Конференција о тренутном стању у ЕУ: Проширење да буде у фокусу и нове бриселске администрације

Амбасада Мађарске у Црној Гори у сарадњи са Институтом за вањске послове и трговину Мађарске организовала је конференцију, током које је, у оквиру два панела, разговарано о резултатима и наредним корацима Црне Горе у процесу преговора с ЕУ, као и претходним искуствима проширења. Скуп је отворио мађарски амбасадор у Подгорици, Јожеф Неђеши, који је истакао да тема данашње конференције не може бити актуелнија него што је данас.

Главни преговарач Александар Дрљевић је истакао да је политика проширења у историји ЕУ препозната као један од кључних механизама за јачање јединства, европског духа и сарадње и његовање различитости.

„Најефикаснији приступ који имамо у остваривању наших заједничких циљева је кроз процес интеграције. Такође, интеграција је најбоље средство за приближавање држава чланица и Западног Балкана за истим столом како би се постигла заједничка решења. Кредибилна политика проширења стратешко је улагање у европску сигурност и просперитет и вец́ је допринијела миру и стабилности на Западном Балкану, који се крец́у далеко изван ратова деведесетих“, рекао је он.

Земље Западног Балкана, додао је Дрљевић, вјерују да њихова будуц́ност лежи у ЕУ - чак и ако је Унија сама уплетена у бројна питања попут имиграције, безбједности или популистичких покрета. „Приступање ЕУ показало се као један од најјачих покретача економског развоја, стабилности и мира и зато сви имамо заједнички интерес да наставимо“, поручио је главни преговарач.



Министарски комесар за Брексит у Министарству вањских послова и трговине Мађарске, Саболч Такач, истакао је да ЕУ није комплетна без овог региона.

„Морамо на томе снажно да радимо и Мађарска неће бити усамљена у том послу, јер у ЕУ постоји група пријатеља проширења, која може лако бити идентификована географски. Вјерујемо да су у процесу приступања Црна Гора и Србија већ доста постигле у поређењу са другима. Чули смо током панела да су Србија и Црна Гора предводници процеса, али ја бих ипак рекао – Црна Гора и Србија“, навео је Такач.

Он је указао на важност економског развоја сваке од држава која приступа ЕУ, јер је приступање Унији, поред бројних користи, донијело и изазове, попут одлива радне снаге, због чега земље морају радити на сопственом економском развоју и обезбиједити услове за повратак радника у матичну државу.

Државни секретар за безбједносну политику и политички директор Министарства вањских послова и трговине Мађарске, Иштван Балог, поручио је да је проширење ЕУ позитивно, како са политичког, тако и са економског становишта. „Ми вјерујемо да Црна Гора и Србија могу бити чланице ЕУ и прије 2025, и залагаћемо се за то, као и за отварање преосталог поглавља у преговорима у случају Црне Горе. Наше искуство показује да је отварање поглавља постало веома политизовано питање, а да је у претходним проширењима било више техничко, поготово зато што отварање неког поглавља значи тек почетак једног поцеса“, истакао је Балог.

Директор Института за вањске послове и трговину, Мартон Угрошди, сматра да је важно одржати тему проширења ЕУ актуелном, поручујући да Мађарска улаже напоре да та тема буде присутна на столу ЕУ и да подржава земље Западног Балкана у њиховој интеграције у ЕУ.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ