Муралима у три црногорска града представљене чврсте везе Црне Горе и ЕУ

Мурали који су осликани у три црногорска града – Подгорици, Бијелом Пољу и Бару, свједоче о чврстим везама Црне Горе и Европске уније и представљају подсјећање да је наша држава вјековима дио европске породице.

Главни преговарач Александар Дрљевић, шеф Делегације ЕУ у Подгорици, Аиво Орав, као и црногорски министар културе Александар Богдановић, су, у видео порукама упућеним црногорским грађанима, подсјетили на мурале који су крајем прошле године осликани, и честитали свим грађанима 9. мај – Дан Европе и Дан побједе над фашизмом.

Мурале на тему „Ја за Европу, Европа за мене“, у Подгорици је осмислила и осликала Миа Пејовић, док су мурали у Бијелом Пољу и Бару дјела Павла Цвијовића и групе Кунстлер, коју чине Данијела Дармановић Махмутовић, Анђела Мршуља и Марија Ракетић. Та три умјетничка дјела представљају одговор на мурал „Само се срцем добро види“ умјетника из Босне и Херцеговине, Рикарда Друшкића, који је у априлу 2019. представљен у Бриселу, а настали су у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира ЕУ.

Главни преговарач Александар Дрљевић је оцијенио да су мурали потврда тога да је мјесто Западног Балкана у ЕУ, да наши грађани размишљају европски и да желе да виде Црну Гору као пуноправну чланицу ЕУ. Подсјетио је да процес приступања није посао само једног појединца, институције, организације или одређеног медија, већ комплетног црногорског друштва.

„ЕУ је, и у овој фази када се суочава са једним од највећих изазова након Другог свјетског рата, пандемијом корона вируса, показала да рачуна на Западни Балкан, шаљући јасне поруке о отварању приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом, дајући значајна финансијска средства за набавку заштитне опреме, за нашу финансијску стабилизацију и за давање подстрека малом и средњем бизнису у Црној Гори. ЕУ није дала само финансијска средства, већ пружила солидарност и дала знак да само заједно можемо да завршимо овај пројекат, да учврстимо ЕУ интеграцијом не само Црне Горе, већ цјелокупног Западног Балкана у заједницу европских држава“, рекао је Дрљевић.

Министар културе Александар Богдановић сматра да три мурала, која красе три црногорска града, језиком умјетности поручују да је наш европски пут нешто што нам је задато традицијом и историјским развојем, али и савременим геополитичким и социо-културолошким контекстом.

„Мурали, на различите начине, носе сличну поруку да смо јединствени, како у просторно-географском смислу, тако и у ономе што чине традиција и заједничко историјско искуство. Зато се Матисов „Плес“ препознаје у Подгорици, као што ловћенске каријатиде држе и дио европских темеља, оних сазданих на Медитерану, који нам се бојама и свјетлошћу растачу из мурала са фасаде барске Музичке школе“, рекао је Богдановић.

Шеф Делегације ЕУ у Црној Гори, амбасадор Аиво Орав, је подсјетио да, због пандемије на глобалном нивоу, ове године обиљежавамо Дан Европе на друштвеним мрежама, истакавши задовољство што на тај начин може говорити о предивним муралима и одати признање креативним умјетницима.

„Вјерујем да је умјетност европски језик који сви разумију. Умјетност повезује Европљане вјековима на бројним нивоима. Мурали симболизују Црну Гору, али и јасно показују да је Црна Гора већ дио европске породице, било кроз музику, умјетност, културу или кроз исказивање солидарности у кризним временима“, казао је он.

Како је рекао, Европа, али и читав свијет су се суочили са здравственом кризом, током које су Црна Гора и ЕУ биле једна уз другу. „ЕУ је пружила финансијску подршку, опрему и хитну помоћ, а Црна Гора је помогла да се држављани ЕУ врате у своје земље. И то је европска солидарност – бити једни уз друге током добрих и лоших времена“, поручио је Орав.

Умјетници су сагласни: тема мурала била је велики изазов за њих, а њихова израда вриједно искуство.

Павле Цвијовић је истакао да његов мурал симболизује црногорски народ. „Насликао сам двије дјевојке у народној ношњи, које симболизују споменик на Ловћену, а то што сам их насликао несразмјерно високим представља симболику Црне Горе и њеног народа. Желио сам да те високе дјевојке буду смјештене у свемиру, иза планина и црногорских шума, и буду својеврсне чуварке портала“, рекао је Цвијовић, истичући задовољство што се његов мурал стопио са околином.

„Слике које мијењају јавни простор подстичу на разговор и интеракцију и постају симбиоза између пролазника и умјетника. Из тог разлога сликање у јавном простору носи са собом разна искуства а ми смо од грађана Бара добиле велику захвалност што смо „оживјеле“ једну, не тако малу површину у њиховом граду“, поручиле су чланице групе Кунстлер, Данијела, Анђела и Марија.

Ауторка мурала у Подгорици, Миа Пејовић, је рекла да су мурал у Подгорици на најбољи начин описали пролазници, који су разумјели поруку дјела. „Једна бака је у муралу препознала спој прошлости и будућности, Матиса и стару Подгорицу, спајање култура Европе и Подгорице, односно Црне Горе.“

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ