Саопштење са 139. сједнице Владе Црне Горе

Влада Црне Горе је на 139. сједници, одржаној данас у Пљевљима, којом је предсједавао предсједник Душко Марковић утврдила Предлог закона о заштити од негативних утицаја климатских промјена. Кључни циљ овог документа је заштита од негативних утицаја климатских промјена, смањивање емисија гасова са ефектом стаклене баште, заштита озонског омотача и друга питања која се односе на заштиту од негативних утицаја климатских промјена. У том смислу, на јасан начин се нормирају мјере и начин њиховог спровођења, што ће резултирати успостављањем заокруженог система неопходног за смањење емисија гасова са ефектом гасова стаклене баште, како на глобалном, тако и на националном нивоу. У расправи је наглашено да је Црна Гора међу првим државама региона која је донијела овај документ од изузетног значаја, а чијој се изради, поред осталог, приступило и ради прилагођавања на измијењене климатске услове.

У циљу хармонизације националног законодавства са легислативом Европске уније у области заштите морске средине, утврђен је Предлог закона о заштити морске средине. Дефинисаним законским рјешењима утврђени су циљеви заштите морске средине, односно остваривање доброг и одрживог стања морске средине, као и полазне основе и мјерила за израду, развој, примјену и праћење примјене Стратегије заштите морске средине. У складу са тим, регулише се регионална и подрегионална сарадња, на начин да предузете мјере у заштити морске средине буду координиране и усаглашене на нивоу морских подрегиона, односно региона. Поред тога, предвиђено је успостављање међусекторске сарадње образовањем Координационог тијела за заштиту морске средине, ради праћења и унапређивања стања у овој области.

Влада је утврдила Предлог закона о електронској управи. Законском уређивању ове области се приступило ради подстицања бржег и ефикаснијег управног поступања и повећања повјерења у електронско пословање органа. Овим документом ће се додатно уредити развој електронске управе на државном и локалном нивоу. Уређује се и координација на свим нивоима, успостављањем Савјета за електронску управу, који ће разматрати стручна питања, кординирати развојем и предлагати мјере у области електронске управе. Осим наведеног, дефинише се увођење националних система за електронску идентификацију и електронску наплату административних такси, уводи се ревизија органа државне управе, као и успостављање каталога електронских услуга.

Утврђен је и Предлог закона о допунама Закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају. Предложеним законом су дефинисане новине које се односе на обавезу управљача аутобуских станица да лицима са инвалидитетом обезбиједи помоћ при уласку, кретању и изласку са аутобуске станице, уласку и изласку из аутобуса, укрцају и искрцају пртљага и увођењу пса водича у аутобус. Такође, допунама је утврђено и повећање износа накнаде за штету насталу због смрти путника, тјелесне повреде или оштећења здравља путника у превозу у међународном друмском саобраћају, као и за штету насталу због потпуног или дјелимичног губитка или оштећења пртљага. Одредбе које се односе на повећање износа накнаде ће ступити на снагу даном ступања Црне Горе у Европску унију.

Донијет је План давања концесија за пројекат жичаре Котор-Ловћен за 2020. годину. Доношењем овог документра омогућава се започињање процедуре давања концесије за пројекат жичаре Котор-Ловћен, као облика подстицања приватних инвестиција у обављању дјелатности од јавног интереса ради постизања оптималне туристичке валоризације изузетно вриједних природних ресурса и културног насљеђа. Главни циљ пројекта повезивање територије Пријестонице Црне Горе са туристичким центром у Боки Которској, сјеверозападном страном планине Ловћен путем савременог, еколошког и атрактивног система саобраћајне инфраструктуре. Прва фаза, за коју се доноси овај План, представља најатрактивнију дионицу - од станице Дуб, у Котору, до станице Кук, на Његушима - дужине 3,6 км и висинске разлике 1.298 метара, веома изазовну са аспекта извођења и неопходног пажљивог односа према природном и културном насљеђу. Приликом представљања Плана, наглашено је да су економске процјене рађене за потребе овог пројекта засноване, између осталог, на сљедећим претпоставкама: трајање концесије 30 година, период изградње 1 година и период функционисања 29 година, као и да ће одмах по усвајању Плана давања бити расписан нови тендер за одабир приватног концесионара, за дионицу жичаре од локалитета Дуб до локалитета Кук. Осим тога, у расправи је наведено да случају реализације цјелокупног пројекта, како је предвиђено у планском документу, ријеч би било о најдужој туристичкој жичари на свијету – пројекту који представља јединствену туристичку понуду за домаће и стране госте. Цјелокупним пројектом предвиђена је озградња 15 километара дуге Жичаре са гондолама, а вожња од подножја, односно од станице Дуб до Цетиња на 600 м изнад мора би трајала 43 минута. Пројектом су на траси предвиђене 4 станице, двије почетне у Цетињу и Котору, као и двије међустанице Кук и Иванова корита.

Влада је усвојила Информацију о предлогу Финансијског споразума између Владе Црне Горе и Европске комисије о Годишњем акционом програму за Црну Гору за 2018. годину и прихватила Финансијски споразум. Годишњим акционим програмом за 2018. подржана су четири ИПА сектора: демократија и управљање, владавина права и темељна права, пољопривреда и рурални развој, и образовање, запошљавање и социјалне политике, односно подсектор здравства. Укупна вриједност програма је 38.777.274,80 еура, од чега опредијељена средства ЕУ износе 36.186.977 еура, док је за потребе националног кофинансирања из буџета потребно издвојити 2.590.297,80 еура.

Влада је размотрила усмену информацију о рјешавању дужничко – повјерилачких односа Општине Пљевља и Пореске управе по основу концесија које припадају Општини Пљевља и неплаћених пореских давања. Пореска управа, надлежни секретаријат Општине Пљевља и Заштитник државних интереса задужени су да пронађу адекватно рјешење и да се недостајућа средства буџету општине Пљевља по основу ненаплаћених концесија обезбиједе.

Донијета је Одлука о висини и начину плаћања накнаде за заштиту и унапређивање животне средине Општине Пљевља. Општина Пљевља, као најзагађенија општина у Црној Гори, је прва јединица локалне самоуправе која је одлучила да на основу Закона о животној средини пропише накнаду за заштиту и унапрјеђивање животне средине. Одлуком се прописује обавеза плаћања накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за правна лица која на територији општине Пљевља обављају дјелатности везане за производњу енергије и екстрактивну индустрију, које негативно утичу на стање животне средине, а која су овим актом препозната као специфичност општине Пљевља у погледу примјене члана 79 Закона о животној средини којим је предвиђена могућност да јединица локалне самоуправе пропише накнаду за заштиту и унапређивање животне средине, у складу са својим потребама и специфичностима. Накнада се заснива на оствареном приходу на годишњем нивоу од продаје сировине, полупроизвода и производа у земљи и иностранству у износу од 1.7 одсто од оствареног прихода. Приходи остварени по основу ове накнаде припадају буџету локалне самоуправе и морају се намјенски користити за заштиту и унапрјеђење животне средине на територији јединице локалне самоуправе. Обавеза плаћања накнаде ограничена је на велика привредна друштва која се на територији општине Пљевлља баве екстрактивном индустријом (рудник угља, рудник олова и цинка) и производњом енергије (ТЕ Пљевља). У распарави, у којој је учествовало више чланова Владе, истакнуто је да је Општина Пљевља процјенила да би по основу ове накнаде на годишњем нивоу могла приходовати између 2,5 и 3 милиона еура, који би били употријебљени за реализацију мјера за заштиту и унапређење животне средине.

Влада је усвојила Информацију о ремедијацији црних еколошких тачака у општини Пљевља. У оквиру пројекта „Управљање индустријским отпадом и чишћење“, спроводи се ремедијација двије црне еколошке тачке у општини Пљевља - депонија пепела и шљаке Маљевац и флотационо јаловиште „Шупља Стијена“. Фазна ремедијација депоније Маљевац ће започети да се реализује из Уговора о зајму у вези са пројектом „Управљање индустријским отпадом и чишћење“, док ће преостале фазе ремедијације депоније Маљевац биће реализоване и финансиране од стране ЕПЦГ, а планирани завршетак радова је јун 2020. године. Одабрана опција за ремедијацију флотационог јаловишта олова и цинка рудника „Шупља Стијена“, поред обезбјеђивања локације, пружиће и додатну могућност рекултивације преобликоване области и одрживо и дугорочно рјешење за ову специфичну локацију. Планирани рок за завршетак радова вриједних 7,8 милиона еура је јун 2020. године.

Усвојена је Информација о активностима на реализацији пројекта реконструкције И блока ТЕ Пљевља. Како је наглашено приликом представљања Информације, еколошка реконструкција ТЕ је вишегодишњи пројекат, који би требало да обезбиједи пуну усаглашеност емисија електране са европским прописима. Планирано је да уговор са прворангираним понуђачем буде закључен до краја године, након чега ће се у периоду од 6 мјесеци завршити са израдом и ревизијом главног пројекта, док ће се након добијања грађевинске дозволе, отпочети са радовима на терену. Фазност резализације прилагођена је потреби хитног рјешавања топлификације града, па је планирано да издвајање топлоте са турбине за ове потребе буде обезбијеђено већ код првог редовног застоја електране, односно на самом почетку реализације пројекта. У том контексту, пројектом еколошке реконструкције постојећег блока, обезбиједиће се извор топлоте за потребе даљинског гријања града у истом временском року како би то било и у случају реализације пројекта изградње новог блока термоелектране Пљевља. На овај начин се препреке у реализацији пројекта не рефлектују негативо на пројекат топлификације.

Усвојена је и Информација о активностима на реализацији пројекта топлификације Пљеваља. У циљу проналажења рјешења за што ефикасније рјешавање проблема загађења пљеваља кроз реализацују пројекта топлификације надлежно министарство је у претходном периоду спорвело низ активности, у сарадњи са ЕПЦГ и Општином Пљевља. Кроз реализацију пројекта реконструкције постојећег блока ТЕ Пљевља предвиђене су одређене активности како би се сама ТЕ Пљевља искористила као топлотни извор за гријање града Пљеваља - предвиђено је одузимање топлоте из система турбине, измјењивачи топлоте, пумпна станица. Активности на реализацији пројеката који се тичу побољшања животне средине спроводиће Општина Пљевља, а финансираће их Управа јавних радова, у складу са предлогом Уговора о реализацији програма „Пројекти очувања животне средине˝ - пројекат ˝Спровођење мјера смањења загађења и топлификације Пљеваља˝. Поводом ове тачке дневног реда, Влада је задужила Министарство економије да заједно са Општином Пљевља, у року од двије године, реализује пројекте енергетске ефикасности на објектима који се грију из котларнице у Скерлићевоји.

Влада је усвојила Информацију о реализованим и пројектима који ће се реализовати на територији општине Пљевља на путној инафрастуктури (магистралним и регионалним путевима). У оквиру ових пројеката до сада је, између осталог, завршен магистрални пут Црквице – Вруља, вриједности 5 милиона еура, као и пројекти реконструкције моста на Тари и прилазних саобраћајница. У току су радови на реконструкцији регионалног пута Пљевља – Метаљка вриједности у дужини од скоро 17 километара за који је издвојено 12 милиона еура, док су отворене понуде за реконструкцију магистралног пута Пљевља – Михајловица, вриједности 8 милиона еура.

У циљу унапређењу доступности и квалитета пружања здравствених услуга, усвојена је Информација о проблему отежаног функционисања и неадекватних просторних капацитета Опште болнице Пљевља и потреби изградње нове зграде болнице. Имајући у виду да Општа болница Пљевља пружа здравствене услуге за подручја општина Пљевља и Жабљак и да у њој гравитира око 40.000 становника, а у току туристичке сезоне овај дио туристичке регије годишње посјети око 90.000 туриста, као и отежане услове функционисања и неадекватне просторне капацитете, предвиђена је локација за изградњу новог објекта Опште болнице Пљевља. Изградњом нове зграде значајно ће се допринијети унапређењу квалитета живота грађана овог подручја, услови рада запослених, односно развити просторни и функционални капацитети који ће бити мотив постојећим љекарима да остају, али и новим љекарима да долазе. Влада је задужила Министарство здравља да у сарадњи са Министарством финансија, Управном јавних радова и локалном самоуправом створи претпоставке за изградњу нове зграде Опште болнице Пљевља.

Влада је усвојила Информацију о анализи Програма подстицања изградње минихидроелектрана и задужила Министарство економије да отпочне преговоре о споразумном раскиду уговорâ о градњи МХЕ Бистрица у Бијелом Пољу, Муринска, Комарачка и Ђуричка ријека у Плаву, Трепачка ријека у Андријевици и Буковица у Шавнику.

Сједници су присуствовали предсједник Општине Пљевља Игор Голубовић и директори Управе јавних радова Решад Нухоџић и Управе за саобраћај Саво Парача.