Интервју министра финансија Дарка Радуновића за Портал Аналитика: Расту приходи од ПДВ-а, доприноса и акциза, ауто-пут не може угрозити фискалну одрживост

АНАЛИТИКА: Да ли је пуњење буџета у првих девет  мјесеци ове године било у складу са планом? Да ли су буџетски приходи повећани у односу на исти период прошле године?

Министар Радуновић: У првих девет мјесеци ове године имали смо 1.338,2 мил еура наплаћених буџетских прихода, што је за 34,6 милиона изнад плана, а чак 65,2 милиона више у односу на исти период 2018. године. Радује и чињеница да је раст остварен у свим значајним категоријама пореских прихода. Тако смо, по основу пореза на додату вриједност приходовали 56,3 милиона еура више него у прва три квартала прошле године, доприноса за 19,2 и акциза за 12,2 милиона еура. 

Овако добар резултат је, с једне стране, посљедица јасне економске политике Владе чија је реализација довела до позитивних помака у привредном систему и до повећања запослености. С друге стране, приходи су се увећали и због принципијелног инсистирања на мјерама фискалне консолидације, уз повећану пореску дисциплину. Наравно, у прилог нам је ишла и још једна успјешна туристичка сезона. 

АНАЛИТИКА: Да ли су остварени бољи резултати у борби против сиве економије током љетње туристичке сезоне?

Министар Радуновић: Статистички подаци, а и општи утисци, потврђују да се Акциони план који је, за сузбијање сиве економије, Влада донијела 2017. године, интензивно спроводио. Овдје првенствено мислим на рад Пореске управе која је инсистирала на инспекцијском надзору регуларности пословања чија дјелатност има сезонски карактер, примарно у вези са општом пореском регистрацијом, евидентирањем промета, уплатама пазара и сл. Ефекат је видљив из чињенице да укупне корекције утврђених неправилности износе чак 57 милиона еура од јануара до септембра ове године.  

Управа за инспекцијске послове је, у току љетње туристичке сезоне, била фокусирана на надзор субјеката у приморским општинама и то у дјелатностима које учествују у обликовању туристичког производа (туризам и угоститељство, трговина, занатске дјелатности и друге врсте услуга). Поред тога, у свим дјелатноистима, а посебно у грађевинарству у току грађевинске сезоне, вршена је контрола запошљавања и поштовања права из радног односа. 

У тим активностима, финансијско-санкциони аспект је од секундарног значаја јер је основни циљ био обезбјеђење заштите здравља и безбједности људи, уз очување конкурентности односно тржишне равноправности привредних субјеката. Интензитет рада четири инспекције из надлежности Управе (Туристичка, Тржишна, Здравствено-санитарна и Инспекција рада) илустроваћу чињеницом да је издато више од 10.000 прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од преко 3,8 милиона еура. 

Министарство одрживог развоја и туризма је интензивирало комуникацију са свим државним и локалним органима чије активности утичу на смањењу сиве економије у туризму. Природно, акценат је био на питањима регистрације смјештаја, пријаве гостију, наплате боравишне таксе, радних односа у хотелијерству и оствареним приходима. 

Резултати су евидентни, о чему најбоље говори чињеница да је наплаћена боравишна такса до половине септембра износила 7,7 милиона еура, што је повећање од цца 21% у односу на 2018. 

АНАЛИТИКА: Захваљујући којим факторима је побољшана наплата акциза на дуванске производе у првој половини године?

Министар Радуновић: Нивелисање акцизне стопе на цигарете које смо извршили у септембру 2018. је смањило атрактивност нелегалног промета ових производа. Наиме, јасно је да је спречавање нелегалног промета дувана и дуванских производа основни фактор пораста прихода од акциза у овом домену. 

Кључну улогу, у том сегменту, има Управа царина и њена сарадња са Управом полиције, Специјалним државним тужилаштвом и другим надлежним институцијама. 

Треба поменути и системско унапређење царинских процедура и побољшање метода процјене ризика код промета акцизних, првенствено дуванских, производа. 

АНАЛИТИКА: Да ли ће се опрезно наставити са даљом изградњом аутопута након упозорења ММФ-а да је трошак за приоритетну дионицу аутопута Смоковац-Матешево порастао за четвртину? Да ли би евентуално прекорачење трошкова изградње друге дионице могло угрозити фискалну одрживости?

Министар Радуновић: Очекујемо да повећање планираних трошкова изградње прве дионице аутопута буде на нивоу до 10% што, ни у ком случају, не може угрозити нашу фискалну одрживост. 

О финансијским аспектима реализације друге фазе аутопута, као и о моделима финансирања, можемо озбиљно говорити тек у току идуће године, по завршетку студије изводљивости. Но, већ сада је извјесно да ће се финансијски модел одабрати тако да се ни на који начин не угрозе кључни параметри консолидационог концепта који смо усвојили. 

Другим ријечима, друга дионица аутопута ће бити предмет јавно приватног партнерства, концесије или неког комбинованог модела таквог да се не ризикује увећање јавног дуга. У прилог оваквом опредјелјенју иде и чињеница да је одговарајућа легислатива (Закон о приватно-јавном партнерству, Закон о концесијама и Закон о јавним набавкама) већ у скупштинској процедури.   

АНАЛИТИКА: Како ће повећање зарада запосленима у просвјети и здравству утицати на јавне финансије?

Министар Радуновић: Иако то није типично за фазу консолидације јавних финансија, резултати економске политике Владе у претходном периоду су били изузетно добри. О томе говоре рекордне стопе економског раста и повећање прихода буџета од преко 250 мил.€ као и рационализација текуће буџетске потрошње. Мислим да морамо бити задовољни тиме што смо имали, у последње три године, највеће улагање у реализацију капиталних пројеката. 

Све то омогућило нам је да буџетом за 2020. годину буду створене претпоставке да се може отворити простор за повећање зарада у два сектора која помињете, наравно под условом да не буде неких финансијских изненађења или непредвидљивих негативних околности које би нас натјерале да одустанемо од овог опредјелјенја. По овим питањима смо у непосредној комуникацији са ресорним министарствима, посредно и са репрезентативним синдикатима, па се, са високим степеном вјероватноће, надам да ће се постићи позитиван исход преговора. 

АНАЛИТИКА: Који су највећи изазови у управљању јавним дугом и колико сте новца уштедјели по основу трошкова камата, снижавањем каматних стопа у односу на претходне емисије еурообвезница?

Министар Радуновић: Интензиван развој црногорске економије, посебно од обнове државности до данас, природно је резултирао високим процентом јавног дуга. То је цијена које је типична за све државе региона, и због развојних претензија, и због посљедица радикалне трансформације економског система. Дакле, и ова Влада је, од почетка свог мандата, суочена са високим проценатом јавног дуга у односу на БДП и то јесте реални фокус дјеловања Министарства финансија. 

У марту 2018. године смо усвојили средњорочну стратегију управљања дугом која покрива период од 2018. до 2020. године. Стратегијом су дефинисане смјернице и циљеви које Влада има у погледу управљања дугом у средњем року, користећи као полазну основу мјере фискалне консолидације дефинисане Фискалном стратегијом 2017-2020. У том контексту смо анализирали и структуру, односно карактеристике постојећег портфолија дуга и опредијелили се за уједначавање отплате дуга по годинама и продужавање рочности комерцијалног дуга, ради смањења притиска који буџет трпи по основу отплата. Имамо у виду и управљање валутним ризиком и ризиком каматних стопа, затим  поступни развој домаћег тржишта државних хартија од вриједности, као и минимизирање трошкова задуживања.

Због тога смо, прошле године, емитовали еурообвезнице у вриједности од 500 милиона еура, са роком доспјећа од седам година и годишњом каматном стопом од 3.375%. Наведена трансакција, фактички, представља рефинансирање дуга по основу постојећих обвезница које доспијевају 2019, 2020. и 2021. године, у укупном износу од цца. 363 милиона еура. Ради се, дакле, о операцији управљања обвезницама (лиабилитy манагемент оператион) која омогућава смањење обавеза које доспијевају у 2019, 2020. и 2021. години, уз репрограмирану рочност. На овај начин амортизован је висок ниво обавеза који нам је слиједио у поменутом периоду. Наведени сценарио је позитивно оцијењен од стране кључних међународних финансијских институција и рејтинг агенција, што је олакшало његову реализацију и сличан аранжман који смо реализовали и ове године. 

Уз то, прошле године смо имали и додатни кредитни аранжман подржан гаранцијом Свјетске банке, са роком доспјећа од 12 година, грејс периодом од четири године и годишњом каматном стопом од 3,95% годишње у износу од 250 милиона еура. 

Овим трансакцијама смо побољшали квалитет дуга Црне Горе. Просјечна рочност из 2017. од 4,6 година повећана је на 5,2 године. Са друге стране, државни дуг, на крају 2018. године, имао је реалну просјечну каматну стопу од 3%, што је знатно повољније у односу на претходних 4,6%.

У 2019. години смо наставили напоре у циљу побољшања квалитета дуга. Наиме, на домаћем тржишту смо спровели емисију обвезница, и због диверсификације извора финансирања, и ради развоја домаћег тржишта државних обвезница.  

У настојању да активно дјелујемо на овом плану и у 2020. години, Црна Гора је, крајем септембра ове године, емитовала еурообвезнице у износу од 500 милиона еура, са роком доспјећа од десет година и каматном стопом од 2,55% годишње. То су, до сада, најповољнији услови задужења путем еурообвезница. 

Кроз анализу једног примјера илустроваћу номиналне ефекте оваквих операција. Да смо овогодишње еурообвезнице реализовали по прошлогодишњој каматној стопи, на период од десет година, платили бисмо чак 42 милиона еура више. Када узмемо услове за еурообвезнице из 2016. године, тај износ би се попео на 160 милиона еура уштеда. Јасно је колики смо „бонус“ остварили на овај начин, омогућавајући да се та средства, умјесто у отплати дуга, искористе за финансирање значајних активности које доприносе економском и сваком другом  развоју земље.  

АНАЛИТИКА: Кад се планира излазак из зоне санирања буџетског дефицита у зону буџетског суфицита?

Министар Радуновић: Постигнути су значајни резултати, али је фискална консолидација и даље наш континуирани задатак. Не смије нас заварати чак ни суфицит текуће буџетске потрошње од скоро 100 милиона еура, иако смо тиме потврдили да Црна Гора може све своје текуће обавезе да финансира из изворних прихода. Дакле, достигли смо базични фискални постулат текуће самоодрживости који је кључан у планирању и реализацији буџета, али и даље имамо неке ризичне фискалне параметре. 

Сам суфицит укупног буџета првенствено зависи, поред осталог, од трошења средстава капиталног буџета, што је условљено динамиком јавних инвестиција која зависи од низа нефинансијских фактора. Тако је, у првих девет мјесеци, капитални буџет реализован на нивоу 76,5% планираног (160 од планираних 240,7 милиона), па се може очекивати ефекат преливања неутрошених, а опредијељених средстава у 2020. годину. Та непотрошена средства представљају сразмјерно побољшање резултата у текућој години, али само привидно јер ће се потрошња свакако увећати финализацијом недовршених пројеката финансираних из претходног капиталног буџета. 

Кад се то узме у обзир, ми ћемо и у наредној години имати благи буџетски дефицит. Но, та недостајућа средства су, у најзначајнијој мјери, већ обезбијеђена недавном емисијом еурообвезница у септембру 2019. године.

АНАЛИТИКА: Како коментаришете интересовање инвеститора за недавну емисију еурообвезница и на који начин ћете рефинансирати јавни дуг у 2020. години?

Министар Радуновић: Наши економски показатељи су веома добри, а наша одлучност да до краја спроведемо финансијску консолидацију без развојне рестрикције неспорна. Ипак, праву оцјену постигнутог можете добити тек на тржишту гдје се обвезнице неке државе појављују као, условно речено, њен производ. То како ће се купци односити према таквом производу јесте валидација укупне економске политике, статуса и економске перспективе државе.    

Управо због тога сам више него задовољан реакцијом инвеститора на нашу емисију обвезница. Тражња црногорских хартија од вриједности је достигла цифру од 1,8 милијарди еура, дакле троструко више од вриједности трансакције.

Ради се о заинтересованости 190 инвеститора готово из цијелог свијета и то највише из категорије инвестиционих фондова, затим банака, пензионих и хеџ-фондова. 

Напомињем да на овом тржишту нема ни милости, ни симпатија ни сентимента – вреднује се искључиво квалитет понуде. Дакле, не само да је сама трансакција била успјешна него смо, кроз њено спровођење, добили и посредну потврду исправности и успјешности наше економске политике и развојне стратегије.  

Надам се да неће звучати нескромно ако кажем да сам такав исход и очекивао, рационално сагледавајући опште услове на тржишту капитала и објективно процјењујући ефекте интерног ангажмана Министарства финансија и Владе у цјелини.