- Влада Црне Горе
Министарство европских послова Политика проширења неће бити занемарена
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Политика проширења неће бити занемарена
Објављено: 06.07.2020. • 15:10 Аутор: КЕИ
Политика проширења, усљед изазова широких размјера какав је пандемија коронавируса, неће бити главна тема предстојећег полугодишта, али то питање неће остати занемарено на агенди приоритета предсједавања Њемачке Савјетом Европске уније (ЕУ), казао је главни преговарач Александар Дрљевић.
Он је навео да је Влада Њемачке на сједници одржаној 24. јуна ове године усвојила Програм предсједавања Њемачке Савјетом ЕУ, у којем је истакнута посебна одговорност Уније за земље Западног Балкана (ЗБ).
„У Програму предсједавања такође се истиче да Њемачка заговара вјеродостојну перспективу чланства у ЕУ држава ЗБ, уз запажање да је њихово даље приближавање ЕУ у интересу не само ЗБ, већ да је то и стратешки интерес Уније“, рекао је Дрљевић агенцији МИНА.
Како је навео, због ситуације која је настала усљед пандемије ЦОВИД-19 за очекивати је да ће пажња у наредних шест мјесеци првенствено бити посвећена борби против пандемије коронавируса и опоравку економије која је у најгорој кризи од Другог свјетског рата.
Дрљевић је додао да не треба заборавити да Њемачка тежи да током свог предсједавања дефинише односе ЕУ с Великом Британијом, као и да ће посебан фокус бити на усвајању вишегодишњег финансијског оквира Уније 2021-2027.
„Ипак, увјерени смо да Њемачка, како за вријеме пресједавања Савјетом, тако и као активна и утицајна чланица ЕУ, прати преговоре са Црном Гором и осталим земљама региона, те да ће на прави начин препознати напоре које улажемо на плану реформских активности“, казао је Дрљевић.
Он је навео да се Црна Гора, након отварања поглавља 8, окреће сљедећој, веома захтјевној фази постепеног затварања преговарачких поглавља, па је у том циљу максимално усмјерена на испуњење преосталих обавеза из завршних мјерила.
„Иако политика проширења, усљед изазова широких размјера какав је пандемија коронавируса, засигурно неће бити главна тема предстојећег полугодишта, ипак очекујемо да то питање неће остати занемарено на агенди приоритета њемачког предсједавања“, рекао је Дрљевић.
Он је подсјетио да се Хрватска током свог предсједавања Савјетом ЕУ суочила са великим изазовима, поготово када је у питању ситуација изазвана вирусом ЦОВИД-19.
Међутим, како је додао Дрљевић, ЕУ је нашла начин да и поред свих проблема са којима се суочава посвети пажњу државама ЗБ.
„Наше континуиране реформске активности усмјерене ка испуњењу обавеза из европске агенде, у области владавине права и заштите конкуренције, а уз снажну подршку сусједне Хрватске, резултирале су отварањем посљедњег неотвореног преговарачког поглавља 8 – Конкуренција“, навео је Дрљевић.
Упитан да прокоментарише наводе да је ЗБ био планиран као један од фокуса њемачког предсједавања, али да је због кризе изазване ЦОВИД 19 дошло до успостављања нових приоритета, он је одговорио да је истина да је дошло до успостављања нових приоритета и да ће се Њемачка суочавати са великим изазовима за вријеме предсједавања Савјетом.
„Ово нарочито имајући у виду да се од њих очекује да, у првом реду, пруже помоћ и подршку државама чланицама да постигну споразум о фонду за опоравак од пандемије Цовид-а 19“, додао је Дрљевић.
Он је навео да је, без обзира на новонастале глобалне прилике, увјерен да ће политика проширења остати запажена на листи приоритета током предсједавања Њемачке.
„Присуство ЕУ у региону је од велике важности како за земље ЗБ тако и за Унију, јер без интеграције држава ЗБ нема потпуне и сигурне Европе и то је став који све чешће имамо прилике да чујемо с највећих европских адреса“, истакао је Дрљевић.
На питање шта Црна Гора може да очекује од предсједавања Њемачке ЕУ, он је одговорио да су у актуелном тренутку поруке које долазе с дипломатских адреса Њемачке заиста охрабрујуће за цијели ЗБ и његов даљи европски пут.
Дрљевић је рекао да је за Црну Гору, као најнапреднијег кандидата за чланство у ЕУ, од круцијалне важности да перспектива чланства остане високо на агенди Уније и да снажна политичка подршка реформским процесима од стране ЕУ буде присутна у континуитету.
„Као што је опште познато, Њемачка је у економском и политичком смислу, једна од кључних земаља ЕУ и као таква је од стратешког значаја за Црну Гору, како у смислу развоја квалитетних и садржајних билатералних односа, тако и у погледу њемачке експертске подршке и помоћи у реализацији наших вањскополитичких циљева“, казао је Дрљевић.
Он је подсјетио да је кроз Берлински процесс Њемачка већ показала снажну и недвосмислену подршку вјеродостојној песпективи чланства у ЕУ држава ЗБ, заговарајући став да је даље приближавање региона ЕУ у интересу не само ЗБ, већ да је то и стратешки интерес Уније.
Како је додао Дрљевић, кроз иницијативу коју је покренула њемачка канцеларка Ангела Меркел 2014. године, инициран је нови дух партнерства и подршке државама региона и регионалној сарадњи на простору ЗБ.
„Та иницијатива је успјела, не само да у континуитету окупља политичке лидере из региона и званичнике држава чланица, већ и да мобилише регионалне иницијативе и постави најширу платформу за регионалну сарадњу и изградњу конкретних инфраструктурних пројеката који доприносе бољој повезаности у региону“, закључио је Дрљевић.
Извор: Агенција Мина
Он је навео да је Влада Њемачке на сједници одржаној 24. јуна ове године усвојила Програм предсједавања Њемачке Савјетом ЕУ, у којем је истакнута посебна одговорност Уније за земље Западног Балкана (ЗБ).
„У Програму предсједавања такође се истиче да Њемачка заговара вјеродостојну перспективу чланства у ЕУ држава ЗБ, уз запажање да је њихово даље приближавање ЕУ у интересу не само ЗБ, већ да је то и стратешки интерес Уније“, рекао је Дрљевић агенцији МИНА.
Како је навео, због ситуације која је настала усљед пандемије ЦОВИД-19 за очекивати је да ће пажња у наредних шест мјесеци првенствено бити посвећена борби против пандемије коронавируса и опоравку економије која је у најгорој кризи од Другог свјетског рата.
Дрљевић је додао да не треба заборавити да Њемачка тежи да током свог предсједавања дефинише односе ЕУ с Великом Британијом, као и да ће посебан фокус бити на усвајању вишегодишњег финансијског оквира Уније 2021-2027.
„Ипак, увјерени смо да Њемачка, како за вријеме пресједавања Савјетом, тако и као активна и утицајна чланица ЕУ, прати преговоре са Црном Гором и осталим земљама региона, те да ће на прави начин препознати напоре које улажемо на плану реформских активности“, казао је Дрљевић.
Он је навео да се Црна Гора, након отварања поглавља 8, окреће сљедећој, веома захтјевној фази постепеног затварања преговарачких поглавља, па је у том циљу максимално усмјерена на испуњење преосталих обавеза из завршних мјерила.
„Иако политика проширења, усљед изазова широких размјера какав је пандемија коронавируса, засигурно неће бити главна тема предстојећег полугодишта, ипак очекујемо да то питање неће остати занемарено на агенди приоритета њемачког предсједавања“, рекао је Дрљевић.
Он је подсјетио да се Хрватска током свог предсједавања Савјетом ЕУ суочила са великим изазовима, поготово када је у питању ситуација изазвана вирусом ЦОВИД-19.
Међутим, како је додао Дрљевић, ЕУ је нашла начин да и поред свих проблема са којима се суочава посвети пажњу државама ЗБ.
„Наше континуиране реформске активности усмјерене ка испуњењу обавеза из европске агенде, у области владавине права и заштите конкуренције, а уз снажну подршку сусједне Хрватске, резултирале су отварањем посљедњег неотвореног преговарачког поглавља 8 – Конкуренција“, навео је Дрљевић.
Упитан да прокоментарише наводе да је ЗБ био планиран као један од фокуса њемачког предсједавања, али да је због кризе изазване ЦОВИД 19 дошло до успостављања нових приоритета, он је одговорио да је истина да је дошло до успостављања нових приоритета и да ће се Њемачка суочавати са великим изазовима за вријеме предсједавања Савјетом.
„Ово нарочито имајући у виду да се од њих очекује да, у првом реду, пруже помоћ и подршку државама чланицама да постигну споразум о фонду за опоравак од пандемије Цовид-а 19“, додао је Дрљевић.
Он је навео да је, без обзира на новонастале глобалне прилике, увјерен да ће политика проширења остати запажена на листи приоритета током предсједавања Њемачке.
„Присуство ЕУ у региону је од велике важности како за земље ЗБ тако и за Унију, јер без интеграције држава ЗБ нема потпуне и сигурне Европе и то је став који све чешће имамо прилике да чујемо с највећих европских адреса“, истакао је Дрљевић.
На питање шта Црна Гора може да очекује од предсједавања Њемачке ЕУ, он је одговорио да су у актуелном тренутку поруке које долазе с дипломатских адреса Њемачке заиста охрабрујуће за цијели ЗБ и његов даљи европски пут.
Дрљевић је рекао да је за Црну Гору, као најнапреднијег кандидата за чланство у ЕУ, од круцијалне важности да перспектива чланства остане високо на агенди Уније и да снажна политичка подршка реформским процесима од стране ЕУ буде присутна у континуитету.
„Као што је опште познато, Њемачка је у економском и политичком смислу, једна од кључних земаља ЕУ и као таква је од стратешког значаја за Црну Гору, како у смислу развоја квалитетних и садржајних билатералних односа, тако и у погледу њемачке експертске подршке и помоћи у реализацији наших вањскополитичких циљева“, казао је Дрљевић.
Он је подсјетио да је кроз Берлински процесс Њемачка већ показала снажну и недвосмислену подршку вјеродостојној песпективи чланства у ЕУ држава ЗБ, заговарајући став да је даље приближавање региона ЕУ у интересу не само ЗБ, већ да је то и стратешки интерес Уније.
Како је додао Дрљевић, кроз иницијативу коју је покренула њемачка канцеларка Ангела Меркел 2014. године, инициран је нови дух партнерства и подршке државама региона и регионалној сарадњи на простору ЗБ.
„Та иницијатива је успјела, не само да у континуитету окупља политичке лидере из региона и званичнике држава чланица, већ и да мобилише регионалне иницијативе и постави најширу платформу за регионалну сарадњу и изградњу конкретних инфраструктурних пројеката који доприносе бољој повезаности у региону“, закључио је Дрљевић.
Извор: Агенција Мина
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?