Аземовић: Дијаспора да више улаже и постане видљивија у црногорском друштву

Подгорица, (МИНА) – Дијаспора годишње у Црну Гору пошаље од 750 до 800 милионе ЕУР, углавном трансферишући новац породицама, казао је министар дијаспоре Мирсад Аземовић и поручио да ће настојати да подстакне људе из дијаспоре да више улажу у бизнисе и на тај начин постану видљивији у друштву.

Аземовић је, у интервјуу агенцији МИНА, рекао да за пет мјесеци мандата није успио да прецизније одреди колико је људи тренутно на природном раду ван земље или исељеника, али да, према процјени, ван граница државе “живи” још једна Црна Гора.

Он је навео да ће израдом регистра, који Министарство припрема, пробати да прикупе тачан број људи који живе ван граница Црне Горе.

“Од првог дана нашег мандата смо кренули са израдом тог регистра, знајући да требамо прибавити доста сагласности црногорских институција. У завршеној смо, тестној фази тог регистра и надам се да ће већ почетком године он бити у функцији”, рекао је Аземовић.

Он је истакао да је прије тога потребно одрадити промотивну кампању током које ће представити бенефите тог регистра и људима из дијаспоре указати на значај регистрације како за њих, тако и за државу Црну Гору.

Према ријечима Аземовића, регистар ће садржати основне личне податке, занимање и евентуално професионалне успјехе, а те податке ће касније користити за израду стратегије.

“Црна Гора, као мала држава са оскудним ресурсима, нема превише луксуза да не искористи то знање и вјештине које су људи из дијаспоре стекли у земљама гдје раде. Финансијски аспект је такође важан и вријеме је да људи из дијаспоре свој новац улажу у Црну Гору”, истакао је Аземовић.

У Министарству немају ни прецизне податке у којим државама је црногорска дијаспора најбројнија, али према мишљењу Аземовића, земља региона, попут Србије и Босне и Херцеговине, су на првом мјесту.

Како је додао, Турска је традиционално земља у којој се одлази из Црне Горе стотинама година уназад.

“Што се тиче западне Европе, највише смо заступљени у Швајцарској и Њемачкој, као и у Луксембургу. А што се тиче других континента, заступљени смо у Аргентини, Парагвају, Боливији, Сједињеним Америчким Државама и Канади”, навео је Аземовић.

Он је истакао да је дијаспора један од стубова Црне Горе, наводећи да државне финансије доста почивају на уплатама које дијаспора трансферише током године.

“Према подацима Централне банке Црне Горе, просјечно од 750 до 800 милиона ЕУР преко девизних резерви слије се у Црну Гору”, рекао је Аземовић.

Он је казао да покушава да промијени структуру тих улагања.

“Та улагања су више-мање улагања која они трансферишу својим породицама које овдје живе, а моје намјере и интенције су да их подстакнем да улажу у бизнисе, да та улагања постану масовнија и да они са тим новцем постану видљивији у нашем друштву. Јер ипак наша дијаспора није на довољан начин репрезентована у Црној Гори”, рекао је Аземовић.

Говорећи о конкретним програмима и олакшицама којима се може подстаћи повратак људи из дијаспоре, Аземовић је као позитиван навео примјер Грузије која има програм “један за један”, што значи да на један уложени ЕУР, један учествује држава.

“Тај програм већ функционише преко десетак година и показао се као веома успјешан. Да би у Црној Гори спровели такав програм, потребно је да постоји велики широк консензус у Влади, да се Влада стратешки постави према нашој дијаспори”, навео је Аземовић.

Када је ријеч о удружењима дијаспоре која Црну Гору виде као своју матичну државу, Аземовић је казао да у бази која није до краја прецизна и тачна има око 200 регистрованих удружења, од чега око 100 сарађује са Министарством.

Он је подсјетио да је Министарство у претходној години са 270 хиљада ЕУР помогло та удружења.

“У Латинској Америци је велика економска криза и удружењима у тим земљама је тешко да функционишу. Глобално имамо финансијске проблеме у свијету, тако да се трудимо колико толико да их одржимо у животу, јер они су репрезенти и промотери наше културе, обичаје и традиције широм свијета”, навео је Аземовић.

Говорећи о утисцима са својих посјета црногорским удружењима дијаспоре, Аземовић је указао да је задњу посјету имао удружењима у Чикагу и Њујорку и да људи који већ преко 30 година живе тамо нијесу заборавили своје коријене и своју земљу.

“Увијек се радо враћају, желе да Црна Гора буде успјешна држава. Прате политичка дешавања у Црној Гори и нијесу најсрећнији са тренутним дешавањима. Отприлике поруке су јасне – да Црна Гора има тај грађански концепт друштва и да је желе што прије у Европској унији (ЕУ)”, навео је Аземовић.

Говорећи о најављеној измјени Закона о црногорском држављанству, Аземовић је казао да је његов, али и став Бошњачке странке чији је члан, да је за то потребен широки консензус.

“Мислим да морамо веома опрезно приступити тој теми и наћи апсолутну подршку за неко законско решење”, рекао је Аземовић.

Он је казао да је брига људи из дијаспоре да не изгубе статус држављана Црне Горе, односно да они желе да се заштите да било каква законска измјена не утиче на њихов статус.

“Увјерио сам их да БС неће никада гласати што је за штету дијаспоре и да ћемо се трудити да изнађемо рјешења којим ће бити задовољно цијело друштво”, рекао је Аземовић.

Како је навео, Црна Гора је мала држава, која не може да трпи велике друштвено-политичке подјеле.
“Морамо здушно радити у ових двије године, јер нам се указала велика и јединствена шанса да до краја мандата Владе завршимо сва преговорачка поглавља и напокон уђемо у ЕУ којој стремимо од осамостаљења”, рекао је Аземовић.

Говорећи о плановима за наредни период, Аземовић је указао да још није усвојен буџет, али да, ако све буде ишло по плану, осим регистра, у будућности желе подстаћи нове програме.

“Млађе генерације теже говоре наш језик и њихови родитељи сматрају да им треба помоћи око тих курсева. Тако да ћемо са институцијама у Црној Гори пробати да обезбиједимо најбоље предаваче и радимо онлине курсеве токо викенда у континутету”, навео је Аземовић.

Он је казао да ће наставити да помажу црногорска удружења у дијаспори, и додао да ће, пошто су лимитирани буџетом, подржати само квалитетне пројекте.

“С тим што ћу пробати да развојим на двије фазе та средства. Једна је само обиљежавање Дана државности, а други дио ће да буде за пројекте из области културе, традиције, језика, све оно што наша дијастора ради, тако да се не прожимају те двије ствари”, рекао је Аземовић.

Он је казао да није задовољан овогодишњим буџетом који је опредијељен за Министарство дијаспоре.

“Очекивао сам делеко већи буџет, али договорио сам се са министром финансија да можемо ребалансом буџета очекивати додатна средства ако утрошимо планирана”, закључио је Аземовић.

Извор: Агенција МИНА