Милочер: Излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на Донаторској конференцији посвећеној презентацији Стратегије за трајно рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
ДОНАТОРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
СТРАТЕГИЈА ЗА ТРАЈНО РЈЕШЕЊЕ ПИТАЊА ИЗБЈЕГЛИЦА И ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ

Даме и господо,




Дозволите да најприје изразим задовољство због организовања Донаторске конференције посвећене презентацији Стратегије Црне Горе за трајно рјешење питања избјеглица и интерно расељених лица. Ова Конференција је још један доказ наше спремности и капацитета да политичку вољу и одлучност преточимо у стратешки приступ и конкретизујемо кроз Акциони план који прецизно пројектује активности, рокове, институције, партнере и средства потребна за имплементацију. Стратегија сагледава и предвиђа све могућности остваривања трајних рјешења које познаје међународно право и пракса, полазећи од Универзалне декларације о људским правима из 1948. године, Конвенције о статусу избјеглица из 1951. и њеном Протоколу из 1967, као и Општег оквира споразума за мир у Босни и Херцеговини из 1995. Стратегија потенцира важност јачања регионалног приступа и партнерских аранжмана, ослањајући се на већ инициране активности у оквиру МАРРИ Регионалног центра (миграције, азил, повратак избјеглица), чији је оснивачки форум одржан у Црној Гори, априла 2004, Сарајевске декларације из јануара 2005., као и билатералних споразума и програма. У овом смислу, нагласио бих значај недавно иницираног Протокола о одрживом повратку, између Владе Црне Горе, УНМИК-а и УНХЦР-а.

На почетку 21. вијека, заштита избјеглица и расељених лица значи солидарност са најугроженијима, заједничку обавезу да адекватно одговоримо на изазове са којима се суочавамо, како би своје хуманитарне мисије и обавезе ускладили са локалним потребама и политичком реалношћу. Демократичност сваког друштва се мјери његовом способношћу да свима пружи једнаке шансе да активно учествују у социјалном, економском, политичком и културном животу. Пуно поштовање људских права и слобода су нераздвојиви од остваривања стратешког циља Црне Горе интеграције у ЕУ и евроатланске структуре. На путу остваривања овога циља, који данас дијеле све земље нашег Региона, важан тест нашег капацитета представљаће прогрес који остваримо у трајном рјешавању кључног проблема расељених лица и избјеглица. Ваше учешће на данашњој Конференцији је најбољи доказ да у Региону постоји свијест, спремност и способност да, на путу остваривања наше европске перспективе, квалитетно ријешимо ово важно питање. То је неопходан услов за етничко помирење, као и за учвршћивање темеља поновне изградње међусобног повјерења и јачање капацитета за пуно поштовање права националних мањина. Морамо осигурати да свака расељеничка и избјегличка прича има добровољан, праведан и достојанствен епилог. А да би то постигли, потребна је одлучнија заједничка акција, јер комплексност овог питања превазилази реалне могућности појединачних земаља. Тим прије, што пролонгирање рјешавања ситуације расељених лица и избјеглица може водити до неконтролисаних миграционих процеса, илегалних активности и угрожавања националне и регионалне стабилности и безбједности. Ово је посебно релевантно у случају нашег Региона, с обзиром на његово вишедеценијско економско заостајање и оружане конфликте који су на жалост обиљежили последњу декаду протеклог вијека. Тренутна ситуација и развој догађаја у региону, свакако, даје основ за оптимизам, али и за одређени опрез. Све то потенцира појачану одговорност и улогу свих актера домаћих и међународних.

Дакле, садашњи тренутак захтијева да имамо активан однос према рјешењима, да будемо активни креатори наше европске будућности. Надам се да није претенциозно ако констатујем да је Црна Гора такву одговорност показала и током последње деценије трагичних збивања на простору бивше Југославије. Подсјетићу, једино смо у Црној Гори успјели да сачувамо мир и стабилност, да избјегнемо ратне сукобе. Али, осјетили смо све посљедице сталних ратних пријетњи на нашим границама и дестабилизацију Региона. Међутим, и у таквим условима одржали смо традицију мултиетничког, мултикултурног и мултивјерског склада, који је издржао и пробу ових тешких времена. Црна Гора је пружала уточиште свим невољницима, без обзира на вјеру и нацију, ризике, економску и социјалну цијену. У једном периоду (1999.), у Црној Гори је боравило око 130. 000 избјеглих и расељених лица или преко 20% укупне црногорске популације, што је до тада незабиљежено у свјетским миграционим аналима. Посебно, што је то било вријеме успостављања темеља за свеобухватну транзицију, вријеме сталног настојања београдског режима да дестабилизује Црну Гору и да је увуче у своје ратничке походе. Такође, вријеме санкција и изолације СРЈ. Такав државни оквир је онемогућавао да међународна заједница Црну Гору, коју је сматрала острвом наде у Региону, суштински изузме из режима санкција и снажније подржи њене демократске и реформске искораке. Економску ситуацију тих 90-тих година најбоље илуструју подаци о драстичном паду БДП за преко 50%, хиперинфлаторној спирали, драстичном расту незапослености и рапидном замирању привредних активности. И у тим условима Црна Гора је избјегла и расељена лица третирала равноправно са својим грађанима у погледу свих права запослења, образовања, здравствене заштите итд. Међутим, без обзира на све напоре, без подршке међународних хуманитарних организација не би успјели да обезбиједимо одговарајућу помоћ свим невољницима.

Паралелно са стабилизовањем ситуације у Региону, у Црној Гори смо постепено, али сигурно учврстили политичку стабилност у чијој је бити развој демократског система и владавине права, као темеља убрзаних економских реформи и развоја ријечју, нашег европског и евроатланстог пута. Све то радимо на начин да не угрозимо социјалну стабилност Црне Горе, што остаје један од највећих ризика и изазова процеса транзиције сваког друштва.

Црна Гора је данас, у условима изградње европске архитектуре новог политичког и економског система, једнако посвећена стварању услова за трајно рјешавање отворених питања избјеглица и интерно расељених лица, којих тренутно у Црној Гори има око 27. 000. У току су бројне активности у правцу унапређења домаћег законског и институционалног оквира. Такође, на имплементацији регионалних иницијатива које би требало да воде до коначног затварања ''расељеничких и избјегличких досијеа''. Као и до сада, подршка ЕУ, ОЕБС-а, УНХЦР-а и других међународних партнера наставља да буде од посебне важности.

О конкретним рјешењима и програмима Стратегије и њеног Акционог плана детаљније ће говорити остали представници извршне власти, који учествују на овом скупу. Најкраће, правци дјеловања и рјешења предвиђена Стратегијом полазе од домаћег и међународног правног оквира, економског капацитета Црне Горе, ситуације и перспектива у земљама поријекла, уз пуно поштовање изражене воље избјеглица и интерно расељених лица (репатријација, локална интеграција или одлазак у треће земље).

Ова конференција је примјер стратешког партнерства које је неопходно ојачати да би остварили зацртане циљеве. У вјери у такав дух сарадње, једнакости, солидарности, заједничке одговорности и посвећености, захваљујем на пажњи.



Маестрал, 08. јул 2005. године