- Влада Црне Горе
Министарство финансија Јелић на конференцији СЗО у Љубљани: Сарадњом до с...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Јелић на конференцији СЗО у Љубљани: Сарадњом до смањења неједнакости здравствене заштите
Објављено: 13.06.2019. • 20:00 Аутор: мрсс
Усвајајући "Националну стартегију одрживог развоја до 30. године".ЦГ је препознала инклузивни и одрживи развој као стратешки приоритет, а здравље и једнакост у здрављу је у самој сржи политичке посвећености Владе Црне Горе, казала је државна секретарка у Министарству рада и социјалног старања Вукица Јелић на конференцији Свјетске здравствене организације у Љубљани, која је се ове године одржава под слоганом “Право свих на здравствену зашиту”.
Јелић је истакла да мастер план развоја здравства Црне Горе 2015-2020 и друга стратешка документа дају смјернице да се значајно унаприједи здравље и блогостање свеукупног становништва, смање неједнакости у здрављу, оснажи јавно здравство и осигура људима, систем заштите здравља који је универзалан, правичан, квалитетан и одржив.
“Рјешавање проблема неједнакости укључујући и неједнакости у здрављу изискује ефикасну мултисекторску сарадњу и ангажман цјелокупног друштва . Могуће је смањити неједнакости у здрављу само уколико сектор здравља буде тијесно сарађивао са осталим ресорима у чијој надлежности су друге важне детерминанте здравља као што је запошљавање, образовање, социјална заштита, урбанистичко планирање, фискалне политике и др.”, рекла је Јелић.
Она је додала да је партнерство у рјешавању проблема и креирању раста економије и друштва инсталирано кроз институт Социјалног савјета у коме равноправно учествују запослени, послодавци и Влада. Тај приступ, како је навела, је омогућио да се кроз изналажење компромиса креирају рјешења која су прихватљива и корисна за све.
Јелић је подсјетила да је Црна Гора, као и остале земље региона протекле три деценије прошла тешке и захтјевне процесе преструктурирања привреде, отпуштања радника, дерегулације тржишта и друге елементе транзиције.
“И данас се носи са бременом сиве економије, ниским учешћем радно активног становништва, незапосленошћу, регионалним разликама, наскладом између понуде и тражње. Посебан изазов је незапосленост младих , жена и рањивих група становништва, што је значајан извор неједнакости”, казала је Јелић.
Такође, како је казала, крупан изазов је и стабилизација јавних финансија уз препоруке WБ и ММФ да се ограничи раст зарада и пензија и да се смањи величина јавне управе, што значи да значајан број службеника може остати без посла.
“Све то то има за посљедицу и већу несигурност код грађана што се негативно одражава на ментално здравље (а то је потврдила и студија ОЕЦД 2008 да са де-регулацијом тржиста рада расте и несигурност и преваленца менталних обољења”, подсјетила је Јелић.
Сстворен је, како је истакла, амбијент који привлачи стране инвестиције, само у прошлој години имали смо 770 милиона страних директиних инвестиција, а тај се тренд наставља.
Такође, уређује се систем фискализације, што ће допринијети смањењу сиве економије, већој заштити запослених и повећању јавних прихода.
“Усљед ових економских кретања дошло је до значајног економског раста, повећања запослености, смањења сиромаштва и стварања услова за повећање улагања у образовање и социјалну и здравствену заштиту , унапређење јавне управе, те укупно повећање квалитета услуга које унапређују добробит грађана”, саопштила је државна секретарка.
Она је казала да се позитивни трендови настављају , што нам даје шансу да примијенимо кључне поруке са ове конференције.
“Једнакост у пружању здравствених услуга подразумијева да интегришемо услуге, да изградимо квалитетне социјалне сервисе, да се окренемо сваком појединцу и да ниједан човјек не буде заборављен”, закључила је Јелић.
Јелић је истакла да мастер план развоја здравства Црне Горе 2015-2020 и друга стратешка документа дају смјернице да се значајно унаприједи здравље и блогостање свеукупног становништва, смање неједнакости у здрављу, оснажи јавно здравство и осигура људима, систем заштите здравља који је универзалан, правичан, квалитетан и одржив.
“Рјешавање проблема неједнакости укључујући и неједнакости у здрављу изискује ефикасну мултисекторску сарадњу и ангажман цјелокупног друштва . Могуће је смањити неједнакости у здрављу само уколико сектор здравља буде тијесно сарађивао са осталим ресорима у чијој надлежности су друге важне детерминанте здравља као што је запошљавање, образовање, социјална заштита, урбанистичко планирање, фискалне политике и др.”, рекла је Јелић.
Она је додала да је партнерство у рјешавању проблема и креирању раста економије и друштва инсталирано кроз институт Социјалног савјета у коме равноправно учествују запослени, послодавци и Влада. Тај приступ, како је навела, је омогућио да се кроз изналажење компромиса креирају рјешења која су прихватљива и корисна за све.
Јелић је подсјетила да је Црна Гора, као и остале земље региона протекле три деценије прошла тешке и захтјевне процесе преструктурирања привреде, отпуштања радника, дерегулације тржишта и друге елементе транзиције.
“И данас се носи са бременом сиве економије, ниским учешћем радно активног становништва, незапосленошћу, регионалним разликама, наскладом између понуде и тражње. Посебан изазов је незапосленост младих , жена и рањивих група становништва, што је значајан извор неједнакости”, казала је Јелић.
Такође, како је казала, крупан изазов је и стабилизација јавних финансија уз препоруке WБ и ММФ да се ограничи раст зарада и пензија и да се смањи величина јавне управе, што значи да значајан број службеника може остати без посла.
“Све то то има за посљедицу и већу несигурност код грађана што се негативно одражава на ментално здравље (а то је потврдила и студија ОЕЦД 2008 да са де-регулацијом тржиста рада расте и несигурност и преваленца менталних обољења”, подсјетила је Јелић.
Додала је да имајући у виду све набројане изазове, остварити инклузивни раст и обезбиједити једнаку здравствену заштиту за све, чини се, храбар је одговор једне мале земље која жели да убрзаним корацима створи квалитетне услове живота за своје грађане.
“У континуитету се спроводе друштвено економске реформе и истовремено испуњавају обавезе евроатлантске агенде. Улажемо у квалитетан пословни амбијент који подстиче раст и развој друштва у цјелини и истовремено штити добробит грађана”, казала је Јелић и навела да се у овој години завршава реформа цијелог радног законодавства, као и најтежа дионица ауто-пута, што ће омогућити развој сјевера, смањење регионалних разлика, бољи живот грађана тог региона, улагања и инвестиције на сјеверу.
“У континуитету се спроводе друштвено економске реформе и истовремено испуњавају обавезе евроатлантске агенде. Улажемо у квалитетан пословни амбијент који подстиче раст и развој друштва у цјелини и истовремено штити добробит грађана”, казала је Јелић и навела да се у овој години завршава реформа цијелог радног законодавства, као и најтежа дионица ауто-пута, што ће омогућити развој сјевера, смањење регионалних разлика, бољи живот грађана тог региона, улагања и инвестиције на сјеверу.
Сстворен је, како је истакла, амбијент који привлачи стране инвестиције, само у прошлој години имали смо 770 милиона страних директиних инвестиција, а тај се тренд наставља.
Такође, уређује се систем фискализације, што ће допринијети смањењу сиве економије, већој заштити запослених и повећању јавних прихода.
“Усљед ових економских кретања дошло је до значајног економског раста, повећања запослености, смањења сиромаштва и стварања услова за повећање улагања у образовање и социјалну и здравствену заштиту , унапређење јавне управе, те укупно повећање квалитета услуга које унапређују добробит грађана”, саопштила је државна секретарка.
Она је казала да се позитивни трендови настављају , што нам даје шансу да примијенимо кључне поруке са ове конференције.
“Једнакост у пружању здравствених услуга подразумијева да интегришемо услуге, да изградимо квалитетне социјалне сервисе, да се окренемо сваком појединцу и да ниједан човјек не буде заборављен”, закључила је Јелић.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?