Саопштење: Извршење буџета Црне Горе у 2019.години (ГДДС табела 12)

У односу на исти период претходне године све најзначајније категорије пореских прихода забиљежиле су раст, при чему је наплата пореза на додату вриједност већа за 78,8 мил.€, доприноса за 21,8 мил.€ и  акциза за 14,3 мил.€. Већој наплати пореских прихода допринијели су позитивна макроекономска кретања, наплата пореских потраживања сходно Закону о репрограму пореског потраживања, спровођење редефинисане акцизне политике, као и појачан инспекцијски надзор.

Издаци буџета у 2019. години износили су 2.028,8 мил.€ или 42,12% БДП-а и у односу на планиране већи су за 52,1 мил.€ односно 2,6%. У структури потрошње, Текућа буџетска потрошња остварена је на нивоу од 1.756,4 мил. € и већа је за 75,7 мил. € или 4,5% у односу на планирану као резултат активирања државне гаранције која се односи на систем за пречишћавање отпадних вода у општини Будва као и већег издвајања за потребе опремања Војске Црне Горе, у складу са обавезама из евроатланских интеграција и Дугорочним планом развоја одбране за период 2019-2028. године и достизања издвајања за област одбране у износу од 2% БДП-а до 2024.године. Поред наведеног, Капитални буџет реализован је у износу од 272,4 мил.€, што је мање за 23,5 мил.€ или 8,0% од планираног, при чему реализацију средстава планираних у дијелу Капиталног буџета, највећим дијелом опредјелјује интензитет извођења радова на приоритетној дионици Аутопута. У поређењу са истим периодом претходне године, издаци буџета су остварени у већем укупном износу од 113,8 мил. € или 5,9%.

Сходно кретању прихода и расхода у 2019. години остварен је дефицит буџета у износу од 143,6 мил.€ или 2,98% БДП-а, што је за 1,0 мил. € или 0,7% више у односу на планирани, а у односу на упоредни период претходне године мање за 25,3 мил.€ или 15,0%.

У истом периоду, забиљежен је суфицит Текуће буџетске потрошње у износу од 128,7 мил.€ или 2,7% БДП-а.

Резултат у 2019. години указује на даљу тенденцију пада буџетског дефицита, као резултат повећања буџетских прихода и оптимизације текуће буџетске потрошње, што је у складу са главним циљем фискалне политике који се односи на консолидацију јавних финанција и стварање услова за њихову дугорочну одрживост. 

Имајући у виду, да се остварени дефицит налази у оквирима од 3%, може се констатовати да је испуњено фискално правило утврђено Законом о буџету и фискалној одговорности, а што је уједно и дозвољени ниво дефицита прописан критеријумима из Мастрихта. 

Прилог: ГДДС 12_мјесецни подаци.xлсx