Обраћање предсједника Владе Мила Ђукановића на отварању научног скупа под називом "Сто тридесет година од успостављања дипломатских односа Црне Горе са великим силама након стицања независности 1878"

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:
(Поздравна ријеч на научном скупу 130 година од успостављања дипломатских односа Црне Горе са великим силама након стицања независности 1878. године, на Универзитету Црне Горе,
Подгорица, 20.10.2009. године)

Уважени академици и професори,
Драги гости,
Екселенције,
Даме и господо,

Са задовољством сам прихватио позив Универзитета Црне Горе и Историјског института да у име Владе поздравим реномиране учеснике из Црне Горе и иностранства на овом значајном научном скупу. На почетку, желим да изразим захвалност свим научним радницима окупљеним данас овдје на Државном Универзитету, који су својом посвећеношћу темама из наше прошлости, укључујући и потврду међународног признања Црне Горе 1878. године и успостављање дипломатских односа са великим силама тог времена, трајно обогатили црногорску историографију.

У вишевјековном државном трајању Црне Горе, датум одржавања Берлинског конгреса представља историјску прекретницу, међаш који упућује да се њен државни суверенитет мјери кроз историјску призму прије и послије Берлинског конгреса. Да није било 13. јула 1878., не би било ни великог 13. јула 1941., ни демократског 21. маја 2006. године датума који су граничници модерне црногорске државне архитектуре. Прво међународно потврђено стицање независности Црне Горе и својства пуноправног чланства међународне заједнице, представљало је остварење вишевјековних ослободилачких тежњи Црногораца и пуну верификацију државног и националног идентитета, свевремено потврђеног на демократском референдуму прије нешто дуже од три године.

Савремена Црна Гора, најмлађа чланица Уједињених Нација и Савјета Европе, данас је грађанска, демократска држава у пуном капацитету, уважена од својих сусједа, од земаља Европске Уније и свих других кључних међународних фактора као језгро стабилности у региону, на сигурном европском и евроатлантском путу, земља која има дипломатске односе са више од 100 држава, са релативно разуђеном дипломатском мрежом и резидентним и нерезидентним присуством широког круга партнера и пријатеља из свијета. У духу времена у којем живимо и радимо, полазећи од сопствених и узајамних интереса, Црна Гора осавремењује разгранате везе и односе, на сигурним историјским темељима на којима јој могу позавидјети много развијеније, веће и утемељеније државе, које нијесу пролазиле све голготе којих Црна Гора није била поштеђена ни у ближој, ни у даљој прошлости.

Млада црногорска држава има посебну потребу за успостављањем и учвршћивањем научних и културних веза, зашта су овакве трибине један од незамјењивих модела. Зато посебно желим да истакнем напор који је организовањем овог скупа учинио Историјски Институт Црне Горе, постижући његовим одржавањем најмање два корисна циља. С једне стране, ова изазовна тема подсјећа и афирмише историјско трајање Црне Горе и њене везе са свијетом кроз времена, као и државноправни субјективитет и снажне дипломатске везе са другим земљама крајем 19. и почетком 20. вијека. С друге стране, овим путем отварају се могућности за успостављање многостраних и узајамно корисних односа и сарадње са универзитетским и научним центрима данас овдје представљених и других држава, што директно кореспондира са стратешким циљем интеграције Црне Горе у европске процесе.

Одржавање овог скупа потврђује и трајно опредјељење Црне Горе да развојем науке и коришћењем њених резултата осмишљава правце свог будућег развоја и очувања властитог идентитета сјутра у уједињеној Европи. Ми европску будућност Црне Горе желимо да градимо на знању, на младим и свестрано, савремено образованим личностима, који ће успјешно наставити да уздижу државно име и углед Црне Горе у Европи и у свијету. Такође, наша је амбиција да и кроз овакве интерактивне везе снажимо наше универзитете и научне институције, по којима ће Црна Гора бити препознатљиво мјесто и на научној мапи Европе и свијета, зашта ће имати пуну подршку и помоћ Владе.

Даме и господо, садашња генерација Црногораца је у прилици да од историје много научи, јер смо практично били свједоци и актери у процесима који свакако припадају историјским токовима. Одговорност је историјске науке и њених протагониста да у оваквим и сличним скуповима што јасније и обухватније сагледају важне моменте наше историје, исто као што је и одговорност политичара да са свијешћу и уважавањем, али без оптерећења узбурканим историјским догађајима, граде друштво које се темељи на напретку, међусобном разумијевању и његовању кључних и цивилизацијских вриједности. Но, једно је сигурно, након 130 година од првог званичног успостављања дипломатских односа Црне Горе са великим силама, државног процвата и суровог губитка државног имена, након бројних историјских искушења и коначно, након проласка кроз различите државно-правне оквире, можемо знати цијену историје и вриједност државе.

На крају, још једном честитам Универзитету Црне Горе и Историјском Институту на организовању научног скупа, свим учесницима желим успјешан рад, нашим драгим гостима да се пријатно осјећају у Црној Гори, држави која предано и успјешно остварује своју визију свестране припадности савременој европској цивилизацији 21. вијека.

Хвала на пажњи.