Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на централној прослави 13. јула - Дана државности Црне Горе у Црногорском народном позоришту у Подгорици

Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на централној прослави 13. јула - Дана државности Црне Горе у Црногорском народном позоришту Подгорици.


Поштовани грађани Подгорице и Црне Горе,
Поштовани учесници Тринаестојулског устанка,
Уважени представници дипломатског кора,
Даме и господо,

У широкој лепези свијетлих црногорских датума, 13. јул се издваја као синоним црногорске постојаности и симбол наше слободе.

Овај дан за памћење и понос Црногораца обавезује нас да се подсјетимо темеља на којима је саздана модерна црногорска држава и свих који су уградили себе и своје животе у те стамене темеље. Захваљујући њима - једнако онима који су 13. јула 1941. масовно устали против фашистичке окупације, учинивши овај простор јединим домом слободе у поробљеној Европи, и нашим прецима који су се у гласовитим биткама борили за слободу и признање црногорског државног идентитета - што се и десило 13. јула 1878. године на Берлинском конгресу - и ми данас у овом узвишеном и свечаном расположењу обиљежавамо Дан државности модерне Црне Горе.

У години када цио демократски свијет слави 60- годишњицу побједе над фашизмом са гордошћу се присјећамо признања тадашње интелектуалне Европе да црногорски Тринаестојулски устанак, може да служи на понос осталим народима, Двије свевремене вриједности су потврдили и учврстили учесници Тринаестојулског устанка - да је Црна Гора вјечна и непобједива, и да је она увијек дио напредног свијета.

Тај 13. јул је проистекао из 13. јула 1878. и славних бојева за независност Црне Горе. Окренутост најпрогресивнијим свјетским идејама и небројено пута стваралачки исказана приврженост европској култури и цивилизацији - основе су на којима почива и данашња Црна Гора. У овом свијетлом датуму је сажето вјековно искуство црногорске борбе за слободу. Слободарство, које је демонстрирано у цјелокупној нашој историји - на врху је вертикале укупног црногорског трајања. Зато смо и одлучили да овај датум буде дан наше државне идентификације.

Што је дуга борба за слободу, него борба за слободан избор властите будућности. Истом том циљу Црна Гора и данас тежи, и таква порука је упућена и Београду и свим важним европским и свјетским адресама.

Поштовани грађани Подгорице и Црне Горе,

Кроз вјекове се из Црне Горе, гдје су на поносном Цетињу столовали најславнији наш средњовјековни владар Иван Црнојевић и седам знаменитих Петровића, који бијаху и државници и духовници, и војсковође и дипломате, и чијих ће се прегнућа Црна Гора са захвалношћу сјећати док год се њено име буде помињало - кретало у велике побједе којима се дивила просвијећена Европа.

У предреферендумској години са посебном обавезом се присјећамо њихових мудрих судбоносних, често ризичних и тешких државничких одлука, без којих не би било државне слободе и независности црногорске. И нама данас припада да Црну Гору - послије тешких историјских периода, у којима је била жртва некад своје наивности, некад несрећних историјских околности, некад незахвалности оних за које се највише жртвовала вратимо самој себи, да јој вратимо државно достојанство, да више никад не буде објекат за измиривање туђих рачуна, него сигурна и богата кућа свих њених грађана и уважени субјект међународне заједнице.

Овога пута остварење великог циља нећемо морати, као што су то чинили наши претходници, да плаћамо најскупљом цијеном људским животима. Биће довољно да на демократски организованом референдуму потврдимо оданост и лојалност својој држави Црној Гори, исказујући тако прије свега цивилизацијски однос према својим прецима, али и према себи самима и својим потомцима.

Свакако, прије или касније, Црна Гора ће бити дио Евопске уније. Чак независно од државног статуса. Али је кључно питање да ли ће ући у њу као самостална и перспективна држава, са својим именом и својом адресом, или као дио друге државе. Опстали би, можда, Црногорци и у том контексту. Међутим шта је човјек без свога дома, шта је народ без државе?

Једнако важно је којом ћемо брзином досегнути своје европске циљеве. А то пресудно зависи од квалитета управљања процесом европске интеграције Црне Горе. Институције двочлане, врло атипичне државне заједнице показале су озбиљне слабости у том послу. То није питање добре воље, него несавладивих конструкционих проблема те заједнице. Зато, пуну одговорност за те процесе у Црној Гори морају преузети црногорске институције. Баш као и српске у Србији.

На грађанима Црне Горе је да се на темељу своје слободарске прошлости и сагласно европским демократским стандардима, слободно опредијеле за своју будућност.

Дакле, независну Црну Гору не желимо само због природног и историјског права, него превасходно због потребе да сами преузмемо одговорност за властиту будућност, за бољи и срећнији живот наших људи. И да тиме докажемо истинску припадност Европи. Желимо повратак црногорске независности, зато што вјерујемо да је остварење тог пројекта у интересу сваког нашег грађанина, свих генерација, сваког црногорског села и града.

Повратак Црногорске независности није изум ове власти, него потврда њене одговорности. Није њен хир, већ обавеза пред грађанима. Није повратак у прошлост, него озбиљно стратешко трасирање будућности. Потреба нашег брзог развоја диктира укључивање у шире европске процесе. И данас завршени и предати на употребу капитални инфраструктурни пројекти у Подгорици и широм Црне Горе свједоче о нашој способности да истрајемо на самосталном путу у Европу, свједоче о држави која има снаге и потенцијала да поново докаже да Црна Гора не припада Европи само историјски и географски, већ цивилизацијски.

Црна Гора је данас све озбиљнији партнер региону и међународној заједници, између осталог и због тога што динамично спроводи свеобухватне реформе, али и што је учврстила складан мултиетнички живот. Једна од најважнијих тековина посљедње деценије је и то што су мањински народи исказали изузетну приврженост својој држави Црној Гори. Такав однос у овим бременитим временима је за посебан респект и уједно посебна обавеза да јачамо грађанску државу у којој ће сваки њен становник без обзира на име, нацију и конфесију, имати исте шансе и бити једнако поштован. То ће бити важан гарант стабилности будуће независне Црне Горе.

Као разборити и одговорни људи у ово прегнуће не улазимо без извјесне нелагоде, јер један број наше браће и комшија још није схватио да је независна Црна Гора и њихова Црна Гора.

Ипак чврсто вјерујем да ће осјећај припадности домовини Црној Гори бити пресудан и код оних који се тренутно изјашњавају против самосталности. Вјерујем у снагу државотворне свијести и тежњу наших грађана да се сврстају у ред модерних народа Европе. Као што је антифашизам био масовно људско и цивилизацијско опредјељење грађана Црне Горе, тако је и данашње опредјељење за независност природан пут повезивања са актуелним европским токовима.

Исто као што је Берлински конгрес потврдио стварну независност Црне Горе на данашњи дан 1878. године, тако и данас очекујемо да свјетске државе, након демократски организованог изјашњавања грађана о државном статусу, верификују нашу самосталност. Увјеравам Вас, поштовани грађани, да ће брзо доћи дан када ће наши сусједи, исто као и велике свјетске силе и друге чланице Уједињених нација, рјечником модерне политике, саопштити оно што је након Санстефанског уговора верификовано и на Берлинском конгресу: Велика порта дефинитивно признаје независност Црне Горе!

Поштовани грађани Подгорице и Црне Горе,

Шта је 13. јул него свијетли симбол црногорског слободарства. Шта је 13. јул него најрјечитији примјер наше богате државотворне идеје. Шта је 13. јул него огледало вишевјековног слободарског трајања Црне Горе.

И данашње генерације у Црној Гори у великој већини разумију да је државност Црне Горе услов црногорске слободе. Као политички и државно одговорно руководство ми немамо право и нећемо ускратити велике европске наде савремене Црне Горе. Стога ћете се ви, грађани Црне Горе, који сте своју и судбину својих породица везали за ову земљу, у најскорије вријеме слободно изјаснити о својој будућности.

Овај 13. јул обиљежава и нашу коначну ријешеност да обновимо црногорску државну независност и да историјске снове претворимо у стварност. Идуће, 2006. године, имаћемо разлога да славодобитно прославимо Дан државности, јер ће се црногорска застава, осим на Цетињу, у Подгорици и другим црногорским градовима, трајно вијорити и испред зграде Уједињених нација на Ист Риверу.

Срећан вам 13. јул Дан државности Црне Горе.