Врањина: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на отварању међународне радионице Међународно одређивање Скадарског језера за територијални развој

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
''МЕЂУНАРОДНО ОДРЕЂИВАЊЕ СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА ЗА ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАЗВОЈ''


Поштовани предсједавајући (УНДП-УНЕСЦО),
Поштовани предсједниче Владе Албаније, господине Сали Бериша,
Поштовани учесници и гости,
Даме и господо,


Задовољство ми је да у име Владе Црне Горе поздравим све учеснике овог уваженог скупа, који организујемо у сарадњи са партнерским институцијама ''Динарске иницијативе'' УНЕСЦО-ом, УНДП-ом, Савјетом Европе, Медјународном унијом за конзервацију природе (ИУЦН) и Глобалним фондом за очување природе (WWФ).

Почаствован сам могућношћу да заједно са својим албанским колегом, господином Беришом, у овако компетентном саставу, размотримо на који начин басен Скадарског језера, са вриједностима и медјународним статусом којег има, може постати још снажнији катализатор развоја и сарадње Црне Горе и Албаније, и шире. У овом смислу, овакве активности сматрам као још једну потврду опредијељености и посвећености наших Влада даљем јачању традиционално добрих црногорско-албанских односа и сарадње, који су додатно оснажени заједничком европском будућношћу и циљевима које дијелимо и којима тежимо, на путу успостављања нашег пуног партнерства са ЕУ и НАТО-ом. То је, такође, доказ наше пуне свијести о важности очувања и одрживе валоризације потенцијала Скадарског језера, као прекограничног ресурса између Црне Горе и Албаније.

Ми смо ријешени да, у наредном периоду, овом јединственом дару природе и вишевјековне дјелатности људи, посветимо јос већу бригу и да, у сарадњи са Албанијом и осталим медјународним партнерима, предузмемо потребне активности. И на овај начин јачамо и продубљујемо сарадњу између наше двије земље, као и са међународним партнерима, научним институцијама, невладиним организацијама и цивилним сектором. У том смислу, препознајем значај данашњег скупа.

Своју приврженост концепту одрживог развоја, Црна Гора је потврдила на Самиту у Јоханесбургу, сматрајући тај задатак како глобалним програмом ове епохе, тако и задатком сваког појединца, насеља, града и цјелокупне државе. У овом свијетлу, припремамо Националну стратегију одрживог развоја, с циљем успостављања боље равнотеже између економских, социјалних и еколошких услова и потреба. У овом важном послу, имамо значајну подршку медјународне заједнице, кроз дјеловање институција из оквира Уједињених Нација, посебно Програма за развој Уједињених Нација (УНДП-а), Програма заштите животне средине Уједињених Нација (УНЕП-а), Организације за образовање, науку и културу (УНЕСЦО-а), као и Свјетске Банке, Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ-а), Савјета Европе, одговарајућих тијела Европске Комисије и других. Искуства и експертизе развијених земаља и примјери најбоље праксе су нам од изузетне користи.

Концепт одрживог развоја данас све више подразумијева један комплексан друштвени, политички, економски, еколошки, технолошки и културни пројекат. Стога су промоција овог концепта развоја и заштита животне средине један од најбољих начина повезивања народа и држава. Један од таквих примјера сарадње је подручје Скадарског језера. Посљедњих година, интензивирана је сарадња између Црне Горе и Албаније на различитим нивоима, кроз активности Влада, Академија наука, стручних и научних институција, општина и грађана који живе у подручју Скадарског језера.

Препознајући посебне природне, еколошке и културне вриједности Скадарског језера, Црна Гора је још 1983. године свој дио језера прогласила Националним парком. Тим чином, подручје језера је добило националну законску и институционалну заштиту. Изузетне природне и еколошке вриједности Скадарског језера су биле разлог и за медјународну заштиту овог подручја, у складу са одредбама Рамсарске конвенције.

На тој основи, у очувању овог природног и развојног ресурса Црне Горе, ангажоване су бројне домаће институције, уз снажну подршку невладиног сектора и најшире јавности.

Истовремено, на цјелокупном подручју Скадарског језера се реализује низ значајних медјународних пројеката и иницијатива. Посебно бих истакао пројекат ''Интегрално управљање екосистемом Скадарског језера'', вриједан 4,9 милиона долара, који се финансира донаторским средствима Глобалног фонда за животну средину. Циљ овог пројекта, којег имплементира Свјетска банка, је сагледавање квалитета животне средине Скадарског језера и начина људског утицаја, како би се, на бази тога, дефинисале приоритетне акције у обје државе, чиме би се обезбиједило трајно очување екосистема.

У овом смислу, дозволите да изнесем неколико погледа на могуће правце сарадње на простору Скадарског језера:

Прво, полазећи од чињенице да Скадарско језеро представља заједничко природно благо Црне Горе и Албаније, као и да има и медјународни значај, било би важно да се, кроз сарадњу двије земље и уз медјународну подршку, усклади пројекција његове будуће валоризације и развоја.

Друго, требало би дефинисати задатке и динамику заштите екосистема Скадарског језера, почев од заштите језера од загадјивања, до заштите свих дјелова тог екосистема.

Треће, било би важно дефинисати заједнички програм заштите и валоризације његовог историјског и градитељског наследја, као и његових амбијенталних вриједности.

Четврто, успоставити сарадњу у пројектовању коришћења економских ресурса језера у области туризма, водопривреде, пољоприведе и услуга, на одржив начин, у складу са његовим вриједностима и статусом заштите. Такође, цијеним значајним да, на тим основама, заједнички сагледамо како да најбоље одредимо пловне путеве на језеру, како би се оно користило за туристичке и привредне сврхе, али и ограничио негативан утицај саобраћаја на биодиверзитет језера.

Коначно, очекујем да ће се мој албански колега, господин Сали Бериша сложити да би било корисно да формирамо једно заједничко тијело двије Владе са задатком да прати, усмјерава и подстиче реализацију програма који се тичу заштите, унапређивања стања, промоције вриједности и подршке планском и рационалном коришћењу ресурса Скадарског језера, у функцији одрживог развоја Црне Горе и Албаније. Било би веома значајно да у таквом заједницком тијелу учествују и специјализоване међународне организације из система УН, Европске уније, као и Међународна унија за конзервацију природе (ИЦУН) и Глобални фонд за конзервацију природе (WWФ).

Захваљујем на пажњи.

Врањина, 18. октобар 2005.