Александар Дрљевић за Вијести: Нема бојазни од клаузуле баланса

У осам година преговора је стало доста активности и напретка, број привремено затворених поглавља можда није импресиван, али није ни занемарљив, каже главни преговарач са ЕУ Вјерује да ће сви одговорни актери, у години која је по свим параметрима веома изазовна, успоставити политички дијалог и водити га тамо гдје му је и мјесто.

Црна Гора биљежи континуирани напредак у реформи законодавства и изградњи институција и држава је која је, са тренутним преговарачким статусом, најозбиљнији кандидат за чланство, тако да бојазни од активирања клаузуле баланса нема, оцијенио је главни преговарач са ЕУ Александар Дрљевић.

Он је у интервјуу “Вијестима” рекао да се активирање клаузуле баланса у дијелу јавности у континуитету и без основа помиње као могућност, а што се ипак никада није десило.

“Из Европске комисије смо више пута чули да се активација клаузуле баланса примјењује у случајевима када реформе у владавини права заостају за процесом усклађивања са Европском унијом у цјелини. То није случај са Црном Гором. Чињенице, али и званичне оцјене ЕК показују супротно”, казао је Дрљевић.

ЕК је у новом Нон пејперу навела да је забринута због спорних именовања високих функционера у правосуђу Црне Горе, а изазови остају у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија.

Критике које је ЕК изнијела у новом Нон пејперу дио јавности је оцијенио као неформалну клаузулу баланса. Може ли се то тако протумачити, односно да ли нам пријети клаузула баланса ако се брзо не покрене политички дијалог и не ријеши проблем трећих мандата у правосуђу?

У овогодишњем Нон пејперу је констатован наставак спровођења акционих планова за поглавља 23 и 24 током извјештајног периода, као и других стратешких докумената у области владавине права и препознат неспоран рад на превазилажењу изазова који су препознати у претходном Нон пејперу, као и Извјештају ЕК за Црну Гору. Рад на усклађивању законодавства с правном тековином ЕУ, изградњи институција и билансу резултата настављен је у многим областима, с одређеним преосталим изазовима, укључујуц́и и области правосудне реформе.

У Нон пејперу је констатовано да Скупштина није могла да обезбиједи потребну двотрец́инску вец́ину за важна правосудна именовања због чега се кључне функције правосудног система попуњавају привременим рјешењима, а констатовано је и да избор високих функција у правосуђу на трећи мандат доводи у питање тумачење уставно-правног оквира у овој области.

У Црној Гори је уложено доста труда у креирање законодавног оквира, кроз инкорпорирање највиших европских стандарда у наше прописе, а потом и у изградњу институција које треба да раде у складу са тим законима и за чије је пуно функционисање потребно да имају легитимно руководство и стање које није в.д. У том процесу свако мора да одради свој дио посла и очекујем да ће се по овом питању изјаснити надлежне институције. Кад је у питању вођење политичког дијалога у оквиру институција, то се свакако подразумијева и очекује од државе која је најозбиљнији кандидат за чланство у ЕУ. Међутим, за то је потребна спремност обје стране. Вјерујем да ће сви одговорни актери, у години која је по свим параметрима веома изазовна, успоставити политички дијалог и водити га тамо гдје му је и мјесто.

Црна Гора је отворила посљедње поглавље у преговорима са ЕУ, Поглавље 8. Међутим, указано је да државна помоћ Монтенегро ерлајнзу и КАП-у није била у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП). Да ли ће то отежати процес затварања овог поглавља и да ли ова примједба значи да неусклађена помоћ више не смије бити додијељена?

Отварање Поглавља 8 – Конкуренција је потврда успјешно спроведених реформских активности у овој изузетно захтјевној области. У наредном периоду, као што и наводи Заједничка позиција ЕУ, Црна Гора ће посебан фокус ставити на ефикасну примјену правила која важе за област конкуренције и државне помоћи, а све у циљу обезбјеђивања функционалног тржишта.

Када говоримо о Монтенегро ерлајнзу и КАП-у, нагласио бих да Заједничка позиција ЕУ не констатује кршење ССП-а, али указује на важност доказивања од стране надлежног органа, односно Агенције за заштиту конкуренције, да су досадашње или предвиђене мјере у складу са ССП-ом.

Уколико поступак докаже да мјере нијесу у складу са ССП-ом, законодавство у овој области подразумијева налагање повраћаја додијељених средстава. Ријеч је о изузетно захтјевном поглављу које се у претходним преговарачким процесима увијек затварало међу посљедњима, што ће врло могуће бити случај и у нашем процесу приступања. Оно што је важно јесте да је Црна Гора успоставила све законодавне и институционалне претпоставке за ефикасно спровођење обавеза у овом поглављу, те да се од нас очекују конкретни резултати у предстојећем периоду.

До сада је Црна Гора привремено затворила само три поглавља. Зашто је резултат овако слаб за осам година од почетка преговора и може ли се у скорије вријеме очекивати затварање још неког поглавља (којег)?

Вјерујем да увијек може боље, али се ипак не бих сагласио у оцјени да је остварени резултат слаб.

У осам година преговора је стало доста активности и напретка, који временом постаје видљивији не само актерима процеса приступања већ и грађанима Црне Горе. У том интервалу смо закључили фазу испуњења почетних мјерила и отворили сва 33 поглавља преговора. Такође, прешли смо значајан пут на плану реформи у области владавине права, која остаје у фокусу наших даљих активности. Коначно, број привремено затворених поглавља можда није импресиван, али није ни занемарљив, нарочито с аспекта нове методологије која поред испуњења завршних мјерила затварање преговора у поглављима условљава и напретком у области владавине права, чинећи овај процес још захтјевнијим. Мислим да је посебно важно указати на свакодневне, континуиране активности које надлежни органи на овом плану реализују, а које нашој јавности можда и нису присутне и видљиве у довољној мјери. Говоримо о константном учењу и развоју који за циљ има прихватање и адекватну примјену преузетих правила и норми ЕУ у областима преговора, како бисмо приступни процес искористили на најбољи начин и у ЕУ ушли сасвим спремни.

У фокусу је квалитет, а не брзина. Потврда зрелости за чланство у областима преговора долази у оном тренутку када на предлог ЕК, државе чланице дају своју сагласност да су сви услови испуњени. У овом тренутку, Црна Гора процјењује да је овај вид спремности готово достигнут у неколико поглавља (3, 6, 7, 10, 20, 28 и 31) и нада се да ће подршка ЕУ услиједити у виду скорог затварања неког од њих.

Њемачка је преузела предсједавање ЕУ и њени званичници кажу да ће им приоритет бити проширење и Западни Балкан. Може ли Црна Гора очекивати помоћ од Њемачке на путу ка ЕУ, с обзиром на то да је познато да њемачки званичници знају бити врло строги када је у питању поштовање стандарда и правила?

Сматрам да смо и у досадашњем току процеса доказали да не бјежимо од објективне оцјене и конструктивне критике наших европских партнера. Штавише, инпуте овог типа смо увијек сматрали добронамјерним смјерницама уз настојање да из њих научимо што је више могуће.

У том смислу, Њемачка је једна од предводница и кључних партнера које Црна Гора има у овом процесу и нема разлога да тако не остане. Дубоко сам увјерен да ће, након Хрватске и Њемачка остварити успјешно предсједавање Савјетом ЕУ, упркос актуелним изазовима и потешкоћама. Посебно ме радује ријешеност предсједавајућих држава, али и ЕУ у цјелини, да политици проширења врати стари сјај и значај који је одувијек имала међу политикама ЕУ, а на нама је да их својим радом и напретком увјеримо у оправданост овог поступка.

Важно је нагласити да је охрабрујући и програм предсједавајуће тројке, који поред Њемачке подразумијева предсједавање Португалије и Словеније, имајући у виду да ће питање политике проширења и Западног Балкана бити један од приоритета наредних годину и по дана. Црна Гора ће, као најнапреднија држава у области европске интеграције на Западном Балкану, настојати да својим резултатима додатно демонстрира важност европске перспективе за суштински развој друштва и достизање пуних демократских капацитета и европских стандарда.

Напредак у реформама биће награђиван тјешњом интеграцијом

С обзиром на то да је Црна Гора прихватила нову методологију преговарања са ЕУ, који су наредни кораци у том процесу?

Нову методологију процеса приступања ЕУ прије свега посматрамо као добру платформу за интензивирање реформских процеса. Она сама по себи, као што је већ познато, не доноси пуно новитета у односу на актуелни модел преговарања. Напредак у кључним реформским процесима, који ће бити отварани први, а затварани посљедњи и даље ће детерминисати укупан ток преговора, што није новина за нашу државу, која већ преговара по таквом моделу, који поглавља 23 и 24 ставља у срж преговарачког процеса.

Са друге стране, примјена нове методологије ће, у политичком смислу, омогућити већу укљученост држава чланица и интензивнију сарадњу с државама Западног Балкана, кроз одржавање редовних самита, министарских састанака и међувладиних конференција приликом представљања годишњих извјештаја. Напредак у реформама биће награђиван тјешњом интеграцијом земаља кандидата у ЕУ, њено тржиште и програме, као и повећањем фондова и инвестиција, док се са друге стране, предвиђају одлучније мјере санкционисања у случају озбиљне стагнације или назадовања у спровођењу реформи.

Нова методологија ће стога, представљати веома ефикасну основу за интензивирање реформских процеса и интензивнију комуникацију са земљама чланицама, што ће допринијети да наш посао на спровођењу реформи буде ефикаснији и да га приведемо крају на што бољи начин.

С тим у вези, Влада ће, у оквиру нове методологије проширења, наставити да једнаком посвећеношћу спроводи све обавезе које су дефинисане нашом европском агендом, уз очекивање да ће напредак у реформама бити адекватно вреднован и награђиван у процесу приступања ЕУ.

Именовање амбасадора у складу са процедурама

Када ступате на дужност амбасадора Црне Горе при ЕУ?

Као што знате, именовање амбасадора се одвија у складу са прописаним процедурама. Такође, дипломатска пракса налаже да се са именима кандидата не спекулише док се комплетна процедура не заврши. Након тога, надлежне институције ће пружити јавности све потребне информације.

Извор: НД Вијести