Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Монографија „Дијаспора Црне Горе“ промовисана у Никшићу

Објављено: 11.03.2020. 20:55 Аутор: михаило павицевиц
У Градској кући у Никшићу је, 10.03.2020. године, промовисано капитално дјело „Дијаспора Црне Горе“, у издању Управе за дијаспору у сарадњи са Дневним новинама.

Аутори Монографије „Дијаспора Црне Горе“ су Маријан Машо Миљић, мр Саит Шаботић, мр Иван Јововић (уредник), Марко Шпадијер, проф. др Милан Вукчевић, Елвира Бектеши и др Антонела Архин.
Ова свеобухватна монографија бави се вишевјековним феноменом исељавања из Црне Горе на просторе од Калифорније до Владивостока и од Аљаске до Огњене земље. Група аутора је комплексну грађу о миграционим токовима са краја XВИ вијека до данашњег дана и о бројном исељеништву третирала независно од његове националне, вјерске и старосне структуре.

Коаутор и уредник Монографије мр Иван Јововић, помоћник директора Управе за дијаспору, казао је да је у политичкој агенди Црне Горе дијаспора високо позиционирана. Он је додао да су аутори, у једном од шест поглавља, представили дјелатност и државних органа – Предсједника Државе, предсједника Владе, Министарства вањских послова, до запослених у Управи за дијаспору, те да је у публикацији приказан и широк спектар црногорских организација у дијаспори. Јововић је истакао да је смисао ове монографске публикације да дијаспору и нас који живимо у Црној Гори посматрамо као јединствено народно биће које, посљедњих пола миленијума, дијели исту судбину. Упркос свим тенденцијама које постоје на асимилацији наше дијаспоре, Јововић је, како је казао, подсјетио да смо ми ипак „жилав народ“. Он је посебно нагласио чињеницу да је најстарија црногорска исељеничка групација у Пероју, у Истри, те да постоји од 1657. године и да је задржала своје национално, вјерско и језичко биће, те изразио увјерење да ако је ова заједница успјела да очува свој идентитет далеко од завичаја, да то може и данашња Црна Гора и цјелокупна црногорска дијаспора.

Маријан Машо Миљић је анализирао разлоге исељавања у периоду од почетка миграција до 1962. године и казао да су миграције у Црној Гори сталан процес. Он је објаснио да су се унутрашње миграције одвијале на простору данашње Црне Горе, те да су спољашње у ствари биле емиграције исељавања из Црне Горе у неке друге крајеве, државе и континенте. Исељеници су напуштали Црну Гору добровољно или присилно, из економских, политичких, вјерских, личних и других разлога, а исељавања су подстицана и узрокована природним и друштвеним факторима, казао је Миљић. Он је додао да дијаспора обухвата цјелокупно исељеништво из Црне Горе које је хетерогено по националном саставу, вјерском и културном идентитету, те да је свима њима данашњи простор Црне Горе – колијевка и постојбина.

Мр Саит Шаботић бавио се историјом исељавања становништва исламске религије, а које данас живи у Турској, осврнувши се на чежњу исељеника за завичајем која је постојала ма гдје да су се они насељавали.
Модератор промоције је био Зоран Ђукановић из Управе за дијаспору.

Монографија „Дијаспора Црне Горе“, историјско свједочанство о миграционим вишевјековним токовима црногорског становништва, биће представљена и у осталим црногорским општинама и државама гдје живе Црногорци.
Луксузна илустрована Монографија има шест поглавља и 550 фотографија од којих је знатан број први пут представљен јавности.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?