САОПШТЕЊЕ: Будућност антибиотика зависи од свих нас

Заједничка борба против антибиотске резистенције, кроз смањење потрошње антибиотика, превенцију и контролу инфекције и синтезу нових антибиотика, основни је задатак здравственог система, али и цјелокупног друштва, саопштио је државни секретар Министарства здравља Милован Вујовић, на едукативном семинару на тему: „Будућност антибиотика зависи од свих нас“, који је организовало Министарство здравља, у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом, у оквиру Европске недеље свјесности о антибиотицима.
Подаци указују да је антимикробна резистенција приоритетни глобални јавно-здравствени проблем, који представља велику пријетњу човјечанству.
- Влада Црне Горе је на предлог Министарства здравља усвојила Акциони план за период 2019-2020.године Националне стратегије за контролу резистенције бактерија на антибиотике за период 2017-2021.године. Кроз Акциони план предвиђено је да се ураде многе активности у циљу смањења рационилазицаје потрошње антибиотика. Национална интердисциплинарна комисија за контролу резистенције на антибиотике - НИКРА, коју је основало Министарство здравља, у складу са стратегијом Европске уније, прати и координира активности, које обухватају контролу резистенције на антибиотике и едукацију опште популације о штетности прекомјерне употребе антибиотика. Уз подршку Свјетске здравствене организације, добили смо дигиталну подршку за Протокол за лијечење уринарних инфекција, који је урадило Министарство здравља, чијом примјеном се очекује рационалније коришћење антибиотика по реду њихове снаге и смањење трошкова за лабораторијске анализе. У току је припрема и Протокола за лијечење респираторних инфекција за примарни ниво здравствене заштите. Циљ је да сви љекари примјењују смјернице из Протокола захваљујући чему ћемо имати рационалну употребу антибиотика, истакао је Вујовић.
Ипак, према његовим ријечима, и поред великих напора који се улажу, Црна Гора се убраја у земље са високом потрошњом антибиотика. Неконтролисана и неадекватна употреба антибиотика пријети још већем ширењу отпорности на њихово дејство, што може имати далекосежне посљедице.
Према подацима Агенције за љекове и медицинска средства, која је надлежна за прикупљање и објављивање података о потрошњи антибиотика у Црној Гори, од 2013. до 2018. године забиљежено је смањење употребе антибиотика на ванболничком и болничком нивоу, међутим прошле године је дошло до благог раста потрошње за 2,2 одсто у ванболничким здравственим установама, док је у болничким и даље настављен тренд благог смањења.
- Оно што морам да нагласим када је у питању прописивање антибиотика је да је закон јасан! Антибиотик се може и смије издати само уз љекарски рецепт! А имајући у виду тренутну потрошњу антибиотика, Министарство здравља ће потенцирати да се појача контрола примјене законских прописа којима се контролише издавање антибиотика, упозорио је Вујовић.
Шефица Канцеларије Свјетске здравствене организације Мина Брајовић указала је да су биланси, када је антимикробна резистенција у питању, забрињавајући, али и да има позитивних помака.
- Подаци указују да има помака када је ријеч о ванболничкој потрошњи антибиотика у Црној Гори. Од 2017. године Црна Гора је са другог дошла на пето мјесто у Европи по у ванболничкој потрошњи потрошњи антибиотика, у односу на ЕУ просјек. Забиљежени тренд смањивања ванболничке потрошње је потврда да стратегије за правилну употребу антибиотика постоје и да су учинковите, оцијенила је Мина Брајовић.
Она је навела да подаци, такође од 2017. године, показују да болничка просјечна потрошња антибиотика у Црној Гори готово на нивоу потрошње у ЕУ, а оно што је препорука СЗО јесте да се мора системски радити на промјени структуре љекова у болничкој потрошњи како би се смањио удио резервних антибиотика.
- Да Црна Гора има одговоран став и да је посвећена рјешавању проблема антимикробне резистенције потврдјује и чињеница да управо сјутра Министарство здравља уз подршку СЗО, иницира активности на плану спроводјења прве Националне студије преваленце употребе антибиотика у болницама, како би се сагледала магнитута проблема, ниво и структура употребе антибиотика, резистенције и болницких инфекција. Резултати ове студије ће послужити као инпути за формулисање мјера које ће имати за циљ, измедју осталог и смањивање удјела резервних антибиотика у болничкој потрошњи антибиотика, нагласила је Мина Брајовић