21. март - Свјетски дан шуме, дрвећа и садње

Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде Црне Горе поводом Свјетског дана шума, који се сваког 21. марта обележава широм свјета, подсјећа све грађане на значај шума.

Свјетски дан шума значајан је међународни еколошки датум који су установиле Уједињене нације 2012. године, како би оснажили глобалну свијест о значају шума, њиховог очувања иодрживог коришћења.

Три важна еколошка празника се дешавају на данашњи дан- данас је Дан шума, Дан дрвећа и Дан садње.

На данашњи дан славимо природу и природна богатства и скрећемо пажњу на важност и вриједност шума, дрвећа и садње.

Шуме представљају један од најсложенијих екосистема на земљи и драгоцјени природни ресурс од изузетног значаја за човјека, али и за укупни биодиверзитет. Оне су стабилизатор климе, утичу на водне изворе очување водних ресурса и утичу на све остале екосистеме. Спречавају ерозију, и стварају земљиште. Станиште су бројним врстама биљака и животиња. Њихово претјерано коришћење довело је до константног смањивања површина под шумом и до деградације животне средине. Обнављање шумских екосистема и повећавање територије под шумом један је од основних предуслова за очување здраве животне средине и опстанак живота какав познајемо

Шуме су дио нашег живота и наш најбољи саборац у борби против климатских промјена. Оне су наше завјештање генерацијама које долазе. Оне су чувар и приче како смо се опходили према природи у нашем времену.

Као друштво морамо научити да волимо шуме да их чувамо и цијенимо њихову улогу за нас. Државе са здравим шумама и уређеним шумарством су богата друштва и перспективне економије.

Шуме заузимају готово 60% територије Црне Горе и својим здравственим стањем, виталношћу, квалитетом, функцијама и шумским производима представљају препознатљив сyмбол еколошке државе.

Једна од највреднијих шума Европе, прашума Биоградска Гора налази се у Црној Гори.

Професор Богдан Богдановић је Биоградску гору у дијелу Мали урбанизам из 1958, Сарајево је описао на један од најлепших начина ријечима'' Биоградска гора је нешто што одводи из нашег времена и враћа, помало, у прошлост или у свјет бајки, што подсјећа на далеку прошлост Земље, а није ни пејзаж ни емоција. Ту је све дивље, невино, незграпно и превелико, а све је претјерано и бритко. И свјетлост и сјенка и анархија мириса чини је изнад нашег времена и наше цивилизације''

Поред њега вриједност чувања природе и очувања биодиверзитета на примјеру Биоградске горе описали су и Проф. Др Братислав С. Атанацковић и др Михаило Вучковић у зборнику радова, Природне и друштвене вриједности националног парка Биоградска гора, 1991ријечима:

''Биоградска гора је банка природе''

Биоградска гора је очувана природа. Она је банка природе. Све то што сада у њој постоји старо је колико и вријеме које је протекло са обиљежјем да је живјело, да се мјењало и да ће живјетии да ће се мјењати.

Природа Биоградске горе колико год да је значајна за период садашње обсервације неупоредиво је значајнија за све оно што ће се тек догадјати. Треба ризиковати па оставити. Неповратан ризик је уништити. Ако предпоставимо да ће разлике у природи и пејзажу Биоградске горе у односу на процтор изван ње са временом које долази бити све веће, онда ће и њене вриједности бити све веће.

Актуелна ситуација услед пандемије корона вируса ЦОВИД-19 управо нас подсјећа колико је значајно очувати здраве еколошке системе и здраву животну средину .

Активности крчења шума непрестано су се повец́авале у последње двије деценије и повезане су са 31% епидемија, попут еболе и вируса Зика и Нипах.

Крчење шума тјера дивље животиње из њихових природних станишта и доводи их ближе људској популацији, стварајуц́и више прилика за зоонотске болести – односно болести које се шире са животиња на људе.

Стратешки план УН за шуме до 2030. пружа глобални оквир за дјеловање на свим нивоима за одрживо управљање свим врстама шума и дрвец́а изван шума и за заустављање крчења (дефорестација шума) иде градације шума. Историјски споразум о овом плану закључен је на посебној сједници УН Форума о шумама у јануару 2017. и након тога га је Генерална скупштина УН усвојила у априлу 2017.

Суштину плана чини шест Глобалних циљева за шуме и 26 повезаних циљева који би требало да се достигну до 2030.
• Покривају око 30% копна на планети
• Дом су за 80% свих копнених врста
• Пружају екосистемске услуге од прочишц́авања ваздуха и воде до производње хране, љекова и производа од дрвета и папира
• Важни су апсорбери ЦО2, и то количине од око двије милијарде тона годишње
• Велику штету наносе им суше изазване климатским промјенама
• Крчење шума углавном је последица обезбеђивања простора за пољопривреду великих размјера
• Годишња стопа крчења шума смањена је за више од 50%.

Иницијални план за прославу Свјетског дана шума био је организовање различитих активности, укључујуц́и садњу дрвец́а и друге догађаје на отвореном. Ипак, због пандемије коронавируса Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са Управом за шуме сваком заинтересованом грађанину даје бесплатно 50 садница уколико жели да их посади у периоду од 21.03.2021. до 30.04.2021. године.