Лисабон: Излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на Мајкрософтовом европском Форуму лидера влада

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Мајкрософтов европски Форум лидера влада:
''Подстицање глобалне конкурентности кроз локалну иницијативу''


Даме и господо,

Захваљујем на позиву да се обратим на овом престижном Форуму на тему која је заиста глобална и од интереса за све, што захтијева заједничку акцију како би одговорили економским и социјалним изазовима са којима се суочавамо широм Европе. Дозволите да своја виђења усмјерим, прије свега, на регион Западног балкана из којег долазим на кључне реформе и активности које су потребне да би остварили снажнији економски развој, побољшали конкурентност и запосленост, креирали више квалитетних радних мјеста и, генерално, унаприједили животни стандард наших грађана. А, то и јесте крајњи циљ онога што Влада ради.

У протеклом периоду, све земље региона оствариле су завидан напредак у реформи цјелокупног система, макроекономској и политичкој консолидацији прилика и међусобној сарадњи и повезивању. У случају Црне Горе, то потврђује не само константан тренд раста бруто домаћег производа, већ и позитивне промјене у његовој структури. Такође, и смањење незапослености. Инфлација и буџетски дефицит су још у 2004. били у границама дозвољеног оквира који важи за еуро зону, са тенденцијом даљег пада на крају прошле године инфлација је била 1,8%, а дефицит централног Буџета
1 %БДП. Сада тежиште активности помјерамо са макроекономске стабилности ка економском развоју.

Када погледамо и искуство земаља ЕУ, показује се да су иновације и предузетништво опредјелјујући за продуктивност и конкурентност. Због тога је важно да креирамо амбијент који омогућава свим предузећима, независно од њихове величине, да искористе свој предузетнички и иновативни потенцијал. Такође, и лакши приступ потребним технологијама, знању и финансијама. Јер за иновације су кључна предузећа, а не креатори политика. Она мобилишу друге, идентификују и развијају нове тржишне могућности. То је посебно важно у текућем процесу глобализације и брзих технолошких промјена (посебно у области информационе и комуникационе технологије), као и све изоштреније међународне конкуренције, који захтијева брзе одговоре на растуће промјене и потребе потрошача.

Препознајући овакву улогу иновација и бизниса, ми се у Влади Црне Горе фокусирамо на изградњу адекватних оквира и политика. Такође, и потребне инфраструктуре и пратећих услуга. Развијамо нове и подижемо функционалност постојећих институција у правцу веће ефикасности система и његове пропулзивности за потребе грађана, бизниса и друштва у цјелини. Разумијемо да је улога државе да кроз одговарајући регулаторни оквир и политике стимулише и подржи креативни и иновативни потенцијал предузећа, а не да их замијени или усмјерава.

Такође, препознајући значај информационих и комуникационих технологија за развој друштва базираног на знању, Влада је у јуну 2004. усвојила Стратегију развоја информационог друштва и Акциони план за њену реализацију. Ова стратешка документа се ослањају на препоруке Лисабонског самита ЕУ, еЕуропе + 2003, еЕуропе 2005, као и на остале релевантне препоруке ЕУ и Пакта стабилности за Југоисточну Европу. Формирали смо и Савјет за развој информационог друштва на чијем је челу предсједник Владе, а у чијем раду учествују ректор Универзитета и декани факултета на којима се изучава ИЦТ, домаћи и међународни експерти, представници цивилног сектора и компанија из области ИЦТ. Сталну пажњу посвећујемо и развоју партнерства јавног и приватног сектора.

Припремили смо и Стратегију развоја електронских комуникација. Такође, спровели смо дерегулацију и демонополизацију тржишта и предузели активности на реализацији обавеза из ''Меморандума о разумијевању о развоју јединственог тржишта широкопојасних мрежа комплетно повезаних са Европском и Глобалном мрежом'', који смо потписали у јулу прошле године у Солуну.

Дефинисали смо кључне приоритете е-Говернмент (Електронска управа) до 2008, као што су:
- Имплементација законске регулативе
- Повезивање свих органа државне управе и локалне самоуправе у јединствену и безбједну широкопојасну Интернет мрежу
- Прикључивање образовних и здравствених установа на Интернет,
- Стављање у употребу јавних приступних тачака у свим мјестима Црне Горе са више од 500 становника
- Успостављање информационих система за већину административних процедура на државном и локалном нивоу
- Успостављање информационог ситема за потребе туризма и културе.
Свјесни смо да је ово комплексан посао и велики изазов, али опредијељени смо да, кроз савезништво са стратешким партнерима, извршимо све потребне промјене које ће Црну Гору сврстати у ред европских држава са ефикасним сервисима за грађане, бизнис и друштво у цјелини. У том свијетлу, цијеним веома важним Уговор о стратешком партнерству Владе Републике Црне Горе који смо закључили са Microsoft-ом прошле године, а који ће омогућити трансфер знања и програме обуке за ИЦТ. Такође, и континуирани развој дигиталне писмености у образовним институцијама, додатну едукацију за примјену прописа из области заштите интелектуалне својине и, генерално, упознавање и примјену ''примјера добре праксе''.

Свјесни смо улоге образовног система за развој појединачног и укупног капацитета за функционисање у све више конкурентским и комплексним условима, који захтијевају велику стопу иновативности и способности за промјене. У Црној Гори, приватна иницијатива је све више присутна и у образовању. Отварају се приватне основне и средње школе, пословне школе и факултети. Цијеним да ће конкуренција и у овој области допринијети да наш укупни образовни систем буде бољи.

Такође, спроводимо активности за организовање постдипломских студија на Универзитету Црне Горе за област електронског здравства (е-хеалтх) и електронске владе (е-говернмент).

На овај начин стварамо један нови производ који можемо да извозимо а то је знање.

Сматрам да све наведено демонстрира опредијељеност и озбиљности Владе да се ухвати у коштац са проблемима који обликују будућност друштва. Јер, данас, имати квалитетне људске ресурсе значи имати популацију која је добро образована и способна да управља савременим изазовима и промјенама у економији и друштву, заснованом на знању. Само економије које стварају нове производе и које се прилагођавају захтјевима тржишта могу остварити брз развој. У прилог томе говоре успјеси, на први поглед, малих економија попут Луксембурга, Малте, Кипра, Естоније и сл.

Захваљујем на пажњи.

Лисабон, 1. фебруар 2006.