Излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на ИИ Бечком економском форуму посвећеном могућностима инвестирања између Јадрана и Црног мора

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
ДРУГИ БЕЧКИ ЕКОНОМСКИ ФОРУМ

''Идите на Југоисток- Могућности инвестирања између Јадрана и Црног мора''


Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Са задовољством сам прихватио ангажовање у Покровитељском комитету Форума и учешће на данашњем скупу посвећеном динамизирању инвестиционих токова у Југоисточну Европу. Тема је посебно важно сада када се регион налази у фази веће стабилности и атрактивности за стране инвеститоре. Све земље Југоисточне европе су на путу европске интеграције, иако у различитом статусу и фазама институционалних односа са ЕУ. То је резултирало и јачањем свијести о важности и улози нашег међусобног повезивања у свим областима- од слободне трговине, инвестиција, енергетике, инфраструктуре, до заједничких акција у борби против корупције и свих видова организованог криминала. Регионална сарадња се стално потврђује као катализирајући фактор економске транзиције и развоја. Уосталом, регионална сарадња је оснивачки принцип и филозофија ЕУ. То је посебно важно за мале економије као што су земље Западног Балкана, јер ћемо једино тако бити у могућности да одговоримо на изазове све изоштреније међународне конкуренције и да искористимо значајан развојни и инвестициони потенцијал са којим располаже наш регион. Тим прије, што се у условима вишеслојне глобализације кредибилитет и атрактивност за инвестиционе и трговинске токове све више везује за регионални контекст, а мање за стање у појединачним земљама. Такође, регионална сарадња је важан еволутивни корак ка усвајању принципа функционисања и понашања који важе у ЕУ.

Црна Гора свој развој базира на принципу интегралног тржишта и посвећена је прогресивном укидању свих мјера који ограничавају слободан проток људи, роба, услуга и капитала у региону. Руководимо се премисом да не можемо политички тежити бржем уласку у ЕУ, а истовремено задржавати протекционистичке мјере у нашој међусобној сарадњи. Од почетка смо тежиште својих активности усмјерили на развој цјеловитог и циљно орјентисаног стратешког приступа у правцу изградње поузданог и атрактивног пословног и инвестицоног амбијента. То радимо кроз изградњу институционалног капацитета, јачање владавине права и тржишних принципа. Такође, развијамо и модернизујемо инфраструктуру и стварамо претпоставке за њено ефикасно повезивање са регионалним и међународним коридорима. Јер, када покушамо да сагледамо који су то кључни елементи по којима се инвестициони амбијент разликује у разним земљама, онда се најчешће концентришемо на оцјену регулаторног и институционалног оквира, правосуђа, администрације, приступа финансијама. Такође, и физичке инфраструктуре и пратећих услуга. Формирали смо и нову Агенцију за промоцију инвестиција и овај важан посао смо радили у сарадњи са специјализованим институцијама Свјетске банке ФИАС-ом и МИГА. Као и у случају других земаља, улога Агенције је и да обезбиједи поуздан сервис приватном сектору и инвеститорима.

Генерално, можемо констатовати да је у цијелом региону успостављено релативно стабилно макроекономско окружење и остварен значајан напредак реформи у свим областима. Ипак, ниво директних страних инвестиција у земље Западног Балкана је још увијек знатно испод могућности које се нуде инвеститорима као резултат ових промјена. Нарочито сада, када се процес приватизације у готовом свим земљама региона приводи крају. То је дјелимично посљедица недовољне подршке коју су инвеститори имали у претходном периоду. Такође, одређених кључних регионалних инфраструктурних проблема, као и недовољног степена координације и сарадње у усклађивању регулаторних оквира и правила за слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Међутим, поновићу, потврђује се да је ниво институционализације односа са ЕУ најважнији индикатор и путоказ за инвеститоре. То потврђује примјер Бугарске и Румуније. Цијенимо да је блиска перспректива њиховог уласка у ЕУ опредјелјујуће утицала на доминантне инвестиционе токове у ове земље.

Сада је и регион Западног Балкана ушао у фазу веће стабилности, развоја и интеграционих процеса. Ово је посебно важно, јер се приближавамо години важних одлука, години демократске финализације једног броја кључних политичких процеса. Прије свега, комплексног проблема Косова, као јединог преосталог безбједносног проблема у региону. Односи Црне Горе и Србије имају другачију политичку суштину, што гарантује демократски епилог. И то је кључно. Црна Гора ће у прољеће идуће године организовати демократски и транспарентан референдум, уз поштовање највиших европских стандарда и праксе. Тиме ми желимо да преузмемо пуну одговорност за своју европску будућност. Чврсто полазимо од тога да је свако рјешење које је базирано на остваривању демократских права и на пуној примјени демократских стандарда и процедура допринос учвршћивању стабилности у ужим и ширим оквирима. То је случај са црногорским референдумом. Такође, и излазак из стања нефункционалног институционалног аранжмана. Јер, само функционална рјешења доприносе стабилности.

Као што сам већ истакао, европска и евроатланска перспектива је оквир и избор свих земаља региона. Због тога, је веома важна потврда ЕУ да интеграција земаља Западног Балкана остаје у врху њених приоритета. Са наше стране, сви у региону морамо одлучније усвајати логику пословања која се ослања на здраву конкуренцију и слободно тржиште. Морамо сви заједно развијати принцип интегралног тржишта, односно истовремено функционисање свих тржишта роба, услуга, рада, капитала, информација. Дакле, интезивније морамо кренути у правцу уклањања нецаринских препрека трговини, као и динамичнијег процеса либерализације трговине у региону, кроз укључивање нових сектора, као што су услуге, инвестиције, интелектуална својина и сл. У овом свијетлу, свакако да ће реализација иницијативе о успостављање модерног, јединственог Споразума о слободној трговини, коју су у оквиру Пакта стабилности за Југоисточну Европу подржали министри земаља Западног Балкана, унаприједити трговинске токове и директне инвестиције у региону. Тиме ћемо осигурати већу усклађеност, транспарентност и конзистентност у примјени правила и процедура. У том правцу су усмјерене и активности Инвестиционог уговора за Југоисточну Европу ОЕЦД-а и Пакта Стабилности.

Споразум о Енергетској заједници који смо недавно потписали у Атини са ЕУ се с правом сматра историјским и упоређује са улогом коју је формирање Европске заједнице за угаљ и челик имало за развој европске интеграције и за данашњу ЕУ. Свјесни смо значаја Споразума за мир, стабилност и развој нашег региона и ЕУ и одлучни да извршимо комплексна и захтјевна прилагођавања на пољу енергетике, животне средине и конкуренције.


Захваљујем на пажњи.


Беч, 7. новембар 2005.