Потпредсједник Симовић на Трећем црногорском шумарском форму: Наставимо заједно да унапређујемо газдовање шумским богатством

 

Потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић казао је да је у сектору шумарства започет одлучан реформски процес који даје евидентне резултате, те да треба наставити активности у том правцу, како би шумским богатством Црне Горе газдовали на најбољи могући начин.

Отварајући Трећи црногорски шумарски форум који се одржава у Подгорици, потпредсједник Симовић је оцијенио да ће нови организациони модел управљања шумама  омогућити да се државним шумама као добром од јавног интереса газдује на еколошки одрживији, социјално одговорнији и економски ефикаснији начин. 

Он је истакао да је протекли период за сектор шумарства био изазован у бројним сегментима, те да је највећа пажња била усмјерена у правцу реафирмације рада Управе за шуме у пуном капацитету. Подсјетио је да су почетком ове године створени предуслови за унапријеђено дјеловање Управе за шуме. „Добијен  је статус самосталног органа државне управе; на вријеме је усвојен Програм газдовања шумама; донијета је Одлука о давању шума на коришћење након чега је расписан Конкурс за додјелу дрвета у дубећем стању, што је знатно раније у односу на претходни  период. Овим су се  стекли објективни услови за бољу валоризацију шумских ресурса“, казао је Симовић.

Он је казао да у систему јасно  подијељених улога и надлежности, јавност  очекује професионалност и одговорност, посебно код:

  

• Управљања шумама којим се обезбјеђује одрживо газдовање и испуњавање социјалних, економских и еколошких функција шума;

• Доприноса одрживом социјалном и економском развоју руралних подручја;

• Обезбјеђења дугорочног развоја и конкурентности дрвне индустрије.

„Остварени резултати у овој области, показали су додатну посвећеност управљачких структура у сектору шумарства у реализацији повјерених им послова од јавног интереса а посебно код спровођења препорука Државне ревизорске институције, чиме је успостављен бољи мониторинг у наплати концесионих накнада. Поступак додјеле шума на коришћење, унапријеђен је кроз транспарентност и успостављање јасних и једнаких правила за све учеснике конкурса, о чему говори  смањен број жалби на одлуке донешене од стране Управе за шуме. Таквим приступом подстицана је конкурентност  понуђача за расположиве етате, што је за резултат имало увећане излицитиране цијене у односу на почетне које су дате конкурсом“, казао је Симовић.

Рекордни приходи, нова радна мјеста  

Наводећи конкретне резулате, Симовић је истакао да су приходи које ће остварити Управа за шуме у овој години рекордни и надмашиће 7 милиона еура и то уз мањи обим производње за 15%.

Потпредсједник је навео и да је извоз трупаца 41 пут мањи него у 2016. години, а Индекс индустријске производње за област дрвне индустрије у односу на упоредни период 2018. године износи 136.2, док је Индекс индустријске производње у производњи намјештаја 168,9 што је веома значајно. 

Укупно остварени приход у области шумарства и дрвопрераде у овој години ће, како је казао, надмашити  110 милиона €, што је више за 33,3% него у 2016. години. Такође, истакао је да се повећао и број радних мјеста у овој дјелатности у односу на 2016. годину за укупно 523. 

 

„Са постигнутим се не смијемо задовољити. Напротив, суочени са бројним изазовима, у предстојећем периоду, потребно је наставити започете процесе и дати снагу новим идејама а резултате на овом плану учинити конкретнијим и у корист цјелокупног друштва, на нивоу локалних заједница и шире. Из тог разлога сматрам да је неопходна боља организација рада када је у питању сагледавање стварних потреба за дрветом за услужну потребу становништва у руралним областима, и то посебно у сегменту јасно дефинисаних критеријума  за додјелу дрвета, како појединцима, тако и малим погонима за прераду дрвета. То посебно истичем из разлога што хиљаде кубика трупаца годинама труну по нашим шумама“, казао је Симовић.

Он је истакао и потребу да се одржавање шумских путева мора унапређивати, иако је стање у том сегменту боље у односу на претходни период. 

Симовић је изразио наду да ће имплементација новог организационог модела управљања у газдовању шумама бити успјешна и да ће дати одговоре на бројне изазове у овој области.  

„Нови организациони модел управљања шумама  омогућиће да се државним шумама као добром од јавног интереса газдује на еколошки одрживији, социјално одговорнији и економски ефикаснији начин. Креирање нове организације у шумарству уважило је постојеће стање шума и шумарства, шумарску традицију, постојеће кадровске потенцијале, као и ограничења и реалне могућности шумарства и потребе развоја дрвне индустрије“, казао је Симовић.

Чињеница да  Црна Гора спада међу најшумовитије државе у Европи намеће нам најмање два важна задатка:

• ОДГОВОРНОСТ,  да их заштитимо и сачувамо  за будуће генерације, и 

• ОБАВЕЗУ, да из њих, пажљивим планирањем и преданим радом, обезбиједимо раст инвестиција у шумарству и дрвопреради, допринесемо повећању конкурентности и запослености, посебно на сјеверу државе, уз пораст коришћења производних капацитета“, поручио је Симовић.

Потпредсједник Владе позвао је све субјекте из области шумарства да заједничким снагама наставе процес унапређења шумарског сектора.

Конкретно то ће се радити кроз: 

• Нови оквир организације шумарских институција које  ће ускладити функције, одговорност, структуру и активности;

• Нови законодавни оквир  који ће бити оквир за спровођење националне шумарске политике и стратегије;

• Нове шансе за додатне приходе и инвестиције у шумарству и дрвопреради а што ће омогућити ново успостављена Берза дрвета, преко које ће се продаја сортимената вршити на  транспарентнији и конкурентнији начин;

• Дефинисани План мониторинга бесправних активности у шумама преко кога треба спровести кључне стандарде и индикаторе напретка у имплементацији Националне шумарске политике и стратегије. 

Сталну обавезу и бригу за очување наших шумских ресурса треба, како је казао Симовић, наставити кроз снажење кадровских капацитета, континуиране обуке и стручна усавршавања.  

Такође, новим организационим оквиром потребно је обезбиједити подршку за успостављање одрживог приватног сектора у шумарству.

Симовић је казао и да ће успостављени и надограђени Информациони систем омогућити спровођење зацртаних планова, као и да ће се унапређивати сарадња са цивилним сектором.

У уводном дијелу Форума, осим државног секретара за шумарство Милосава Андјелића и директора Управе за шуме Нусрета Калача, обратила се и амбасадорка Републике Бугарске у Црној Гори Меглена Плугчијева. 

Амбасадорка Плугчијева изразила је задовољство приликом да учествује на скупу на коме се дискутује о даљем путу развоја црногорског шумарства, посебно због чињенице да је и сама инжињер шумарства и да је својевремено, као замјеник министра пољопривреде Бугарске, покренула дубоку реформу шумарског сектора те земље. 

Из искуства Бугарске, амбасадорка је сугерисала да Црна Гора учини стручну анализу економске, еколошке и друштвене функције шума и припреми и укључи у реформу све субјекте црногорског друштва. 

Она је истакла и значај укључености Црне Горе у глобалне активности у суочавању са изазовима какви су климатске промјене. У том правцу, посебно је похвалила Црну Гору што је покренула активну кампању за пошумљавање. 

„Брига о шумама је инвестиција у будућност нације и земље. Црна Гора је велика земља на малој територији. Чувајте је, а ви као шумари имате велику обавезу у том дијлу“, поручила је Плугчијева.