- Влада Црне Горе
Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић говорио на св...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић говорио на свечаности поводом обиљежавања Дана Никшићког позоришта и 120 година од премијере драме "Балканска царица" Николе И Петровића Његоша
Објављено: 17.02.2006. • 15:00 Аутор: Насловна страна
Говор на свечаности поводом Дана Никшићког позоришта
Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић: "Даме и господо,
Задовољство ми је да вас поздравим на свечаности Никшићког позоришта, поводом јубилеја који свједоче о богатом културном животу овог града.
Вечерашња свечаност је прилика да се подсјетимо одиста значајних тренутака овдашње позоришне умјетности, али и оних људи који су ту сцену креирали, промовишући никшићки и црногорски театар на многим сценама и у различитим срединама.
Као мало који град на овим просторима, Никшић је завичај мноштва изузетних редитеља, врхунских глумаца и вриједних позоришних радника. Ма гдје да су се афирмисали било на позорници Никшићког позоришта, било на сценама широм бивше Југославије они представљају дио најљепших страница културне историје града и државе Црне Горе. То је свједочанство богатог духа и велике енергије овог града који је одавно препознат као плодна и динамична културна средина.
Генерације никшићких посвећеника позоришту на разне начине и кроз различите умјетничке изразе исписивали су - за наше прилике можемо рећи - завидну хронику позоришног живота која је отпочела на данашњи дан далеке 1884. године, када је овдје изведена представа Слободарка. Дакле, само шест година након што је Црној Гори свијет признао припадност породици слободних и самосталних европских народа, у Никшићу су ентузијасти и родоначелници позоришне сцене ратничку традицију претварали у културну.
Знали су наши мудри преци да културни напредак условљава општи напредак друштва, те да свој национални и државни идентитет свијету најбоље показујемо афирмишући своју културну посебност и припадност модерној цивилизацији. Давни зачеци позоришног живота у Никшићу једна су од потврда тежњи Црногораца да искажу своју фамилијарност са свјетским културама и модерним начинима изражавања. Тако је и данас ми не требамо да стварамо европско насљеђе, ми га настављамо и обогаћујемо. Између осталог и тако што ћемо верификовати суштинску припадност Европи - као њен посебан, природан и равноправан дио. И по историјским исходиштима, и по баштињењу мноштва култура и по отворености према савременим свјетским трендовима.
Данас, када обиљежавамо и 120 година од премијерног извођења Балканске царице у Никшићу, у посебној смо обавези да се присјетимо дјела нашег суверена и књижевника Краља Николе Петровића Његоша који овом граду даде сјај и учини много када је ријеч о развоју града. Несумњиво, Цар јунака је био човјек са визијом; владар црногорског импулса, али европског инстинкта. И да не заборавимо - аутор драмских остварења извођених у црногорским градовима, учинивши тако тадашњу Црну Гору дијелом модерне европске заједнице.
Када је у бијелом Оногошту видио своју перјаницу то није била пука политичка парола потоњег владара из славне династије Петровића. Никшић је још за његовог времена добио урбанистички план, у њему су оснивана привредна и индустријска друштва. Саграђен је и данас најљепши дио града - Дворац и Саборни храм - посвећен онима који су погинули за своју домовину.
За његовог времена, дакле, Никшић је добио и позоришну сцену и постао једна од позорница гдје су често извођена остварења познатих домаћих и иностраних стваралаца. Од тада, многи периоди театарског живота били су динамични и надилазили су локалне оквире. Репертоар Никшићког позоришта био је у духу позоришне умјетности - отворен и интернационалан, баш као што су дјелатности Позоришног друштва, Захумља и Драмског студија у различитим временима одражавали модерно, креативно и слободарско биће Никшићана и Црногораца.
Посљедњих година црногорска позоришна умјетност остварује велике успјехе и доживљава међународну афирмацију. По европским образовним моделима, Црна Гора сада сама школује нове генерације даровитих редитеља, глумаца, продуцената.
Имајући у виду традицију Никшићког позоришта и чињеницу да Црна Гора и сам Никшић имају ансамбле који могу одговорити изазовима савременог позоришта, вјерујем да ће овдашња сцена доживјети нове успјехе. Рачунајући на значај јубилеја никшићке позоришне сцене и потребе грађана за разноврсним културним садржајима, у обавези смо да заједнички допринесемо културном препороду Никшића, како би и сам Никшић на најбољи начин допринио европској профилацији Црне Горе.
Захваљујем на пажњи."
Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић: "Даме и господо,
Задовољство ми је да вас поздравим на свечаности Никшићког позоришта, поводом јубилеја који свједоче о богатом културном животу овог града.
Вечерашња свечаност је прилика да се подсјетимо одиста значајних тренутака овдашње позоришне умјетности, али и оних људи који су ту сцену креирали, промовишући никшићки и црногорски театар на многим сценама и у различитим срединама.
Као мало који град на овим просторима, Никшић је завичај мноштва изузетних редитеља, врхунских глумаца и вриједних позоришних радника. Ма гдје да су се афирмисали било на позорници Никшићког позоришта, било на сценама широм бивше Југославије они представљају дио најљепших страница културне историје града и државе Црне Горе. То је свједочанство богатог духа и велике енергије овог града који је одавно препознат као плодна и динамична културна средина.
Генерације никшићких посвећеника позоришту на разне начине и кроз различите умјетничке изразе исписивали су - за наше прилике можемо рећи - завидну хронику позоришног живота која је отпочела на данашњи дан далеке 1884. године, када је овдје изведена представа Слободарка. Дакле, само шест година након што је Црној Гори свијет признао припадност породици слободних и самосталних европских народа, у Никшићу су ентузијасти и родоначелници позоришне сцене ратничку традицију претварали у културну.
Знали су наши мудри преци да културни напредак условљава општи напредак друштва, те да свој национални и државни идентитет свијету најбоље показујемо афирмишући своју културну посебност и припадност модерној цивилизацији. Давни зачеци позоришног живота у Никшићу једна су од потврда тежњи Црногораца да искажу своју фамилијарност са свјетским културама и модерним начинима изражавања. Тако је и данас ми не требамо да стварамо европско насљеђе, ми га настављамо и обогаћујемо. Између осталог и тако што ћемо верификовати суштинску припадност Европи - као њен посебан, природан и равноправан дио. И по историјским исходиштима, и по баштињењу мноштва култура и по отворености према савременим свјетским трендовима.
Данас, када обиљежавамо и 120 година од премијерног извођења Балканске царице у Никшићу, у посебној смо обавези да се присјетимо дјела нашег суверена и књижевника Краља Николе Петровића Његоша који овом граду даде сјај и учини много када је ријеч о развоју града. Несумњиво, Цар јунака је био човјек са визијом; владар црногорског импулса, али европског инстинкта. И да не заборавимо - аутор драмских остварења извођених у црногорским градовима, учинивши тако тадашњу Црну Гору дијелом модерне европске заједнице.
Када је у бијелом Оногошту видио своју перјаницу то није била пука политичка парола потоњег владара из славне династије Петровића. Никшић је још за његовог времена добио урбанистички план, у њему су оснивана привредна и индустријска друштва. Саграђен је и данас најљепши дио града - Дворац и Саборни храм - посвећен онима који су погинули за своју домовину.
За његовог времена, дакле, Никшић је добио и позоришну сцену и постао једна од позорница гдје су често извођена остварења познатих домаћих и иностраних стваралаца. Од тада, многи периоди театарског живота били су динамични и надилазили су локалне оквире. Репертоар Никшићког позоришта био је у духу позоришне умјетности - отворен и интернационалан, баш као што су дјелатности Позоришног друштва, Захумља и Драмског студија у различитим временима одражавали модерно, креативно и слободарско биће Никшићана и Црногораца.
Посљедњих година црногорска позоришна умјетност остварује велике успјехе и доживљава међународну афирмацију. По европским образовним моделима, Црна Гора сада сама школује нове генерације даровитих редитеља, глумаца, продуцената.
Имајући у виду традицију Никшићког позоришта и чињеницу да Црна Гора и сам Никшић имају ансамбле који могу одговорити изазовима савременог позоришта, вјерујем да ће овдашња сцена доживјети нове успјехе. Рачунајући на значај јубилеја никшићке позоришне сцене и потребе грађана за разноврсним културним садржајима, у обавези смо да заједнички допринесемо културном препороду Никшића, како би и сам Никшић на најбољи начин допринио европској профилацији Црне Горе.
Захваљујем на пажњи."
Везани чланци:
Саопштење са 66. сједнице Владе Црне Горе 30.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?