овом простору и да то није било, нити ће бити у плану Министарства одбране.

„Напротив, Војска би простор на Сињајевини користила у кратком временском периоду током године, и то искључиво за извођење војне обуке. За ове потребе, а прилагођавајући их потребама локалне и шире заједнице, Војска ће помоћи изградњу неопходне путне инфраструктуре и пробијање путева до катуна. А то неће девастирати, него убрзати уређење цијелог простора, и имати вишеструке користи за становнике и економску валоризацију потенцијала Сињајевине“, нагласио је Премијер.

Он је појаснио да, иако су пројекти намијењени одбрани изузети из обавеза прописаних Законом о процјени утицаја на животну средину, Министарство одбране је и поред тога консултовало институције надлежне за питања животне средине и општине на чијим територијама је предвиђен наведени полигон и да све досадашње анализе показују да коришћење тог терена на описани начин не може имати негативан утицај на животну средину.

Подсјетивши на значај стабилности и безбједности за економски развој државе, предсједник Марковић је нагласио: „А како би институције одбране и безбједности успјешно одговориле задацима, које друштво ставља пред њих, морамо омогућити и услове за реализацију обука, вјежби и развијајање њихове способности до нивоа постављених стандарда.“

У том контексту, упозорио је да није добро да ширећи дезинформације онемогућавамо напоре за унапређење безбједности земље, и наше заједничке безбједности, јер је Црној Гори потребно друштво у коме се институционална брига о одбрани и безбједности не спутава било каквим облицима самоорганизовања.

„Наша војска, поред своје међународне репутације, доказала се као добар сусјед и потпора локалним заједницама и становништву у бројним потребама, и сигуран сам да ће тако бити и на Сијањевини“, закључио је предсједник Марковић одговор на први дио питања.

У одговору на дио питања који се тиче градње малих хидро-електрана, Предсједник Марковић је подсјетио да је Влада својим првим Планом, одмах на почетку мандата, практично увела мораторијум на издавање енергетских дозвола, већ су настављени само раније започети пројекти и реконструкција постојећих објеката као и валоризација енергетских потенцијала хидро-техничких система, односно пројекат Општине Беране на локалном водоводном систему.

„И за мене и Владу – одржив енергетски систем представља развојно питање које има перманентну пажњу“, нагласио је Премијер.

Изражавајући увјерење да су пројекти градње малих хидроелектрана били добронамјерни покушаји стварања услова за развој и креирање нове вриједности, прије свега за локалне заједнице, он је додао да, ако у појединим случајевима процјене нијесу биле најпрецизније, постоји систем праћења реализације оваквих пројеката – да би се пропусти, када се десе, исправљали.

„Због одговорности коју носимо, ми у Влади не жмуримо пред изазовима који су се наметали у овој области. Рјешавамо их, не либећи се да платимо сваку цијену која ће обезбиједити заштиту средине и сачувати амбијент и природно окружење свакг локалитета, и његових житеља! Ако пројекат не доноси очекиване бенефите за заједницу И становништво којем је намијењен, преузећемо одговорност за нови приступ, чак и када се испостави да формалних пропуста није било, ни на страни администрације, ни на страни инвеститора. Јер присјетићете се, цијели програм осмишљен је да највећи дио концесионих прихода, чак 70 одсто, припадне локалној заједници, да се инвеститори обавежу на јачање локалне путне и електроенергетске инфраструктуре, да покажу потребни ниво друштвене одговорност. Ако ти ефекти изостану, нема ни једног разлога да инсистирамо на реализацији. Напротив, обуставићемо сваки такав пројекат“, истакао је предсједник Марковић.

Он је поновио да се неће градити ни вртићи, ни мини-хидроцентрале, ни фабрике, ни ризорти – тамо гдје локално станивништво већински сматра да је то лоше за заједницу и закључио: „Циљ економског развоја је добробит грађана, а не популизам и дневни политички интереси. Стога ћемо пројекат који не обезбјеђује добробит, или га угрожава – замијенити бољим! Тако ради озбиљна политика, тако ради одговорна Влада према реалним изазовима свеукупног развоја.“