Министар дијаспоре Мирсад Аземовић за "Вијести": Дијаспору више укључити у политику

Они с разлогом траже своје мјесто, тј. интеграцију у савремено црногорско друштво, и наш приоритетан циљ је да им то на најбољи могући начин и омогућимо, поручио је Аземовић

Црногорској дијаспори треба олакшати повратак у домовину, те прилагодити прописе како би се тим људима омогућила већа укљученост у политику и друштвене процесе у Црној Гори. То је “Вијестима” казао министар дијаспоре Мирсад Аземовић.

Он је у интервјуу, рађеном електронском поштом, рекао да податак с посљедњег пописа становништва о 44.000 грађана у дијаспори, није ни приближно тачан, и да је то примаран разлог због кога је ресор којим руководи покренуо процедуру израде регистра дијаспоре.

“Регистар ће, осим података колико је црногорских грађана широм свијета, дати и друге важне податке, као што су старосна структура и професија, на основу којих ћемо прилагодити активности и пројекте Министарства потребама наше дијаспоре”, поручио је Аземовић.

Министар је саопштио да су финансијске дознаке највидљивија форма доприноса дијаспоре економском развоју Црне Горе, наводећи да оне, према посљедњим подацима Централне банке, износе од 800 милиона до милијарду еура.

“Ове дознаке не само да помажу у подизању животног стандарда, већ и директно утичу на потрошњу, повећавајући економске активности у земљи. На тај начин, дијаспора постаје покретач домаће потрошње и значајан извор девизних средстава”, оцијенио је.

Пет мјесеци сте на функцији министра дијаспоре - који су конкретни кораци које Министарство предузима како би ојачало везе између дијаспоре и Црне Горе?

Формирањем Министарства дијаспоре показана је јасна посвећеност дијаспори, јер на овај начин Црна Гора може да уради више на унапређењу односа матице и дијаспоре. Примаран циљ Министарства је израда регистра дијаспоре, који ће омогућити прецизније податке о броју и професионалној структури дијаспоре, док је софтвер који је потребан за регистрацију први корак ка осмишљавању будућих стратегија и политика усмјерених на јачање веза с дијаспором, која чини важан дио црногорског друштва.

Задатак Министарства је поприлично комплексан јер се трудимо да својим активностима привучемо и одговоримо на потребе дијаспоре које се разликују од земље до земље, а зависе од бројних фактора: старости емиграције, њене бројности и концентрације у одређеној земљи, структуре, удаљености од матице итд. Значајније активности Министарства у корелацији су са удружењима дијаспоре, гдје постоји узрочно-посљедични однос, у ком и матица и дијаспора своје активности креирају као одговор на потребе, околности и прилике.

Шта сте уочили као недостатке на којима треба радити?

Нагласио бих да с посебном пажњом приступамо нашем старом исељеништву у Сједињеним Америчким Државама (САД), Турској и Латинској Америци којег чине потомци наших исељеника, од којих су неки припадници чак треће и четврте генерације, прије свега због изазова с којима се сусрећемо, као што су временска разлика, удаљеност која броји и десетак хиљада километара, као и језичка баријера која заиста представља велики проблем.

Потребно је олакшати и унаприједити приступ информацијама о могућностима за инвестирање, запошљавање, као и развити стратегије за привлачење и реинтеграцију дијаспоре, уз олакшавање повратка у земљу поријекла, затим прилагодити законодавне оквире како би се омогућила већа укљученост дијаспоре у политику и друштвене процесе у Црној Гори.

Свакако, у фокусу је и рад с дијаспором која се налази у региону. Ту у највећој мјери не постоји језичка баријера, а ресор на чијем сам челу даће пуни допринос, посебно на плану очувања идентитета.

Како планирате да одговорите на то што се дијаспора често жали да је искључена из доношења одлука, као и да немају добру сарадњу с амбасадорима у државама у којима живе?

Не бих рекао да дијаспора нема добру сарадњу с амбасадорима у државама пријема, већ да је један од проблема које наша дијаспора идентификује заправо недовољна попуњеност дипломатско-конзуларне мреже, што ће се, надамо се, промијенити у времену пред нама, а што свакако није у надлежности Министарства дијаспоре.

Неколико пута сам истицао важност укључивања дијаспоре у процес доношења одлука, а један од конкретних корака јесте покретање процедуре за поновно формирање савјета за сарадњу с дијаспором-исељеницима, као савјетодавног тијела Владе које је најпозваније да артикулише интересе и заступа ставове дијаспоре Црне Горе.

Путем савјета, представници дијаспоре имају прилику да кандидују бројна питања од интереса за дијаспору и учествују у креирању политике сарадње Црне Горе са својом дијаспором. Дијаспора с разлогом тражи своје мјесто, тј. интеграцију у савремено црногорско друштво, и наш приоритетан циљ је да им то на најбољи могући начин и омогућимо.

Да ли постоје иницијативе за олакшавање пословања за чланове дијаспоре који желе да инвестирају или покрену бизнис у Црној Гори?

Министарство дијаспоре активно комуницира с нашом дијаспором како би им представило економске потенцијале земље. У плану је да, у сарадњи с локалним заједницама, дијаспори пружи детаљне информације о бизнис зонама општина, које могу бити атрактивне за улагања. Циљ је повезати дијаспору с конкретним могућностима у њиховим завичајним крајевима, пружајући им јасну визију како њихове инвестиције могу допринијети локалном развоју. Министарство дијаспоре кроз свој пројекат “Суфинансирање” користи законску могућност за суфинансирање пројеката из дијаспоре до 70 одсто који промовишу мање развијена подручја, у која спада и сјевер Црне Горе.

Међутим, само једно министарство не може самостално остварити овај циљ. Потребно је синергично дјеловање свих министарстава на унапређењу инфраструктуре, административних процедура и законског оквира, као и осигурање подршке инвеститорима. Само свеобухватан приступ омогућава стварање повољног пословног окружења и видљиве резултате. Наша снага лежи у сарадњи, а дијаспора остаје кључни партнер у стварању просперитетне будућности за Црну Гору.

Колики је, према посљедњим подацима, укупан годишњи прилив новца из дијаспоре у Црну Гору?

Највидљивија, али свакако не и једина форма доприноса дијаспоре економском развоју Црне Горе су финансијске дознаке, које према посљедњим подацима Централне банке износе у распону 800 милиона до милијарду еура. Ове дознаке не само да помажу у подизању животног стандарда, већ и директно утичу на потрошњу, повећавајући економске активности у земљи. На тај начин, дијаспора постаје покретач домаће потрошње и значајан извор девизних средстава.

Осим дознака, дијаспора игра важну улогу и кроз директне инвестиције, које потом доприносе отварању нових радних мјеста, повећању производних капацитета и трансферу знања и технологије. Ово не само да унапређује наше капацитете у кључним секторима, већ и подиже ниво иновација и конкурентности црногорске економије. Дијаспора такође игра кључну улогу у промоцији Црне Горе као туристичке дестинације. Наши људи широм свијета су амбасадори наше културе, природних љепота и гостопримства. Њихова ријеч, искуства и препоруке често привлаче туристе који желе да истраже нашу земљу, чиме се додатно подстиче раст туристичког сектора.

Имате ли процјене колико људи из Црне Горе живи у дијаспори, и гдје највише?

Тачан број црногорских држављана који живе у иностранству није лако утврдити, а свакако да највећи број људи из Црне Горе живи у земљама региона, западне Европе, затим САД, Латинској Америци, Турској... У посљедњем попису становништа постоји податак да је само 44.000 наших грађана у дијаспори, што свакако није ни приближно тачан број, и примаран је разлог због ког је Министарство дијаспоре покренуло процедуру израде регистра дијаспоре. Регистар ће, осим података колико је црногорских грађана широм свијета, дати и друге важне податке, као што су старосна структура и професија, на основу којих ћемо прилагодити активности и пројекте Министарства потребама наше дијаспоре.

Фомирање Министарства дијаспоре идеја БС-а

Поједина удружења исељеника из Њујорка одбила су да се појаве на традиционалном пријему у конзулату Црне Горе 23. децембра, јер су незадовољни тиме што је догађају присуствовао потпредсједник Владе и предсједник Бошњачке странке (БС) Ервин Ибрахимовић с функционерима партије, међу којима сте били и Ви, зато што нису сагласни с тренутном политиком БС-а и тиме што је дио власти. Како то коментаришете?

Могу рећи да је на традиционалном пријему у конзулату у Њујорку присуствовао велики број наших исељеника који живе у Америци, и због тога сам изузетно срећан. Присуство потпредсједника Владе и министра вањских послова Ервина Ибрахимовића је додатно унаприједило значај наведеног скупа, одакле је послата порука да само заједно можемо градити напреднију Црну Гору.

Подсјећам да је формирање Министарства дијаспоре идеја БС-а, и ми ћемо наставити и даље да градимо мостове сарадње с нашом дијаспором.

Извор: Вијести.ме