Подгорица: Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић открио споменик црногорском књазу и краљу Николи И Петровићу Његош

Предсједник Владе Републике Црне Горе Мило Ђукановић

Поштовани грађани Подгорице и Црне Горе,
Госпође и господо,
Драги пријатељи,




На дан када су прије 61 годину црногорски партизани - антифашисти историјски славодобитно ушли у Подгорицу, у слободној Подгорици стојимо пред спомеником црногорском Књазу и Краљу Николи И, за 58 година владару и Господару Црне Горе, седмом по реду династу из бесмртне црногорске куће Петровић Његош. Иако временски размакнути, датум и споменик нијесу раздвојени, они су једно, јер их повезује и стапа прва и најсветија црногорска ријеч слобода.

Дан слободе у част Књаза Ослободиоца, или Књаз Ослободилац у част Дана слободе ни Слобода ни Књаз Ослободилац сигурно се не би препирали.

Ни зато што су и Књаз Ослободилац у 19. вијеку и црногорски антифашисти у 20. вијеку себе и своје црногорско слободарство узидали у исти монумент, у темеље модерне црногорске државе и Црне Горе; ни зато што су Књажеве витешке бакље црногорске непокорности са Вучјег дола и Фундине, црногорски антифашисти достојно бранили и изнијели из крви хладних вода Неретве и Сутјеске; ни зато што су црногорски антифашисти разгорели лучу црногорске државне самобитности која је године 1918. племенитој жртви и Краља Николе и Црне Горе отета.

Тамо је и на Вучјем долу и на Сутјесци континуитет, један и недјељив, црногорске слободе и Црне Горе. Тамо су и ватре модерног црногорског настанка и ако не и више мисао савременог црногорског, нашег опстанка.

Црна Гора то никада не смије да заборави. Ако не жели да још једном, и посљедњи пут, загуби и заувијек изгуби себе.

Госпође и господо,

Књаз и Краљ Никола И ступио је на црногорски престо у 19-тој години живота. Тек стасалог и неискусног, пред највећи државни испит изненада су га поставили смртоносни пуцњи политичког атентата у његовог великог и поносног стрица Књаза Данила, у Котору јула 1860. Наслиједио је првог световног владара из владичанске куће Његоша, утемељитеља модерне црногорске државности и државе. И јединог владара Црне Горе који је у вјековној црногорској борби за државну независност уклоњен и физички.

То је било ''дјело спољне политике'' записао је војвода Гавро Вуковић.

Црногорски епохално, државно и државничко дјело Књаза Данила, громадном снагом и мудрошћу, талентом и одважношћу, довршио је Књаз и Краљ Никола.

Државник и војсковођа, ратник и пјесник, дипломата и просвјетитељ, за свеукупни препород Црне Горе Књаз и Краљ Никола учинио је колико мало који владар за своју земљу.

Од првог дана своје владе, Књаз и Краљ Никола ратовао је и мачем и пером. Своје државничке и ослободилачке подухвате крунисао је на Берлинском конгресу, кад је 13. јула 1878. године Црну Гору уврстио у ред малобројних међународно признатих држава и у привилеговану породицу конституисаних европских народа. А своју визионарску културну посвећеност посебно је обиљежио правним ремек-дјелом Општим имовинским закоником, кад је са његове промоције 1888. године упутио црногорски далекосежну посланицу модернизације и европеизације, јединственим ријечима аутору Богишићу:

''Ваше дјело је веће од побједе на Вучјем долу''.

Госпође и господо,

Књаз и Краљ Никола је извео Црну Гору у Европу, а Европу довео у Црну Гору; најприје његовом визијом и прегнућем Црна Гора је прву пут сишла на Медитеран, у свој други природни и културни амбијент; најзад, његовом иницијативом Црна Гора је постала стјециште најкултурнијих јужнословенских умова и духова, посебно из Србије и Војводине, Боке и Далмације.

Њихов допринос, као и допринос других словенских и европских стваралаца развоју и култури Црне Горе је немјерљив. Како тада, порука не мање потребна ни данас: само цивилизацијски и духовно отворена Црна Гора може и постати и опстати. И државно и културно.

А из мутнина и трагичности непосредне балканске прошлости, можда и најдрагоцјенији допринос Књаза и Краља Николе: међунационална и међувјерска толеранција Црне Горе. Што Црна Гора једина није крварила у недавним, бестијалним балканским ратовима, у томе се не може мимоићи прворазредни удио Књаза и Краља Николе и његовог луцидног, општечовјечанског разумијевања друштва и политике.

У томе је и још више: трајна црногорска улазница за будућност.

Страсни и несебични прегалац ослобођења и уједињења јужнословенске браће идеала највећих духова његовог доба историја ни њему ни Црној Гори није вратила ни по правди ни према горостасној заслузи. Из тога не горчина, већ виталност поуке: Црна Гора је била, јесте и треба да буде искрени пријатељ свих народа и људи, поготову јужнословенских најближих, али никада више ничији пријатељ прије и по цијену Црне Горе.

Господаре,

Уз захвалност Руској цркви у Сан Рему што је чувала Твоје и кости Твоје часне породице, праштај Црној Гори и потомству што си, Ти, велики сине Црне Горе, свих 68 година почивао у туђини. Уз захвалност општини Сан Ремо, праштај Црној Гори и потомству што је Твој први споменик, Теби, првом витезу и мученику Црне Горе, откривен 1931. такође, у туђини.

То се Црној Гори и њеној чистој историји никада више не смије поновити.

И стога, одлучни смо да обновимо Твоје животно државно и државничко дјело, црногорску државу и њен међународни суверенитет.

И обновићемо, врло ускоро, Твоју и нашу државу Црну Гору.

Слава Ти и хвала, Господаре.



Подгорица, 19. децембар 2005.