Остварен значајан напредак у приоритетним областима у владавини права

Црна Гора је остварила значајан напредак у приоритетним областима у владавини права, потврђујући успјешност спроведених реформи, а поред позитивних оцјена, Нон папер детектује и слабе стране система и на тај начин усмјерава даљи ток реформи.

То је саопштено на конференцији за медије поводом представљања Незваничног радног документа о стању у поглављима 23 и 24.

Главни преговарач Црне Горе са Европском унијом, Александар Дрљевић, истакао је да је данашњи Нон папер указао да је Црна Гора остварила напредак у приоритетним областима у владавини права, потврђујући успјешност спроведених реформи.

„Пажљивим читањем документа добијамо још једну потврду да смо у досадашњем реформском процесу постигли значајне резултате, који ће нам у блиској будућности осигурати улазак у завршну фазу приступних преговора“, рекао је Дрљевић.

Поред позитивних оцјена, радни документ, како је указао, детектује и слабе стране система и на тај начин усмјерава даљи ток реформи на пољу владавине права.

„Када је у питању Поглавље 23 документ потврђује да је Црна Гора наставила са добрим резултатима, који су посебно видљиви у дијелу смањења заосталих судских предмета, нових кривичних истрага у предметима корупције, као и привременог и трајног одузимања имовине“, навео је Дрљевић.

Помаци су, како је казао, направљени у области слободе изражавања, а забиљежени су и нови резултати у дијелу истрага старих случајева напада на имовину медија.

„У Поглављу 24 смо направили значајан искорак у области борбе против трговине људима. Остварени су и додатни резултати у области борбе против прања новца. Посебно смо задовољни због чињенице да су препознати наши напори на плану борбе против организованих криминалних група“, казао је Дрљевић.

Он сматра да је пред Црном Гором интензивнија фаза динамике преговарачког процеса, испуњење привремених мјерила и добијање завршних мјерила у поглављима 23 и 24.

„Сматрам да је данашњи дан још једна прилика да све друштвене актере позовемо да промисле на који начин заједнички можемо унаприједити процес и допринијети јачању владавине права у Црној Гори“, поручио је Дрљевић.

Преговарачица за 23. и 24. Поглавље, Маријана Лаковић Драшковић, истакла је да је Извјештај добар и да у њему нема никаквих изненађења, да су констатовани резултати у више области које су предметпреговарачког процеса у сфери владавине права.

“У области правосуђа, препознати су напори Црне Горе који су уложени за смањење броја заосталих предмета, а којима је у претходном периоду дат приоритетан статус. На тај начин успјели смо да смањимо бројпредмета пред судом са 150.000 у 2016. години на око 2.500 на крају 2019. године, рекла је Лаковић Драшковић.

Истакла је и позитивне оцјене у дијелу реорганизације Управе полиције, које су утицале и на јаснију линију команде унутар Сектора за борбу против организованог криминала и корупције, па тиме и на јачу и координиранијуподршку истрагама.

“Овакве чињенице резултирале су бројем истрага и гоњења за дјела тешког и организованог криминала, чији је број експоненцијално растао током 2018. и 2019. године за 150 одсто и 100 одсто у односу надвогодишњи период прије тога (2016/2017), а представљене су као позитиван утицај још тјешње сарадње Специјалног полицијског одјељења и Специјалног државног тужилаштва”, указала је Лаковић Драшковић.

Посебно је указала на резултате који су постигнути у борби против трговине људима, гдје је, у претходном Нон паперу из новембра прошле године, указано на недовољне капацитете кроз ланац свих релевантнихинституција, сада констатован приступ откривању ових кривичних дјела који је боље фокусиран, а капацитети институција оцијењени као унапријеђени, нарочито због јачања међунституционалне сарадње.

“Такође, охрабрује и евидентирање напретка у области борбе против прања новца, кроз даље унапријеђење иницијалног биланса резултата и унапријеђених капацитета. Када су у питању миграције, поново јеконстатована отпорност и посвећеност наше земље да управља миграторним токовима у складу са препорукама и међународним стандардима”, истакла је Лаковић Драшковић.

Она је оцијенила да постоји свјеснот о изазовима који и даље остају отворена питања у оквиру поглавља 23 и 24, али и чињенице да рјешавање неких од њих у многоме зависи и од политичких критеријума, обзиром да је за кључна именовања носиоца правосудних функција потребна двотрећинска већина у парламенту.

“Ипак, надамо се да ће до краја ове године и ови изазови бити успјешно ријешени”, поручила је Лаковић Драшковић.

Главни специјални тужилац, Миливоје Катнић, истакао је да за пет година Специјално државно тужилаштво донијело 128 наредби о спровођењу истраге против укупно 991 физичког и 270 правних лица.

“Наредби за организовани криминал је било 70. За кривична дјела високе корупције донесене су 42 наредбе”, рекао је Катнић.

У периоду од почетка године до 1. јуна СДТ је донијело 16 нарадби о спровођењу истраге и пет наредби о проширењу истраге, а укупно против 120 физичких и 19 правних лица.

“За кривична дјела организованог криминала у овом периоду је донесено 12 наредби о спровођењу истаге против 88 физичких и два правна лица. За физичка дјела високе корупције двије наредбе против три физичка лица и закривична дјела прања новца двије наредбе против 12 физичких и 11 правних лица”, навео је Катнић.

Од 2016. до 2019. године имовинска штета је 174 милиона у “овим кривичним дјелима против којих смо поднијели оптужнице”.