- Влада Црне Горе
Побједа објављује: Предсједник Владе Црне Горе Мил...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Побједа објављује: Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић јуче отпочео дводневну радну посјету Француској дебатом са младим европским лидерима на тему "Црна Гора - референдум о независности и европске перспективе"
Објављено: 02.03.2006. • 20:00 Аутор: Насловна страна
Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић јуче отпочео дводневну радну посјету Француској дебатом са младим европским лидерима на тему "Црна Гора - референдум о независности и европске перспективе"
Сигурна побједа суверене Црне Горе
(Од специјалног извјештача Побједе)
Париз 1.марта - Вечерашњом дебатом у паришком центру за стране новинаре са младим европским лидерима, дипломатама и познатим новинарским именима на тему "Црна Гора - референдум о независности и европске перспективе" црногорски премијер Мило Ђукановић отпочео је дводневну радну посјету Републици Француској.
Увјерен сам да у Црној Гори постоји суверенистичка већина и апсолутно сам убијеђен у побједу суверениста у Црној Гори, истакао је премијер Ђукановић одговарајући на једно од бројних новинарских питања вечерас у Паризу. Ако пак, у Црној Гори буде само један глас више за заједницу тиме ће бити створен простор да власт преузму они који се за ту државну опцију и залажу, казао је он.
Подсјетивши на црногорски закон о референдуму из 2001.године те четири године крајње нефунцконалног и непродуктивног постојања државне заједнице, Ђукановић је поновио да Црна Гора више нема времена за губљење. Данас, одређени европски кругови још увијек по некој инерцији сматрају да би Црна Гора и Србија заједно брже стигли до Европске уније. То се 2001.још могло и говорити. Данас, након свега не може се говорити о кретању државне заједнице ка Европској унији него стајању у мјесту, и Црна Гора је одлучна да преузме своју судбину у своје руке и сама изгради своју кућу по захтјевним стандардима европске архитектуре.
Коментаришући новинарско питање да ли је и у Србији требало организовати референдум, Ђукановић је одговорио потврдно. "Није добро да се Србија упозна са својом судбином на бази референдума у Црној Гори. Међутим, они референдум једноставно нијесу жељели. Ми немамо другог избора. Мислим да је било боље да је постојала спремност Београда да се договарамо , на чему смо ми више пута инсистирали. Али, они то неће.
Појашњавајући младим европским лидерима услове референдума и потребну квалификовану већину за побједу, Ђукановић је рекао да су уважене препоруке Европске уније оцјењујући ипак формулу од 55 одсто изашлих бирача неправедном , јер у себи носи ризик претварања већине у мањину и обратно, а ти услови до сада нијесу забиљежени у европској демократској пракси.
На питање какав ће бити статус грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби након евентуалног изгласавања независности на референдуму, Ђукановић је подсјетио да је Црна Гора освједочена мултиентичка и мултикултурална заједница, и да ће сви људи који живе у Црној Гори било како да се национално изјашњавају, имати иста права.
Очекујем да ће се у предреферендумској реторици из Србије и даље пласирати тезе да ће Црногорци који живе у Србији изгубити своја права ако Црна Гора буде независна. Међутим, чињеница је да ће и Србија, уколико као и ми жели у Европу морати поштовати европске стандарде , сва права и слободе грађана па и права мањина. Сигуран сам да те реторике након референдума више неће бити.
У Црној Гори смо спремни да одемо корак даље и у парламенту изгласамо резолуцију којом ћемо свим грађанима Србије гарантовати права која су у Црној Гори имали док смо били у заједничкој држави. Обострани интерес је да Србија и Црна Гора имају добре и отворене односе , а наши најбољи односи увијек су били онда када смо живјели у одвојеним државама.
На питање у којим сегментима у Црној Гори су реформе најнужније, Ђукановић је прво подсјетио на већ урађени велики посао и макроекономску стабилност у Црној Гори са инфлацијом у 2005. години од два одсто, са буџетским дефицитом од свега један одсто уз пад незапослености током посљедње три године са 80 на 48.000.
Кључни предстојећи процес је динамизирање реформи у области правосуђа које ће гарантовати својинску сигурност инвеститора, нагласио је он уз констатацију да ће Црна Гора већ у новембру ове године прећи прву дионицу на европском путу потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији. Референдум неће успорити испуњавање наших обавеза у процесу европских и евроатлантских интеграција, рекао је црногорски премијер.
Упитан да прокоментарише став СПЦ по питању референдума Ђукановић је казао да је СПЦ и у Србији и у Црној Гори политизована, нажалост, више него је то добро и за цркву и за државу. СПЦ очигледно преферира заједницу и то ради нападно и политизовано, што штети држави и цркви. То је реалност. СПЦ има, а имаће и у независној Црној Гори сва права као и друге цркве.
Коментаришући питање да ли су обећани одређени уступци мањинама у Црној Гори уколико гласају за независност , Ђукановић је нагласио да компромиси типа : Ви нама глас - ми вама нешто друго за узврат једноставно не постоје и неће их ни бити. Ми смо преузели обавезу да врло систематски наставимо да унапређујемо права свих према европској агенди, и ништа више од тога, истакао је он.
На питање како Француска гледа на црногорску независност, премијер Ђукановић је рекао да Француска као један од оснивача Европске уније дијели њене ставове о преферирању државне заједнице али да ће поштовати демократски исказану вољу црногорских грађана по европским стандардима. Он је подсјетио на изузетно позитиван став Француске према Црној Гори у тешким годинама Милошевићеве владавине, апострофирајући кључну улогу Жака Ширака у заштити Црне Горе од НАТО бомбардовања. Очекујем да ће након референдума и црногорске независности Француска и даље изграђивати и унапређивати пријатељске и партнерске односе са Црном Гором, рекао је Мило Ђукановић.
Црногорски премијер ће се сјутра у Паризу сусрести и разговарати са француским шефом дипломатије Филипом Даст Блазијем због чега ће имати шири састанак у организацији чланова међународне политике у Министарству економије , финансија и индустрије уз учешће министра Тиери Бретона.
Референдум и економија
Економско стање у друштву итекако утиче на референдумско изјашњавање, прокоментарисао је Ђукановић питање о овој проблематици. Међутим, наше вријеме је драгоцјено , три године реформи није вријеме довољно да опоравите коријен економије и убирате плодове веома напорног рада, а људи су нестрпљиви.Али, ми нијесмо жељели да калкулишемо. Много је времена изгубљено у безнадежно нефункционалној државној заједници. Ми овај пут морамо проћи. Људи у Црној Гори више не вјерују да ће заједница било коме ублажити тешкоће транзиције.
Андрија Рацковић
Сигурна побједа суверене Црне Горе
(Од специјалног извјештача Побједе)
Париз 1.марта - Вечерашњом дебатом у паришком центру за стране новинаре са младим европским лидерима, дипломатама и познатим новинарским именима на тему "Црна Гора - референдум о независности и европске перспективе" црногорски премијер Мило Ђукановић отпочео је дводневну радну посјету Републици Француској.
Увјерен сам да у Црној Гори постоји суверенистичка већина и апсолутно сам убијеђен у побједу суверениста у Црној Гори, истакао је премијер Ђукановић одговарајући на једно од бројних новинарских питања вечерас у Паризу. Ако пак, у Црној Гори буде само један глас више за заједницу тиме ће бити створен простор да власт преузму они који се за ту државну опцију и залажу, казао је он.
Подсјетивши на црногорски закон о референдуму из 2001.године те четири године крајње нефунцконалног и непродуктивног постојања државне заједнице, Ђукановић је поновио да Црна Гора више нема времена за губљење. Данас, одређени европски кругови још увијек по некој инерцији сматрају да би Црна Гора и Србија заједно брже стигли до Европске уније. То се 2001.још могло и говорити. Данас, након свега не може се говорити о кретању државне заједнице ка Европској унији него стајању у мјесту, и Црна Гора је одлучна да преузме своју судбину у своје руке и сама изгради своју кућу по захтјевним стандардима европске архитектуре.
Коментаришући новинарско питање да ли је и у Србији требало организовати референдум, Ђукановић је одговорио потврдно. "Није добро да се Србија упозна са својом судбином на бази референдума у Црној Гори. Међутим, они референдум једноставно нијесу жељели. Ми немамо другог избора. Мислим да је било боље да је постојала спремност Београда да се договарамо , на чему смо ми више пута инсистирали. Али, они то неће.
Појашњавајући младим европским лидерима услове референдума и потребну квалификовану већину за побједу, Ђукановић је рекао да су уважене препоруке Европске уније оцјењујући ипак формулу од 55 одсто изашлих бирача неправедном , јер у себи носи ризик претварања већине у мањину и обратно, а ти услови до сада нијесу забиљежени у европској демократској пракси.
На питање какав ће бити статус грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби након евентуалног изгласавања независности на референдуму, Ђукановић је подсјетио да је Црна Гора освједочена мултиентичка и мултикултурална заједница, и да ће сви људи који живе у Црној Гори било како да се национално изјашњавају, имати иста права.
Очекујем да ће се у предреферендумској реторици из Србије и даље пласирати тезе да ће Црногорци који живе у Србији изгубити своја права ако Црна Гора буде независна. Међутим, чињеница је да ће и Србија, уколико као и ми жели у Европу морати поштовати европске стандарде , сва права и слободе грађана па и права мањина. Сигуран сам да те реторике након референдума више неће бити.
У Црној Гори смо спремни да одемо корак даље и у парламенту изгласамо резолуцију којом ћемо свим грађанима Србије гарантовати права која су у Црној Гори имали док смо били у заједничкој држави. Обострани интерес је да Србија и Црна Гора имају добре и отворене односе , а наши најбољи односи увијек су били онда када смо живјели у одвојеним државама.
На питање у којим сегментима у Црној Гори су реформе најнужније, Ђукановић је прво подсјетио на већ урађени велики посао и макроекономску стабилност у Црној Гори са инфлацијом у 2005. години од два одсто, са буџетским дефицитом од свега један одсто уз пад незапослености током посљедње три године са 80 на 48.000.
Кључни предстојећи процес је динамизирање реформи у области правосуђа које ће гарантовати својинску сигурност инвеститора, нагласио је он уз констатацију да ће Црна Гора већ у новембру ове године прећи прву дионицу на европском путу потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији. Референдум неће успорити испуњавање наших обавеза у процесу европских и евроатлантских интеграција, рекао је црногорски премијер.
Упитан да прокоментарише став СПЦ по питању референдума Ђукановић је казао да је СПЦ и у Србији и у Црној Гори политизована, нажалост, више него је то добро и за цркву и за државу. СПЦ очигледно преферира заједницу и то ради нападно и политизовано, што штети држави и цркви. То је реалност. СПЦ има, а имаће и у независној Црној Гори сва права као и друге цркве.
Коментаришући питање да ли су обећани одређени уступци мањинама у Црној Гори уколико гласају за независност , Ђукановић је нагласио да компромиси типа : Ви нама глас - ми вама нешто друго за узврат једноставно не постоје и неће их ни бити. Ми смо преузели обавезу да врло систематски наставимо да унапређујемо права свих према европској агенди, и ништа више од тога, истакао је он.
На питање како Француска гледа на црногорску независност, премијер Ђукановић је рекао да Француска као један од оснивача Европске уније дијели њене ставове о преферирању државне заједнице али да ће поштовати демократски исказану вољу црногорских грађана по европским стандардима. Он је подсјетио на изузетно позитиван став Француске према Црној Гори у тешким годинама Милошевићеве владавине, апострофирајући кључну улогу Жака Ширака у заштити Црне Горе од НАТО бомбардовања. Очекујем да ће након референдума и црногорске независности Француска и даље изграђивати и унапређивати пријатељске и партнерске односе са Црном Гором, рекао је Мило Ђукановић.
Црногорски премијер ће се сјутра у Паризу сусрести и разговарати са француским шефом дипломатије Филипом Даст Блазијем због чега ће имати шири састанак у организацији чланова међународне политике у Министарству економије , финансија и индустрије уз учешће министра Тиери Бретона.
Референдум и економија
Економско стање у друштву итекако утиче на референдумско изјашњавање, прокоментарисао је Ђукановић питање о овој проблематици. Међутим, наше вријеме је драгоцјено , три године реформи није вријеме довољно да опоравите коријен економије и убирате плодове веома напорног рада, а људи су нестрпљиви.Али, ми нијесмо жељели да калкулишемо. Много је времена изгубљено у безнадежно нефункционалној државној заједници. Ми овај пут морамо проћи. Људи у Црној Гори више не вјерују да ће заједница било коме ублажити тешкоће транзиције.
Андрија Рацковић
Везани чланци:
БОК одржао седму редовну сједницу 30.11.2024.
Gjeloshaj поново позван у Вашингтон 01.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?