Уводно излагање предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на конференцији Климатске промјене и одрживи развој у Југоисточној Европи и Медитеранском региону

КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
-Уводно излагање Предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића-
ХОТЕЛ СПЛЕНДИД БЕЧИЋИ, 16.10.2009. ГОДИНЕ

Даме и господо, уважени учесници Конференције,

Вјерујем да не треба посебно истицати задовољство државе Црне Горе и свих њених грађана што сте прихватили наш позив и обезбиједили иницијални ауторитет ове Конференције, као и могућност снажног одјека порука које ће одавде бити упућене региону и цијелом свијету.

Овдје су присутни високи представници земаља Медитерана и Југоисточне Европе, репрезенти Европске комисије и значајних међународних организација и (готово) комплетан дипломатски кор акредитован у Црној Гори. Због тога, у име Владе Црне Горе и у своје име, поздрављам све присутне, у увјерењу и нади да ће ова Конференција бити значајна потврда наше заједничке спремности да се, координирано и кооперативно, супротставимо опасним генераторима климатских промјена и негативним ефектима које те промјене имају на концепт одрживог развоја.

Дозволите да нагласим и искрену жељу да, уз достизање циљева Конференције, упознате и неке од љепота Црне Горе и, надасве, традиционално црногорско гостопримство, на које смо изузетно поносни.

Наша иницијатива чији је резултат ова Конференција, мотивисана је намјером да, заједно са другим државама региона и свим релевантним субјектима, оснажимо велика очекивања која савремени свијет има од предстојеће XВ Конференције земаља потписница Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама која се одржава у Копенхагену, децембра ове године. Нема сумње да је та Конференција један од најзначајнијих догађаја посљедњих деценија и да читав свијет очекује да њени учесници искажу пуну одговорност и апсолутну спремност за фронтално супростављање пријетњама које климатске промјене доносе. Наиме, већ видљиви ефекти промјена глобалне климе тангирају све државе регије, па чак и све појединце, без обзира колико је ко утицао да до таквих промјена дође. Такву слику додатно сложеном чине катаклизмичке прогнозе које ће се сигурно остварити, уколико наше генерације не покажу зрелост, способност и спремност да зауставе даљи процес климатских промјена. У том контексту, сваки појединац и институција, свака држава и медјународна асоцијација морају препознати своју улогу, одговорност и задатке у спријечавању катастрофичног исхода који прогрес климатских промјена може донијети нашој планети.

Овакво разумијевање представља природну основу за хомогенизовање појединачних напора наших држава, у форми синергијског обједињавања активности, непрекидне комуникације и институционалне координације на регионалном нивоу. Не сумњам да ће такав приступ подржати и међународна заједница кроз своје тематске институције и непосредно ангажовање у различитим модалитетима. У том смислу, сугеришем да један од циљева ове Конференције буде управо успостављање вишедимензионе координационе структуре између надлежних органа наших држава. Примјера ради, у Црној Гори смо изузетно задовољни непосредношћу и ефикасношћу сарадње које је Министарство уређења простора Црне Горе успоставило са Министарством заштите животне средине, тла и мора Републике Италије. Уосталом, та сарадња је, поред других ефеката, резултирала и организовањем ове Конференције.

Даме и господо,

Свједоци смо евидентних посљедица климатских промјена, попут раста просјечне годишње температуре, дужих сушних периода, интензивних олујних непогода, повећаних ризика тектонских поремећаја и вулканских ерупција. Те посљедице, даље, узрокују секундарне ефекте видљиве у губитку биодиверзитета, смањењу обрадивих површина, топљењу леда на земљиним половима... Јасно је, дакле, какав исход морамо очекивати, ако се поменути процеси наставе.

С друге стране, убијеђен сам да човјечанство има потенцијала и одговорности да заустави тренд климатских промјена радикалним спријечавањем њивових узрочника. Вјерујем да је једини прави пут у том смјеру, дисперзија глобалне на индивидуални ниво одговорности сваке појединачне државе, пропорционално њеном учешћу у емисији штетних гасова који генеришу ефекат стаклене баште.

Наравно, ни државе које немају значајнији удио у емисији штетних гасова, не смију овај принцип да доживе као сопствену амнестију од обавезе у глобалној борби против тренда климатских поремећаја. У том смислу, Црна Гора која, према најновијим истраживањима има прихватљив ниво емисије штетних гасова, намјерава да активно учествује у процесу сузбијања даљих климатских промјена, и због жеље да се одговорно односи према напорима међународне заједнице,али и због потребе да даље унапређује уставно начело Црна Гора еколошка држава.

Такаво опредјељење је сагласно Миленијумским развојним циљевима чијом имплементацијом се пружа допринос спроводјењу политике одрживог развоја као оптималног и избалансираног односа развојних потреба, социјалне сигурности и заштите животне средине. Укупна борба за остварење тих циљева мора, са посебном пажњом и осјетљивошћу, третирати угрожене популационе слојеве и сиромашне заједнице. Наиме, обим штетних емисија у развијеним земљама, многоструко је већи у односу на земље у развоју, што, природно, упућује на посебну обавезу развијених да помогну мање развијенима у налажењу одговора на изазове проистекле из климатских промјена.

Црна Гора је одлучила да своју будућност гради на начелима одрживог развоја, као прагматичној пројекцији одговорног односа према животној средини и будућим генерацијама. Иако територијално мала, наша држава обилује разноликошћу природних пејзажа - фасцинантних планина, канјона и језера. Наше приморје одише богатством Медитерана и пријатним климатским условима. Поносни смо и на чињеницу да су се неки центри биолиошких диверзитета, због своје јединствености и глобалног значаја, нашли на УНЕСЦО листи свјетске природне и културне баштине и на РАМСАР листи мочварних подручја посебне вриједности. Рањивост таквих подручја, а посебно обале и зона зимског туризма, повећана је евидентним климатским промјенама, па је и то мотив нашег укључења у активности међународне заједнице.

С друге стране, богати хидроенергетски, рудни и други природни потенцијали Црне Горе јесу претпоставке њеног интензивног економског развоја. Влада Црне Горе, са пуном одговорношћу према таквом, наслијеђеном богатству, настоји да своју економију унаприједи без критичног угрожавања амбијенталних перформанси и без девастација које надилазе прихватни капацитет животне средине. У таквом развојном концепту налазимо и додатне мотиве да се, заједно са другим државама региона и свијета, супроставимо и климатским промјенама којима је ова Конференција посвећена.

Простор и природни амбијент овдје, у Црној Гори, сматрамо једним од најзначајниих ресурса које имамо. Управо на те ресурсе је ослоњена наша туристичка привреда, као најзначајнији сектор укупне црногорске економије. Стога је разумљива наша забринутост због ефеката климатских промјена. Зато желимо да се, кроз посебне сесије, ова Конференција фокусира и на поједине теме које се намећу због актуелних и будућих утицаја климатских промјена. Неке од таквих тема су и одрживи туризам и уређење простора у контексту климатских промјена која ће бити обрађене у оквиру сутрашњег програма. Очекујемо да се, у том дијелу Конференције, идентификују модели за успјешну интеграцију мјера ублажавања и прилагодјаванја ефекатима климатских промјена у секторске политике развоја туризма и планирање простора.

Ово дводневно окупљање представника земља региона Медитерана и југоисточне Европе доживљавам и као добру прилику да се, кроз размјену знања и искустава, допринесе успјешности резултата Конференције у Копенхагену. Сигуран сам и да ћемо, кроз презентацију регионалних и националних приоритета, подстаћи изградњу партнерстава, у циљу снажења техничких и финансијских могућности региона и држава појединачно. У том смислу, вјерујем да ће иницијатива Црне Горе и региона Југоисточне Европе о успостављању Регионалног форума за питања климатских промјена, као оквира за стални дијалог о изазовима који стоје пред нама, бити препозната као допринос глобалним напорима, како кроз подршку сарадњи и партнерствима са агенцијама УН, тако и са релевантним међународним финансијским организацијама, приватним и пословним сектором.

И претензије Црне Горе усмјерене ка евро-атланским интеграцијама, представљају додатну обавезу усаглашавања националне политике са политиком Европске уније по свим основама, па, наравно, и у односу на имплементацију механизама утврђених Кјото протоколом и свих рјешења која буду дефинисана и усвојена у будућности.

Даме и господо,
Све чланице међународне заједнице имају јединствену прилику да, на XВ Конференцији страна уговорница Оквирне конвенције УН о климатским промјенама, организовано спријече да климатске промјене измакну контроли и да покрену прелазак на безбједнију, чистију, просперитетнију зелену економију, од које ћемо сви имају користи.

Примјена метода зеленог планирања, инвестиција и имплементације омогућиће да се, на ефикасан начин, супроставимо изазовима климатских промјена и, с њима повезаним, питањем сиромаштва. Ако економију усмјеримо путем тзв. нискокарбонског развоја, обновљива енергија ће постати кључна развојна компонента. Уз, такав концепт праћен фундаменталним промјенама у водјењу економске политике и примјеном приоритетних мјера прилагодјаванја првенствено у области пољопривреде на глобалном нивоу а у региону Медитерана у сектору туризма, створићемо претпоставке за остварење циљеве у борби за смањење сиромаштва, заустављање губитка биодиверзитета и успјешно одговорити и осталим изазовима климатских промјена.

Нема сумње да и ова Конференција и Ваше присуство на њој потвђује спремност наших држава да се, са проблемима које доносе климатске промјене, суочимо пуним капацитетима које наш регион, као цјелина, посједује. У том смислу, желим Вам успјешан рад.
Захваљујем на пажњи.