Аземовић за Анадолу Агенцy: Перспектива земаља Балкана је једино у ЕУ

Међу првим плановима Министарства дијаспоре је израда регистра црногорских грађана који живе у иностранству, како би добили барем приближан податак о њиховом броју у иностранству, рекао је за Анадолу министар дијаспоре Црне Горе Мирсад Аземовић.

Сарајево

 - Весна Бешић -

Година 2028. је неки оптималан, али и амбициозан рок учлањења Црне Горе у Европску унију (ЕУ), а перспектива земаља Балкана је једино у ЕУ, поручио је министар дијаспоре Црне Горе Мирсад Аземовић током посјете Босни и Херцеговини.

У разговори за агенцију Анадолу (АА) говорио је о путу Црне Горе ка ЕУ, уласку Бошњачке странке (БС) у реконструисану Владу Црне Горе, односима у регији и свијету, али и другим темама које су пред овим Министарством у овом мандату.

Међу првим плановима Министарства дијаспоре је израда регистра црногорских грађана који живе у иностранству, како би добили барем приближан податак о њиховом броју у иностранству. Црна Гора нема прецизне податке о бројности њене дијаспоре.

"Бошњачка странка се од почетка залаже да има министарство за сарадњу са дијаспором. Обзиром да је практично још једна Црна Гора расељена, онда се указала потреба да се системски и институционално увеже матична држава и дијаспора. Наша дијаспора је отприлике и највреднији производ Црне Горе, она је стуб финансија Црне Горе. Према званичним подацима, годишње имамо до 800 милиона девизних дознака из иностранства, што је 6,45 посто укупног ГДП-а Црне Горе. То нам јасно говори колика је важност повезивања наше дијаспоре са матрицом", казао је Аземовић.

- Израда регистра црногорске дијаспоре -

Говорећи о раду Министарства дијаспоре и плановима, рекао је да имају амбициозан план.

"Кадровски се развијамо у два смјера, побољшавамо капацитете, а политике које планирамо да спроводимо су веома амбициозне. Колико ћемо успјети, то ћемо мјерити на крају мандата ове Владе. Сада смо у изради регистра наше дијаспоре јер је то полазна основа за било која стратешка планирања. Морамо знати гдје смо, шта смо и колико нас има", истакао је Аземовић.

Ту је и стратегија коју планирају да раде у наредне четири године.

"Пробат ћемо да дамо фокус на млађе генерације, наиме, генерације које су већ рођене у земљама Западног Балкана, Сјеверне и Јужне Америке, да видимо како им стратешки приступити. Јер они су генерација која је стопостотно интегрисана у систем тих држава. Њима је матична држава даља него њиховим прецима. Морамо да нађемо најбољи начин да их мотивишемо, да их укључимо у разне форуме, љетне школе језика...Познато је да је наша дијаспора добро интегрисана у земљама гдје живе, да су то људи који су ушли у институције система, да су се школовали на престижним универзитетима. Наравно, и материјално су се добро обезбиједили и могли би свој новац да инвестирају у домовину", појаснио је Аземовић.

Указао је и на важност везе Црне Горе и дијаспоре.

"Црна Гора је чланица НАТО-а, једног сигурносног система који гарантује сигурност инвестицији. Ако су Нијемац, Турчин и Аустријанац пронашли интерес да инвестирају у Црну Гору, не знам зашто га не би пронашао и наш човјек који је отишао прије 30 година и стекао одређени капитал. Наше је да их охрабримо и подстакнемо на то", рекао је Аземовић наводећи да је за то потребно урадити да немају административне баријере.

- Црна Гора и Европска унија -

Европска комисија је сачинила процјену динамике затварања преговарачких поглавља са Црном Гором до краја 2026. године, коју је Влада дефинисала као крајњи рок за закључивање преговора.

Раније овог мјесеца представљена је платформа "Барометар 26", која се односи на преузимање заједничке обавезе за завршетак преговора са ЕУ до краја 2026. године. Платформа афирмише заједничку обавезу кључних парламентарних политичких актера у Црној Гори да сарађују у циљу успјешног закључивања преговора о приступању ЕУ до краја 2026. године.

"Као Влада, поставили смо амбициозан план, затварање свих преговарачких поглавља до децембра 2026. године. У сталној смо комуникацији са нашим партнерима из Европске комисије, Европске уније. Скоро је донесена једна платформа 'Барометар 26', да преостала преговарачка поглавља затворимо са 2026., а онда да иду двије године усаглашавања споразума, потписивања са чланицама ЕУ. Отприлике 2028. година је неки оптималан, али и амбициозан рок учлањења Црне Горе у Европску унију", поручио је Аземовић.

У реконструисану 44. Владу Црне Горе ушли су са једним јасним циљем да та влада заврши приступне преговоре с Европском унијом и да формализују тај чин уласка у ЕУ. То је у агенди приоритета Бошњачке станке, уз владавину права и заштиту права мањинског корпуса и све везано за мањине.

"Мислимо да Црна Гора, као грађанска држава, једино има перспективу ако је чланица напредне уније каква јесте Европска унија. Мислим да ће ова Влада направити хисторијски искорак и да ће напокон Црну Гору довести пред врата Европске уније", појаснио је Аземовић.

Уласком у Европску унију, како је казао, послали би поруку цијелом Балкану да перспектива ЕУ ипак није нешто што је само на папиру, него да је оствариво и реално.

"Чланство Црне Горе у ЕУ би пуно значило за регион јер је посљедње чланство било 2013. године. Улазак Црне Горе би мотивисао цијели регион и земље Западног Балкана да још агилније раде на европској агенди. Перспектива земаља Балкана је једино у ЕУ. Једино када се избришу границе, када се буде причало о економији и бољем животном стандарду, онда ће се заборавити немиле сцене које смо имали и ратови", истакао је Аземовић за АА.

- Односи Црне Горе и Србије -

Дотакао се и односа са сусједном Србијом.

"Наша сарадња са Србијом је некада на вишем, а некада на мањем нивоу. Али увијек смо се трудили, као мања држава, да имамо те традиционалне добре односе са Србијом. Ова Влада, у којој су заступљени Срби, Црногорци и мањине, труди се да са Србијом одржава најбоље могуће односе, а штитећи интересе Црне Горе. Рачунамо да са Србијом можемо имати бољу економску, културну, спортску, научну и сваку другу сарадњу", нагласио је Аземовић.

Истакао је да су "њихове намјере, када је регион у питању, јасне, а то је добра регионална сарадња, затварање свих питања која нас дијеле и да нема отворених питања".

"Што се тиче Балкана увијек има изазова. Црна Гора као најмања држава на Балкану може само да поштено пружи руку свим земаља у регији", казао је Аземовић.

- Односи Црне Горе и Туркиyе -

Туркиyе је земља која има важне инвестиције у Црној Гори, не само политички већ и економски.

"Турска је иначе традиционални партнер на подручју Балкана. Равномјерно има сарадњу са свим државама на Балкану. Црна Гора има добру сарадњу са Турском. Били су нам велика подршка при учлањењу у НАТО. Користимо њихове савремене технологије и системе. Што се тиче економске сарадње, она је интензивирана у посљедњих пар година. Доста турских компанија отвара своје представништво у Црној Гори. Било је и пар већих инвестиција у Црној Гори. Међутим, увијек може боље", изјавио је Аземовић за АА.

Сматра да нико у црногорској Влади нема проблем да сарађује са Туркиyе.

"Фокус свог дјеловања сам ставио на сарадњу са дијаспором која је тренутно у Турској. То је специфична дијаспора која је већ пету генерацију у Турској. Људи све мање говоре наш језик и тежа је та сарадња због језичке баријере. То је јако напредна дијаспора која се бави производњом", појаснио је Аземовић.

- Израелски напади у Гази и Либану -

Израелски напади на Појас Газе и Либан и даље се настављају. Убијене су десетине хиљада људи, углавном жене и дјеца. Бошњачка странка стоји уз невини палестински народ и њихова права загарантована међународним конвенцијама и уговорима.

"Нажалост, ми као држава, која ће ускоро бити чланица ЕУ, већ морамо да пратимо политику ЕУ, а она је јасна по том питању. Ми, као мала држава, покушавамо да искористимо и неко морално, људско право према том народу. Али, доста смо ограничени у томе да изнесемо свој став. Моја порука је да се што прије заврши то уништавање једног народа који није крив за ситуацију у којој се нашао, Апелујемо да се заустави та агресија и да се људи врате својим домовима", поручио је Аземовић.

Сматра да оваква ситуација никоме не може ништа добро донијети, па ни Израелу.

"Из тога не могу профитирати. Временом ће се земље које их сада подржавају, окренути", рекао је Аземовић.

- Аземовић посјетио БиХ -

Аземовић је током посјете Босни и Херцеговини имао састанке са бх. званичницима. Један од њих је и са министром за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине Севлидом Хуртићем. Разговарано је о јачању односа између двије државе кроз повезивање дијаспоре Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Предложена је и формализација сарадње путем потписивања Меморандума о сарадњи. Овај документ би омогућио реализацију заједничких пројеката и активности који су од значаја за дијаспору и исељеништво.

"Прије свега, у посјети смо нашим удружењима, поријеклом из Црне Горе. Ово је моја прва радна посјета Босни и Херцеговини. Искористили смо овај моменат да посјетимо и одређена министарства и интелектуалне кругове. Лијепо смо прихваћени овдје. Из овога ће произаћи само још бољи међудржавни односи", додао је Аземовић.