- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Из бриселског угла И: Шта доноси нови оквирни прог...
Из бриселског угла И: Шта доноси нови оквирни програм за истраживање и иновације “Хоризон Еуропе”
Представница Министарства науке у Мисији Црне Горе у Бриселу, Милена Милуновић, преносиће новости везане за развој политика истраживања и иновација Европске уније, у циљу бољег информисања наше јавности и посебно припремања за учешће у новом оквирном програму, Хоризонт Европа, од 2021. године.
***
Ова јесен несумњиво представља велики прелазни период у Бриселу, између новог парламента који је преузео функцију у јулу 2019. г. и следец́е Комисије која ц́е бити именована до краја ове године. У домену истраживања и иновација (Р&И), расправе о буџету и стратешко планирање неизбјежно су на дневном реду.
Истраживање и иновације (Р&И) кључни су фактори економског раста и отварања нових радних мјеста и снажни покретачи за изградњу европског друштва и економија будуц́ности. Европска унија у потпуности има потенцијал да постане водец́и свјетски центар у свијету науке, технологије и иновација у 21. вијеку. Сада је вријеме да се додатно истакне витална улога коју Р&И играју за раст и конкурентност ЕУ. Управо то су разлози зашто се планирању наредног оквирног програма за науку и иновације названог “Хоризон Еуропе” приступа рекло би се са више пажње него иједном његовом претходнику. Хоризон Еуропе, Оквирни програм за истраживање и иновације ЕУ, који ће замијенити постојећи Хоризон 2020, планиран је за период од 7 година, од 2021. до 2027. године са предложеним буџетом од 94,1 милијарде еура.
Кључне новине које доноси у односу на Х2020 су свакако већи фокус на иновације, посебно оне које су истински револуционарне, које праве разлику и излазе из клишеа. У Х2020 ЕК је снажно покренула повезивање науке и иновација а нови приступ биће много отворенији за креативне подухвате, јер Европа у наредних 7 година мора покушати да ухвати корак са глобалним иновативним гигантима попут Америке и Кине.
Рјешавање проблема, које је суштински за бољи живот грађана Европе, планирано је кроз “Мисије”, које ће покушати да одговоре на неке од највећих изазова модерног човјека. Већа отвореност, нови приступ партнерствима, и покушај поједностављивања процедура које су, и поред већ спроведених реформи, биле критиковане када је ријеч о Х2020, карактеристике су новог оквирног програма.
У априлу 2019. Европски парламент и Савјет постигли су политички договор о кључним елементима приједлога Хоризон Еуропе. Према овом споразуму, Хоризон Еуропе биц́е структуриран у три стуба, подржана активностима које имају за циљ ширење учешц́а и јачање европског истраживачког простора.
Стуб И - Одлична наука. Ојачац́е научно лидерство у ЕУ кроз Европски истраживачки савјет (ЕРЦ), “Марија Склодовска Кири”акције и Истраживачку инфраструктуру. Овај стуб остаје сличан претходном оквирном програму.
Стуб ИИ - Глобални изазови и Европска индустријска конкурентност. Овај стуб бавиће се друштвеним изазовима и подршком индустријским технологијама како би боље одговориле ЕУ и глобалним приоритетним политикама и убрзале индустријску трансформацију. ИИ стуб је центриран око шест широких тематских „кластера“, и подржац́е европска партнерства и мисије као важан дио његових активности. Значајна промјена у структури у односу на ранији ЕУ програм, Хоризон 2020, огледа се у повезивању раније два раздвојена стуба (друштвени изазови и индустријско лидерство), управо у циљу усаглашеног кретања и индустрије и друштвене трансформације.
Стуб ИИИ - Иновативна Европа. Фокусиран на подстицање, његовање и употребу иновација и јачање европских екосистема које доприносе иновацијама, такође путем новог Европског савјета за иновације (ЕИЦ). Највеће реформе које је Европска унује увела у току програмирања новог оквирног програма десиле су се управо у овом стубу, гдје ће бити реализоване огромне инвестиције у иновације у Европи. Публика у Црној Гори имала је прилику да се упозна са новостима ЕИЦ-а током каравана одржаног у Подгорици 19. септембра.
Дио који се односи на “Wиденинг” тј. ширење учешц́а и јачање европског истраживачког простора има за циљ оптимизирање утицаја и атрактивности Европског истраживачког простора и подстицање учешц́а свих држава чланица и земаља придружених програму, заснованог на изврсности, са фокусом на земље са лошијим резултатима, те омогуц́авање колаборативних веза у европском истраживању и иновацијама. Овај сегмент програма, и у ранијим оквирима, био је посебно интересантан за Црну Гору и друге земље кандидате за ЕУ. У оквиру њега кроз ФП7 програм (претходник Х2020 програма) подржана је изградња капацитета Биотехничког и Електротехничког факултета. Заокретом програма Х2020 ка изврсности и иновацијама, показало се да Црна Гора није била довољно спремна да искористи прилике из овог сегмента програма, међутим, у новом оквиру и са ојачаним националним екосистемом, требало би да се остваре бенефити из Wиденинг – Схаринг Еxцелленце пакета.
Комисија је претходне недјеље затворила последњу онлајн консултацију у вези са нацртом плана за “Хоризон Еуропе”. Нацрт плана за цјелокупни период од 7 година пропрац́ен је новим нацртом онога што ц́е на крају постати план имплементације за прве 4 године. Основна структура Хоризон Еуропе вец́ је утврђена скоро завршеним законом, али план треба да “стави месо на кости”, у смислу онога што различити дјелови програма треба да постигну. План је вец́ прошао кроз неколико нацрта, а Комисија сада ради на коначној верзији, која би требало да буде усвојена почетком 2020. године. Ово је била последња прилика за јавни коментар, али консултације са државама чланицама трајац́е још неколико мјесеци.
Као што се очекивало, нацрт плана од 31. октобра усклађује приоритете Хоризон Еуропе са приоритетима предстојец́е предсједнице комисије Урсуле вон дер Лејен, стављајуц́и питања попут климатских промјена, миграције и лажних информација високо на дневном реду. Нацрту су додата и четири нова приједлога за истраживачка партнерства која су предложила државе чланице. Оне су дале привремену подршку за дуго расправљану Европску геолошку службу, која ц́е се финансирати кроз следец́и истраживачки програм ЕУ. Одбор националних делегата, који савјетују Европску комисију за планирање Хоризон Еуропе, подржао је тај предлог на приватном састанку 24. октобра. Они су такође подржали предлоге за партнерства о антимикробној резистенцији, паметним градовима и бродарству. Поменути предлози биће додати постојец́ој листи од 44 партнерства, а коначна одлука биће донесена почетком 2020. године
Оно о чему се ових дана са стрепњом говори у Бриселу јесу пријетње буџету Хоризон Еуропе, јер се у укупном програмирању рада актуелне Комисије и даље преговара о секторским инвестицијама те се може десити да коначна вриједност програма буде мања.
Када је о Црној Гори ријеч, иако смо доста полагали на дио који се односи на “Wиденинг цоунтиес”, посебно због најава да ће буџет за овај сегмент бити утростручен, имајући у виду да су у овој групи остали Португал, Естонија, Малта и Кипар, али се и придодала Грчка, биће изазов повући значајнија средства.
Оно што је нама такође важно јесте формула по којој ћемо плаћати годишњу контрибуцију за нови оквирни програм. Она је у Хоризон Еуропе одређена по моделу “паy ас yоу го”. То значи да ће се на период од 4 године одредити годишња контрибуција, а онда ће се у складу са двогодишњим перформансом новац од стране Комисије враћати ЦГ, уколико не повучемо финансијска средства у вриједности контрибуције и обратно. Ова формула није идеално рјешење, јер је лишена стимулативног ефекта, али не мора да буде ни лоша имајући у виду да ће 50% средстава за Контрибуцију бити одобрено из приступних фондова, као што је и до сада био случај.
Шест земаља Западног Балкана преко Регионалног савјета за сарадњу (енгл. Регионал Цооператион Цоунцил) упутиће Комисији до краја наредне недјеље тзв. “Поситион Папер он Хоризон Еуропе” с оним што земље Западног Балкана сматрају да би требало кориговати у оквирном програму, у корист региона. Оно што нам може ићи на руку јесте новоизабрана комесарка за науку и иновације, Бугарка, Мариа Габриел, иначе позната као “велики пријатељ” Западног Балкана. Зима која је пред нама ријешиће све наведене недоумице везане за нови оквирни програм, а на нама је да се правовремено припремамо за сјајне могућности које ће он отворити.
Аутор: Милена Милуновић, прва секретарка у Мисији Црне Горе у Бриселу, за област науке и иновација
Новембар 2019.