- Влада Црне Горе
Министарство европских послова 13. јул – симбол и идеја водиља данашњој независно...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
13. јул – симбол и идеја водиља данашњој независној, прогресивној и европској Црној Гори
Објављено: 09.07.2020. • 19:18 Аутор: КЕИ
Ректор Универзитета Црне Горе проф. др Данило Николић је, на отварању округлог стола под називом 13. јул – вриједносни темељ европске Црне Горе, указао на циљ ове установе, као темељне институције црногорског образовања, науке и културе, а тиме и црногорске државности и идентитета, да допринесе обиљежавању најзначајнијег датума за нашу државу.
"Тринаести јул није само датум, већ и снажан симбол црногорске историјске вертикале – симбол не само оног најбољег у црногорском бићу у прошлости и садашњости, него, и још више, водиља која показује пут у будућност", казао је Николић и додао да је мало који датум тако снажно везан за један народ и његову земљу као што је тринаести јул уткан у биће црногорског народа.
Ректор се осврнуо на важност овог датума за афирмацију црногорске државности кроз историју и навео да су државотворна и антифашистичка симболика, идентитетска и слободарска персонификација поменутог датума представљали вриједносни темељ и идеју водиљу ка данашњој независној, прогресивној и европској Црној Гори.
"Историјски подвизи црногорског народа треба да послуже као примјер и путоказ, као извор надахнућа и поноса, али и као лекције младим генерацијама које нас уче мудрости, толеранцији, разборитости и човјечности, како бисмо се суочили са новим изазовима, досљедни идеалима које црногорски тринаести јул симболизира", истакао је ректор Николић.
Потпредсједник Владе Црне Горе Зоран Пажин нагласио је да је 13. јул, као симбол неутаживе тежње црногорских грађана за слободом и правдом, потврда да су у грађанској Црној Гори најстарије и најважније оне вриједности које спајају црногорске грађане свих вјера и нација. „Само на таквим вриједностима можемо градити државни идентитет савремене Црне Горе, који је дубљи и старији од свих наших разлика,“ рекао је потпредсједник.
Тринаестојулско насљеђе као велики морални капитал данашње Црне Горе, али и јасан путоказ њеног будућег развоја и напретка, нагласио је, нико није поклонио Црној Гори, већ су за њих кроз вјекове живјели и умирали Црногорци и Црногорке свих вјера и нација, саопштио је Пажин.
Главни преговарач Црне Горе са Европском унијом, Александар Дрљевић казао је да Црна Гора, данас, одлучно корача ка заједници држава која је након другог свјетског рата осигурала мир и стабилност на европском континенту.
“Некада смо наше право на слободу и праведно друштво бранили оружјем, а данас то право бранимо преданим радом и реформама које ће живот црногорских грађана приближити европском квалитету живота”, додао је Дрљевић.
Значај Народноослободилачке борбе за црногорски идентитет предочио је предсједник СУБОР-а и антифашиста Црне Горе Зувдија Хоџић истичући важост Дана државности као највеличанстванијег дана у Европи и свијету, а чије тековине чува Савремена Црна Гора.
Он је казао да је 13. јул израз вјековних стремљења и тежње, те да обједињује све што је било слободарско у Црној Гори. Поред тога што је за нас светионик, како наводи Хоџић, овај датум је и примјер Европи и свијету и синоним је црногорске постојаности и слободе.
Декан Факултета политичих наука проф. др Милан Марковић нагласио је да је Тринајестојулски устанак као величанствени догађај европске историје 20. вијека, симбол отпора фашизму, знак буђења слободарске Црне Горе. “Исконски је основ за стварање мултикултуларне, мултиконфесионалне, демократске Црне Горе која баштини: слободу, мир, владавину права, толеранцију, достојанство, рекао је Марковић.
Посматрано у историјског вертикали по резултатима и оствареним прегнућима, Тринаестојулски устанак, каже Директор Историјског института др Радослав Распоповић, може се убројити у круг датума који су створили и одржали “име црногорско” и Црну Гору учинили препознатљивом на политичкој мапи Европе.
Предсједник Одбора за просвјету, науку, културу и спорт у Скупштини Црне Горе, мр Радуле Нововић објаснио је да 13. јул, по више основа, спада у најважније сегменте вриједносног темеља Црне Горе као европске државе, те да симболише идеал јединства црногорског друштва зарад вишег циља, на шта се надовезује и визија уједињене антифашистичке Европе.
Округли сто, организовао је Универзитет Црне Горе, Историјски институт и Факултет политичких наука и један је од серије друштвених дијалога, научних трибина и округлих столова, у оквиру којих представници академске, привредне и друштвене заједнице расправљају о актуелним изазовима и развојној перспективи савременог црногорског друштва а у организацији УЦГ.
Извор: Универзитет Црне Горе
"Тринаести јул није само датум, већ и снажан симбол црногорске историјске вертикале – симбол не само оног најбољег у црногорском бићу у прошлости и садашњости, него, и још више, водиља која показује пут у будућност", казао је Николић и додао да је мало који датум тако снажно везан за један народ и његову земљу као што је тринаести јул уткан у биће црногорског народа.
Ректор се осврнуо на важност овог датума за афирмацију црногорске државности кроз историју и навео да су државотворна и антифашистичка симболика, идентитетска и слободарска персонификација поменутог датума представљали вриједносни темељ и идеју водиљу ка данашњој независној, прогресивној и европској Црној Гори.
"Историјски подвизи црногорског народа треба да послуже као примјер и путоказ, као извор надахнућа и поноса, али и као лекције младим генерацијама које нас уче мудрости, толеранцији, разборитости и човјечности, како бисмо се суочили са новим изазовима, досљедни идеалима које црногорски тринаести јул симболизира", истакао је ректор Николић.
Потпредсједник Владе Црне Горе Зоран Пажин нагласио је да је 13. јул, као симбол неутаживе тежње црногорских грађана за слободом и правдом, потврда да су у грађанској Црној Гори најстарије и најважније оне вриједности које спајају црногорске грађане свих вјера и нација. „Само на таквим вриједностима можемо градити државни идентитет савремене Црне Горе, који је дубљи и старији од свих наших разлика,“ рекао је потпредсједник.
Тринаестојулско насљеђе као велики морални капитал данашње Црне Горе, али и јасан путоказ њеног будућег развоја и напретка, нагласио је, нико није поклонио Црној Гори, већ су за њих кроз вјекове живјели и умирали Црногорци и Црногорке свих вјера и нација, саопштио је Пажин.
Главни преговарач Црне Горе са Европском унијом, Александар Дрљевић казао је да Црна Гора, данас, одлучно корача ка заједници држава која је након другог свјетског рата осигурала мир и стабилност на европском континенту.
“Некада смо наше право на слободу и праведно друштво бранили оружјем, а данас то право бранимо преданим радом и реформама које ће живот црногорских грађана приближити европском квалитету живота”, додао је Дрљевић.
Значај Народноослободилачке борбе за црногорски идентитет предочио је предсједник СУБОР-а и антифашиста Црне Горе Зувдија Хоџић истичући важост Дана државности као највеличанстванијег дана у Европи и свијету, а чије тековине чува Савремена Црна Гора.
Он је казао да је 13. јул израз вјековних стремљења и тежње, те да обједињује све што је било слободарско у Црној Гори. Поред тога што је за нас светионик, како наводи Хоџић, овај датум је и примјер Европи и свијету и синоним је црногорске постојаности и слободе.
Декан Факултета политичих наука проф. др Милан Марковић нагласио је да је Тринајестојулски устанак као величанствени догађај европске историје 20. вијека, симбол отпора фашизму, знак буђења слободарске Црне Горе. “Исконски је основ за стварање мултикултуларне, мултиконфесионалне, демократске Црне Горе која баштини: слободу, мир, владавину права, толеранцију, достојанство, рекао је Марковић.
Посматрано у историјског вертикали по резултатима и оствареним прегнућима, Тринаестојулски устанак, каже Директор Историјског института др Радослав Распоповић, може се убројити у круг датума који су створили и одржали “име црногорско” и Црну Гору учинили препознатљивом на политичкој мапи Европе.
Предсједник Одбора за просвјету, науку, културу и спорт у Скупштини Црне Горе, мр Радуле Нововић објаснио је да 13. јул, по више основа, спада у најважније сегменте вриједносног темеља Црне Горе као европске државе, те да симболише идеал јединства црногорског друштва зарад вишег циља, на шта се надовезује и визија уједињене антифашистичке Европе.
Округли сто, организовао је Универзитет Црне Горе, Историјски институт и Факултет политичких наука и један је од серије друштвених дијалога, научних трибина и округлих столова, у оквиру којих представници академске, привредне и друштвене заједнице расправљају о актуелним изазовима и развојној перспективи савременог црногорског друштва а у организацији УЦГ.
Извор: Универзитет Црне Горе
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?