“Људска права и родна равноправност у медијима”- само 13 % новинарки препознаје неравноправан положај са мушким колегама

Новинарство је женска професија, жене су у већини на руководећим мјестима, главне и одговорне уреднице и директорице програма али и уреднице редакција. Половина их је на позицији генералних или извршних директорица, показало је истраживање Друштва професионалних новинара Црне Горе “Положај новинарки у црногорским медијима”.

Истраживање је на истоименом панелу у Подгорици представила је ауторка Душка Пејовић.

„Новинарке дијеле судбину свих жена у црногорском друштву, дискриминисане су колико и жене у другим областима, а истовремено имају ограничења да као мушкарци доприносе развоју друштва, и самим тим дају допринос новинарској професији, казала је Пејовић.

Она је казала да само око 13 одсто новинарки препознаје неравноправан положај са мушким колегама.

Истраживања које је спровело ДПНЦГ у оквиру пројекта “Људска права и родна равноправност у медијима”, урађено је на основу анкете у 14 медија гдје је запслено 56,6 одсто новинарки.

 “Чињеница да смо слабо интересантне за медије у којима радимо, довољно говори о важности теме због које смо се окупили, и чињеници да су људска права и родна равноправност и даље на овим просторима тема којој се недовољно посвећујемо”, оцијенила је генерална секретарка Друштва професионалних новинара Црне Горе, Мила Радуловић.

“Али, наш посао је да то схватимо и пробамо да промијенимо. Пројекат о статусу новинарки у медијима настао је пре свега захваљујући колегиници Душки Пејовић  која се дуго бави тематиком, која нас је савјетовала, исправљала и стално подсјећала шта је за нас важно. Инспирација су нам биле, макар мени, политичарке окупљене у мрежу какву ћемо надам се имати и ми”, казала је Радуловић.

 Она је обећала да ће ДПНЦГ  наставити да ради у правцу унапрјеђења професионалних стандарда и заштите  новинара и новинарки, као и промовисању родне равноправности и људских права.

Начелница Одјељења за за родну равноправност у Министарству за људска и мањинска права Биљана Пејовић казала је да је политика родне равноправности у пропорцији са стањем на нивоу државе, гдје по Монстату, жене чине 50,6 одсто становништва.

„Питање је да ли овакав однос бројки између жена и мушкараца одражава реалну присутност и активност жена у различитим областима дјеловања, односно, да ли жене у истом проценту имају могућност да учествују и допринесу развоју друштва и да ли имјају могућност да се, поштујући ову пропорцију, појављују и у медијима“- рекла Пејовић.

Она је подсјетила и да је истраживање о присутности жена у медијима из 2016. године показало да их је 13,2 одсто присутно у рублици политика, а 28,5 одсто у рублици друштво, што је, каже, одраз онога што се дешава у реалном животу.

Панелисткиња, професорица књижевности Божена Јелушић је оцијенила да је истраживање показало „озбиљно биполарно обољење друштва“, напомињући да јој је жао што користи метафору болести.

 „Контрадикторне ставове и овакав начин разумијевања, односно неразумијевања, показује до које је мјере ово друштво болесно“, рекла је Јелушић и додала да „статус новинарки у медијима и начин њиховог разумијевања родне равноправности, има јасан одраз у медијима и њиховој конструкцији женскости“.

Новинарка и чланица Управног одбора ДПНЦГ Весна Рајковић Ненадић сматра да је извјештај прогресиван, јер је 82 одсто испитаница спремно да похађа семинаре о родној равноправности, што је прије 15 година било незамисливо. За њу је доминатна информација у извјештају то што је професија све лошије плаћена, што се по њеној оцјени одражава на квалитет новинарства.

Програмска менаџерка за родну равноправност у УНДП-у, Каћа Ђуричковић, чврсто је увјерена да медији морају бити четврти стуб демократије. За њу је на први поглед импресивна чињеница да жене чине половину уредништва у посматраним медијима. Направила је паралелу са стањем у образовању.

„Када су жене почеле да освајају образовање оно је почело да губи друштвени значај“, казала је Ђуричковић.

Она је закључила да је истраживање полазна основа за даљи рад. Сматра и да Црној Гори недостаје умрежено дјеловање новинарки и новинара.