Интервју министра Радуловића за портал Стандард

Стандард: И поред кишног периода у предсезони, туриста је за 40 одсто више у Црној Гори. Шта је, према вашем мишљењу, допринијело расту броја туриста ове године?

Радуловић: Иако су временске прилике велики фактор у причи о туризму, добар план је заправо оно што сезону држи стабилном, у овом случају прогресивном. Упркос кишном мају, мјесецу који је изузетно плодан за медитеранске земље, ове године смо у првој половини имали 23 одсто регистрованих туриста више него прошле. Када говорим о добро спроведеном плану, мислим да смо као Министарство у сарадњи са општинама и уз велику подршку туристичке привреде, успјели да из године у годину креирамо све озбиљнију понуду, која нам на крају свима доноси више прихода. Прије свега, успјели смо да повратимо западноевропске туристе што је потврда да осим природне љепоте, Црна Гора нуди добру услугу, веома луксузне хотеле, све занимљивије туристичке туре које спајају сјевер и југ, а на крају и сигурност. Огромну улогу има и авио-доступност наше земље, јер никада нијесмо били повезани са више земаља. Уколико туристима омогућите да до вас дођу на брз и лак начин, осмислите добру понуду, мале су шансе да из те земље већ у првој години не биљежите раст гостију. Зато смо врло поносни на чињеницу да су са преко 70 дестинација ове године слијетали авиони на црногорске аеродроме, а само током претходне двије године отворено је чак 36 нових авиолинија.

До половине августа 2019. године на аеродромима Црне Горе опслужено је око 1.700.000 путника, што је 8% или 120.000 више у односу на исти период претходне године. Расту броја туриста доприноси итекако и хотелска привреда, на којој је углавном базирана предсезонскаи постсезонска понуда. Све већи број хотела високе категорије осваја имиџ дестинације на којој је истовремено загарантован комфор, али и забава и интимност. То су примијетили наши гости, којих је ове године за чак четвртину више регистрованих у хотелима него прошле године. На крају, иако има примјера лоше комуникације, заиста сматрам да квалитет услуге у Црној Гори из године у годину веома расте. Љубазност и чистоћа можда нијесу најснажнији стубови туризма, али свакако јесу највидљивији и господари су првог утиска. Напредак је веома уочљив, али морамо достићи највише стандарде пословне културе и хигијене.

Стандард: Да ли ће приходи од туризма ове године премашити прошлогодишњи рекорд?

Радуловић: Сасвим сам сигуран да хоће. Но, како сам човјек бројки, искористићу их да поткријепим свој оптимизам. Када погледамо првих седам мјесеци ове године, у хотелима је боравило скоро 700.000 хиљада гостију, што је 110.000 гостију више него прошле године, док је број ноћења у истом периоду већи за 216.000. Према мјерењу бројности регистрованих туриста у једном дану, први пут се десило да 2. и 9.августа ове године цифра пребаци 200.000. гостију. Дакле према званичним подацима, деветог августа је у Црној Гори било 220.000 гостију, што сматрам импресивном цифром узимајући у обзир наше просторне и инфраструктурне капацитете. Гранични прелази биљеже раст од преко 12 одсто. Највећу посјећеност биљеже приморски градови, Жабљак и Колашин, а први пут 23. августа имали смо већи број регистрованих туриста у Улцињу него у Будви.

На крају, према досадашњим показатељима, приходи су порасли за 11 одсто. Желим да нагласим да, без обзира што нам је статистика важна као сатисфакција за даљи рад и напор, показатељ стандарда је и реалан живот. Говорим конкретно о могућности да се кроз развој туризма запошљавају млади људи, студенти, стручно профилисани кадрови; развојем се шири спектар занимања што укључује све већи број упослених у туризму. Ова грана је нераскидиво повезана и са пољопривредом, угоститељством, технологијама, авио-индустријом. Даље, квалитетан, еколошки освијешћен и богат гост није само прилика за зараду. Размјена искустава, сагледавање других и другачијих обичаја, навика и култура, више је од новца и на дуге стазе друшво еманципује и продуховљава.

Стандард: Како коментаришете информацију да је више туриста ове године регистровано у Улцињу него у Будви, која је годинама важила за метрополу црногорског туризма?

Радуловић: Морам да кажем да је овај податак вјероватно неспретна интерпретација статистичких података у јавности. Један дан августа, 23. у мјесецу, имали смо већи број регистрованих туриста у Улцињу него у Будви. Али, Будва је приморски град који увијек пријави највише гостију и на коме у том смислу почива 40 одсто нашег туризма. Залажем се да у јавности увијек нагласи да се говори о регистрованим гостима, јер сви смо свјесни да још увијек не успијевамо да легализујемо баш сваки боравак. Зато се тим за туризам у Министарству, од почетка овог мандата, изузетно залаже у борби са сивом економијом.

Управо је Улцињ град који је најбољи примјер. Од града који је био познат по слабој наплати боравишне таксе дошли смо до тога да су ове године до краја августа наплатили 880.000 еура по том основу. Само у односу на прошлу годину када су наши напори дали прве резултате, то је скоро дупло више новца од регистрованог смјештаја.

Морам да признам да кључну улогу у овом успјеху наше заједничке координације, имају локална Туристичка организација Улцињ и гранична полиција.

Стандард: Колико је у посљедње три године отворено нових хотела и колико то доприноси расту броја туриста?

Радуловић: Током посљедње три године отворена су 63 хотела, са преко четири и по хиљаде лежајева, од чега девет хотела категорије пет звјездица, 35 хотела категорије четири и 17 хотела са три звјездице. Данас је у Црној Гори више лежаја смјештено на крацима четири и пет звјездица, него нижих смјештајних категорија.

Наш заокрет ка висококвалитетном туризму показује се као јако добар и рационалан потез.

Стандард: Јесте ли задовољни реализацијом пројеката Порто Нови и Луштица баy? Колико ће ови пројекти ојачати црногорски туризам?

Радуловић: Мало је рећи да сам задовољан што моја земља полако добија мјесто на елитној туристичкој мапи које својом љепотом и заслужује. Много богатијим народима од нашег застаје дах при уласку на Луштицу ограђену отвореним плаветнилом или у Порто Нови који је симбол префињеног укуса и луксуза. Заједно са Порто Монтенегром, ови комплекси у Црну Гору привлаче највећу свјетску елиту, чији стандарди диктирају и наш темпо развоја. Показатељ тога су такође брендови који су изабрали ово парче Медитерана, попут Регент-а, Оне анд онлy-а, Цхеди-а.
Осим огромних улагања, доношења нове пословне културе, економске динамике и генерално процвата наших градова на мору, велики пројекти имају и велики утицај на могућност запошљавања – од занатских до послова високопрофилисаних у разним сферама. Такође, свједоци смо рађања једног од најљепших градова – лука, буквално из камена до једног од најлуксузнијих насеља Медитерана. Инвеститори као што су Орасцом и Азмонт инвестмент наступају стратешки, имају посебан сензибилитет према локалном становништву и обичајима, а посебно воде рачуна о друштвено одговорном пословању и заштити културно историјског наслиеђа.

Стандард: Шта сте препознали као главне препреке или недостатке током љетње сезоне? Да ли је сива економија из године у годину мања?

Радуловић: Примјер Улциња који сам навео у неком од претходних одговора, најбољи је показатељ како се стаје на пут сивој економији ако се томе искрено посвете сви у том комплексном ланцу. Задовољан сам што је сиве економије мање него раније, што нам показује евиденција прихода и бројности. Навешћу још један примјер: до 2016. године, регистровано је око 690 хиљада гостију више него 2007. Дакле за тих скоро десет година, број регистрованих туриста је порастао за 690 хиљада. Наше прогнозе су да ћемо досегнути ту евиденцију раста само кроз 2017.,2018. и 2019.годину,чиме ћемо убрзати тренд евидентирања гостију за три пута.
Без добре статистике не можемо се квалитетно измјерити и видјети гдје смо, које сун нам слабости и шта смо добро урадили. Зато стално унапређујемо базе и методологије. Људи су по природи склони да се опиру довођењу у ред и плаћању онога за шта процијене да није потребно како би им остало више. Ипак, морамо бити свјесни да дугорочно - управо сива економија узима из уста нашој дјеци, закида их за квалитетнију будућност. Сваки скривени еуро - један је мање за вртиће, школе, путеве, здравство.

Стандард: Када ће почети рушење привремених објеката у приморских градовима?

Радуловић: Почнимо од најдрастичнијих или јавности најпознатијих примјера. Привремени објекти на Ади Бојани, из црвене зоне назначене у оквиру Програма привремених објеката за период у зони морског добра од 2019. до 2023. - сви су уклоњени прије почетка сезоне. Када је ријеч о Будви, власници дискотека за које је одлучено да буду остављене до краја сезоне, дужни су према уговору да до краја октобра сами уклоне објекте.
Уколико то не учине, извршна служба врши рушење. Такође, власници дискотека били су дужни да положе гаранцију банке или депозит у вриједности рушења и уклањања свог објекта, те да уколико то не учине, новац буде искоришћен у сврхе уклањања. Сматрам да је ово добар примјер увођења реда кроз просторне планове и договоре. Грађани у цијелој земљи би требало да буду свјесни да им закон неће прогледати кроз прсте и да морају пословати легално у сваком смислу.

Стандард: Колико је странцима занимљив сеоски туризам и шта министарство ради на том плану?

Радуловић: Министарство одрживог развоја и туризма веома вриједно ради на подстицају многих манифестација, али и развоја руралног односно сеоског туризма. Ове године кроз Програм подстицајних мјера помоћ у адаптирању и модернизацији већ постојећег сеоског објекта добило је 31 домаћинство.

Одбијено је њих 20 због непотпуне документације. Прошле године је новац додијељен за 17 домаћинстава, што говори да добро радимо и промовишемо могућности угоститељства на селу. Крајњи циљ нам је увезивање туризма и пољопривреде, враћања људи на село и разноликост укупне понуде. Морамо бити свјесни да богати гости веома цијене аутентичност у сваком смислу, специфичност домаћина и посебан укус домаћих производа.

Стандард: Познате личности све чешће бирају Црну Гору за одмор. Колико то доприноси бољем позиционирању наше државе на туристичкој мапи?

Радуловић: Лијепа ријеч и поштовање договора заиста остављају велики утицај на туристе, који су нам касније реклама „од уста до уста“. Данашњи свијет је презасићен промоцијама свих врста производа, али опстају само они који заиста нуде квалитет који рекламирају. Рецимо, вијест да је у Тиват упловила једна од највећих јахти икада, вриједна скоро пола милијарде, за трен је обишла свијет. Тиват јесте вриједан такве медијске пажње. За пар сати планету такође обиђу слике и коментари свјетског џет сета, попут Бекамових, који се из године у годину враћају Светом Стефану. Исто је и када велике музичке звијезде својим наступима на фестивалима попут Сеа данце-а, направе популарни селфи са десетинама хиљада обожавалаца у позадини.
Морамо бити свјесни да су у данашњем свијету то “бесплатне” рекламе које заправо покрију много веће тржиште него што смо ми у стању да платимо директним маркетинг оглашавањем. Но, уз класичан вид промоције у комбинацији са добром понудом која нам обезбјеђује долазак свјетских звијезда из разних области, добијамо све већу видљивост. То и јесте посао државе и општина, односно институција – да направе квалитетне стратегије развоја и инраструктуру. То је база из које касније све креће. Судећи по досадашњим резултатима, рекао бих да смо поставили добре темеље за развој туризма Црне Горе.