Анализа консолидоване јавне потрошње у периоду јануар-септембар 2019

Како би се омогућило смањење буџетског дефицита и стварање услова за постепено опадање јавног дуга, током 2019. године настављено је са спровођењем мјера фискалне консолидације усмјерених на очување одрживости јавних финансија, односно повећање јавних прихода и ограничење раста текуће потрошње.

Јавни приходи у периоду јануар-септембар 2019. године износили су 1.523,7 мил. € или 31,6% процијењеног БДП-а (4.817,1 мил. €). У односу на упоредни период 2018. године наплата прихода је већа за 89,4 мил. € или 6,2%, највећим дијелом као резултат повећања пореских прихода за 106,9 мил. €, односно за 8,5%. У овој категорији највећи раст биљежи се код: пореза на додату вриједност за 56,4 мил. €, доприноса 19,2 мил. € и пореза на доходак 10,7 мил. €. У односу на план, приходи су већи за 51,9 мил. € или 3,5%.

Јавна потрошња у посматраном периоду 2019. године износила је 1.520,7 мил. € или 31,6% БДП-а, и повећана је за 41,7 мил. € или 2,8% у односу на упоредни период претходне године. Јавна потрошња је повећана због већег издвајања у дијелу трансфера институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору и бруто зарада у износу од 21,4 мил € и 13,2 мил.€, респективно. У односу на план јавна потрошња је нижа за 128,3 мил. € или 7,8%, превасходно усљед ниже реализације Капиталног буџета за 74,6 мил.€, при чему реализацију Капиталног буџета, у највећој мјери, условљава динамика повлачења средстава за потребе изградње приоритетне дионице Аутопута

Полазећи од кретања прихода и расхода, у периоду јануар-септембар, остварен је суфицит јавних финансија у износу од 3,0 мил. € или 0,1% БДП-а.

БУЏЕТ ЦРНЕ ГОРЕ

Изворни приходи буџета у периоду јануар-септембар 2019. године износили су 1.338,2 мил.€ или 27,8% БДП-а и већи су у односу на остварене у истом периоду 2018. за 65,2 мил. € или 5,1%, док су уу односу на планиране већи за 34,6 мил. € или 2,7%. Овако снажном расту прихода буџета допринијели су раст економске активности, позитивна кретања на тржишту рада и јачање пореске дисциплине, уз редефинисану акцизну политику.

Као резултат претходно поменутог, све категорије пореских прихода забиљежиле су раст у односу на исти период претходне године. Најзначајнија позитивна одступања забиљежена су код прихода по основу пореза на додату вриједност за 56,4 мил. € или 12,2%, што је првенствено резултат раста економске активности али и ефеката мјера фискалне консолидације.

Као резултат позитивних кретања на тржишту рада, у посматраном периоду порези и доприноси на зараде забиљежили су раст, тако да су приходи од пореза на доходак у односу на претходну годину виши за 0,3 мил.€ или 0,4%, иако се по новом Закону о финансирању локалних самоуправа већи дио пореза на доходак уступа локалним самоуправама. Приходи по основу доприноса у односу на исти период претходне године виши су за 19,2 мил. € или 5,5%. Повећање пореза и доприноса на зараде, осим раста запослености, резултат је наплате пореских потраживања сходно Закону о репрограму пореских потраживања, али и јачања пореске дисциплине.

Приходи од акциза у периоду јануар-септембар 2019. године  већи су за 12,2 мил.€ или 7,3% у односу на упоредни период претходне године, услијед веће наплате прихода од свих врста акцизних производа, што показује да је редефинисана акцизна политика дала позитивне резултате, кроз превасходно опоравак тржишта дуванских производа

Укупни издаци буџета за посматрани период 2019. године износили су 1.376,5 мил. € или 28,6% процијењеног БДП-а за 2019. годину (4.817,1 мил. €),  што је за 62,9 мил.€ или 4,8% више у односу на исти период претходне године. У односу на план издаци су мањи за 143,2 мил. € или 9,4%. У структури укупне потрошње, Текућа буџетска потрошња остварена је на нивоу од 1.216,6 мил. € и мања је за 62,5 мил. € или 4,9% у односу на планирану, док је Капитални буџет реализован у износу од 66,5% од планираног. Ниже остварење текуће буџетске потрошње у односу на план резултат је ниже реализације готово свих категорија расхода.

У поређењу са упоредним периодом претходне године, издаци су остварени у већем укупном износу од 62,9 мил. €, што је превасходно резултат већег издвајања у дијелу  трансфера институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору кроз веће улагање у сектору Здравства као и већу реализацију Капиталног буџета

Као резултат кретања прихода и расхода у периоду јануар-септембар, дефицит централног буџета је износио 38,4 мил. € или 0,8% БДП-а, и мањи је за 2,2 мил. € или 5,5% од дефицита оствареног у истом периоду 2018. године. Отплата дуга износила је 473,9 мил. €, од чега се на отплату кредита резидентима односи 168,9 мил. €, а нерезидентима 304,9 мил. €.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Приходи буџета локалне самоуправе у периоду јануар-септембар 2019. године износили су 185,5 мил. € или 3,9% БДП-а, и биљеже раст од 24,3 мил. € или 15,1% у односу на исти период 2018. године. У оквиру прихода, позитивно одступање у односу на исти период претходне године биљеже порез на доходак за 10,4 мил. € и накнаде за 10,1 мил. €. Повећање прихода по основу пореза на доходак физичких лица условљено је измјеном законских рјешења која се односе на систем финансирања локалне самоуправе којим је повећан проценат уступања овог прихода за општине које припадају сјеверном и средишњем региону Црне Горе као и општинама приморског региона чији је степен развијености испод 100% просјечне вриједности индекса развијености, као и раста запосленостиПовећање прихода по основу накнада посљедица је побољшане наплате накнада за комунално опремање земљишта. У односу на план, приходи локалне самоуправе су већи за 17,3 мил. € или 10,3%.

Издаци буџета локалне самоуправе  у поменутом периоду 2019. године износили су 144,2 мил. € или 3,0% БДП-а, што је за 21,2 мил. € мање у односу на исти период 2018. године. У односу на план издаци су виши за 14,9 мил. €, првенствено због већег издвајања за капитални буџет.

За првих девет мјесеци 2019. године забиљежен је суфицит локалне самоуправе у износу од 41,4 мил. € или 0,9% БДП-а.

У прилогу: Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИИ квартал 2019 године.xлсx