Мрдак: Прихватањем нове методологије доприносимо развоју нашег друштва

Еуропеан Wестерн Балканс: Црна Гора је недавно донела одлуку да прихвати нову методологију проширења ЕУ. Какве промене можемо да очекујемо и шта ће нова методологија донети Црној Гори?

Марко Мрдак: Нова методологија сама по себи не може нити успорити нити убрзати процес приступања Европској унији, али пружа чврсту платформу која може бити веома подстицајна за интензивирање реформских процеса и богаћење комуникације са институцијама и земљама чланицама ЕУ. Када је ријеч о Црној Гори, у техничком смислу нова методологија не уводи значајну промјену у односу на досадашњи ток преговарачког процеса, али у политичком представља одраз спремности да, у интензивнијем дијалогу с државама чланицама ЕУ ефектније развијамо свој систем и друштво током самог процеса приступања ЕУ.

У преговорима је понекад тешко повући линију између техничког и политичког дијела, али у начелној подјели најочигледнији новитет у техничком смислу су кластери и структура извјештаја ЕК са јасним индикаторима и задужењима по свим поглављима. У политичком смислу можемо издвојити значајнију укљученост држава чланица у све фазе преговора, учесталије самите, министарске контакте, годишње међувладине конференције. Новитет је и позитивна и негативна условљеност током преговарачког процеса – с једне стране, могућност већег коришћења финансијских повољности које нуде приступни преговори у случају запаженијих резултата које постигне држава кандидат, а с друге – могућност заустављања преговора, као и ограничене финансијске подршке у случају значајног назадовања у реформама.

Кад је у питању област владавине права и поглавља 23 и 24, нова методологија не прави значајну разлику у односу на актуелни преговарачки процес Црне Горе. Наиме, Црна Гора у складу с Новим приступом преговорима већ преговара по најстрожијим критеријумима који владавину права постављају у срж интеграционог процеса, па је све што прописује нова методологија нешто што Црна Гора на дневном нивоу већ спроводи.

ЕWБ: Црна Гора је отворила сва поглавља сем Поглавља 8 (Конкуренција). Како се отварање последњег поглавља уклапа у нову методологију и када можемо да очекујемо његово отварање?

ММ: Отварање преговора у посљедњем преосталом неотвореном преговарачком поглављу 8 – Конкуренција, долази на крају подужег процеса испуњења, а затим, и верификације испуњености пет почетних мјерила од стране Европске комисије и држава чланица ЕУ.

У фази смо ишчекивања коначне сагласности држава чланица на предлог заједничке преговарачке позиције ЕК за ово поглавље која би уједно била потврда испуњености услова за отварање преговора у овој области и надамо се да ћемо је добити током ове године.

Како је ријеч о процедури која је у свом досадашњем трајању истовјетна ранијим отварањима преговора у поглављима с почетним мјерилима, не очекујемо да ће чињеница да је Црна Гора пристала на нову методологију приступању ЕУ имати значајнији ефекат на отварање последњег преговарачког поглавља.

ЕWБ: С обзиром на вишемесечне тензије између Црне Горе и Србије и чињеницу да је организација Фридом хаус сврстала Црну Гору у категорију „хибридних режима“, какве коментаре Црна Гора може да очекује ове године у извештају Европске комисије о напретку, најављеном за септембар?

ММ: Не сумњам да ће коментари ЕК у овогодишњем извјештају за Црну Гору, као и до сада, бити добар путоказ будућих корака које треба да направимо у овој области. Као што вам је познато годишњи извјештај није једини механизам којим ЕУ, посредством ЕК, прати и анализира напредак у реформама владавине права. Штавише, досадашње оцјене с европске адресе су углавном биле избалансиране и објективне, тако да сам увјерен да ће и овога пута бити исти случај.

У овом контексту, указао бих посебно на значај Нон пејпера за област владавине права, који је Европска комисија прошле седмице представила државама чланицама. Ријеч је о објективном механизму процјене реформских напора које је Црна Гора уложила у унапређење свеукупног стања у области владавине права. Оцјене из ове анализе охрабрују нас да смо корак ближе успостављању биланса резултата неопходног за испуњење привремених мјерила, а самим тим и улазак у наредну фазу преговарачког процеса с Европском унијом. У том погледу, нарочито задовољство за нас представљају констатације ЕК да је консолидован почетни биланс резултата у области борбе против трговине људима и да је додатно развијен биланс резултата у области борбе против прања новца. Такође, поново је, као и у случају претходног Нон пејпера, истакнуто активно учешће

Црне Горе у међународној полицијској сарадњи које је резултирало успјешним операцијама против организованих криминалних група. С друге стране, желио бих да истакнем да су наши напори усмјерени ка континуираном унапређењу свеукупног система владавине права па ће у наредном периоду посебан фокус Владе и свих државних органа бити на отклањању констатованих системских слабости у овом домену.

С једнаким интересовањем смо анализирали и извјештај престижне тхинк танк организације Фридом хаус о стању демократије у свијету. Вјерујемо да смо као чланица НАТО и лидер у процесу европске интеграције бољи у односу на поједине налазе Извјештаја ФХ, али ћемо се веома озбиљно посветити оним сегментима који нијесу завриједили очекивану оцјену.

Ипак, није неважно поменути и то да су нумеричке оцјене у Извјештају ФХ о нашој земљи остале непромијењене у односу на претходну годину у пет важних области: демократско управљање на националном нивоу, демократско управљање на локалном нивоу, изборни процес, независни медији и цивилно друштво. Једине двије области у којима је забиљежен пад за по 0.25 индексних поена су правосудни оквир и независност судства и корупција. С обзиром на то да је средња оцјена за Црну Гору ове године износила 3.86, а гранична вриједност је 4.00, да је било која од ове двије области успјела да задржи прошлогодишњи рејтинг, што значи 0.25 поена више, Црна Гора би се са 4.11 индексних поена нашла у групи од 11 консолидованих и полуконсолидованих посткомунистичких демократија. И то као једина не-чланица ЕУ.

У сваком случају, сагласни или не, све оцјене и критике крајње добронамјерно узимамо у обзир и настојимо да из њих формирамо што ширу и јаснију слику о томе како ефектније и квалитетније наставити започете реформске процесе.

ЕWБ: Један од услова за улазак државе кандитата у Европску унију јесу реформе спроведене у потпуности. Како бисте оценили досадашњи напредак Црне Горе у спровођењу реформи, посебно у областима владавине права и борбе против корупције, функционисању демократских институција и јавне управе?

ММ: Искористио бих и ову прилику да укажем да преговарачки процес с Европском унијом не гледамо као циљ по себи, већ као прилику да кроз свеобухватне реформске активности и усвајање европских вриједности и најбољих пракси унаприједимо животни стандард грађана Црне Горе. У том погледу, изградња стабилног система владавине права у којем ће грађани имати осјећај пуне правне сигурности и несметано моћи да уживају људска права и слободе, од прворазредног је значаја, како за наш европски пут, тако и за свеукупни демократски и економски развој земље. У државној управи Црне Горе постоји јасно изражена свијест о значају реформи у овом домену и, на темељу ње, чврста опредијељеност да се реформе спроведу до краја.

Сложеност реформског захвата најбоље се очитује у чињеници да је до сада испуњена већина привремених мјерила у поглављима 23 и 24, при чему је донијето и измијењено око 80 системских закона, све у циљу усклађивања с правном тековином ЕУ и највећим европским стандардима. Реформисан је законодавни оквир у дијелу правосуђа и успостављени нови институционални механизми за борбу против корупције и организованог криминала, у првом реду оснивањем Агенције за спрјечавање корупције и Специјалног државног тужилаштва. Пуна посвећеност релевантних институција огледа се у мјерљивим резултатима оствареним на терену у свим областима од значаја за владавину права. Најбоља потврда успјешности спроведених реформи је податак да је успостављен почетни биланс резултата у борби против корупције на високом нивоу и у одређеним областима организованог криминала попут прања новца, финансијских истрага, привременог одузимања имовине стечене криминалном дјелатношћу. У овом контексту, рекао бих да је веома опипљив податак то што је на основу споразума о признању кривице у предметима корупције и организованог криминала у претходном периоду друштвеној заједници враћено 32,5 милиона еура. Притом, биљежи се константан раст заплијењене дроге, а активно учешће Црне Горе у међународној полицијској сарадњи резултира успјешним операцијама против организованих криминалних група.

ЕWБ: Задовољавајући изборни услови такође представљају један од услова за улазак у Европску унију. Многе земље Западног Балкана су у изборној години, укључујући и Црну Гори. Колико, према Вашем мишљењу, тренутни изборни услови у Црној Гори испуњавају критеријуме ЕУ?

ММ: Црна Гора је свјесна значаја политичких критеријума у контексту приступних преговора и апсолутно смо посвећени реформи изборног законодавства, која у фокусу има унапређење законских рјешења у овој области и стварање услова за јачање повјерења у изборни процес од стране свих актера. Нагласио бих да је остварен извјестан помак на овом плану и да је Одбор за свеобухватну реформу изборног и другог законодавства (сачињен од 14 чланова владајуће партије и опозиције, уз дату могућност НВО сектору да учествује у његовом раду без права одлучивања) припремио нацрт сета закона – Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, Закона о измјенама и допунама Закона о бирачком списку, Закона о измјенама и допунама Закона о територијалној организацији Црне Горе и Закона о допунама Кривичног законика Црне Горе, које је Скупштина донијела 27. децембра 2019, док је преостало доношење Закона о избору одборника и посланика, који је послат на мишљење Венецијанској комисији. С обзиром на отежане политичке околности у којима је радио Одбор, веома је важно нагласити да су приједлози наведених закона припремљени имајући у виду релевантне препоруке посматрачких мисија ОЕБС/ОДИХР након парламентарних избора у 2016. и предсједничких у 2018.

Ипак, актуелни бојкот Скупштине представља значајну кочницу Црне Горе на њеном европском путу. Ово је ситуација коју региструје и на њено ургентно превазилажење позива и сама ЕУ. Повратак политичке дебате у Скупштину је одговорност свих политичких актера, а активно и конструктивно учешће свих страна је нужно како би се повећала одговорност како саме Скупштине, тако и ојачале улоге коју ова институција има у надзиранју извршне власти и бољем квалитету законодавства.

Све ово додатно актуелизује чињеница да смо у изборној години и да је за предстојеће парламентарне изборе у Црној Гори учешће свих релевантних политичких актера од кључне важности.

Еуропеан Wестерн Балканс