Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Премијер Душко Марковић, Премијерски сат: Држава не може сама да сноси терет овог тешког времена, комерцијалне банке треба снажније да одговоре изазовима

Објављено: 22.07.2020. • 20:49 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић казао је данас у Скупштини да терет овог тешког времена не може и не смије да поднесе само Држава.

„У четири мјесеца кризе, банке су наставиле са кредитирањем и унијеле су додатни новац у систем, и то је добро. Није добро што је током ова четири мјесеца нето раст кредитног портфолија Инвестиционо-развојног фонда према привреди већи од раста оствареног код свих 13 комерцијалних банака заједно и то према свим секторима! Не да није добро, него бих рекао да је то недопустиво. И да рашчистимо – није Инвестиционо-развојни фонд прекомјерно финансирао, већ су комерцијалне банке финансирале недовољно. Зато позивам комерцијалне банке да снажније одговоре изазовима времена које је пред нама. Од Државе ће имати подршку, а здрав клијент је и њихов интерес, ништа мањи од интереса Државе и самих власника капитала“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић.

Одговарајући на питање Клуба посланика Социјалдемократске партије зашто су Влада и владајућа већина одбиле законске приједлоге те странке о смањењу стопе ПДВ-а за туристичку и угоститељску дјелатност да је за сваку измјену законског рјешења, а нарочито оних која имају значајне фискалне импликације, неопходно спровести детаљну анализу фискалног утицаја, како се не би угрозила ликвидност Буџета и самим тим одрживост јавних финансија те да Влада неће запоставити ни социјално угрожене категорине ни сектор туризма.

„У финалној је фази трећи пакет економских мјера на којима смо предано и посвећено радили. Иако садржајно орјентисан на развој и дугорочну потпору секторским политикама, припремили смо у највећој могућој мјери одговор и на садашњи, никад изазовнији економски тренутак. Нећемо запоставити социјално угрожене категорије нашег становништва и нећемо дозволити да им садашња криза наметне додатни терет на ионако скромне буџете. И за то не треба ничија интервенција, ни посредовање! Неће Влада занемарити потребе ни сектора туризма, ни осталих грана привреде, којима су подршка и помоћ најпотребнији. Говорио сам о томе у одговору на питање посланика Гвозденовића и готово најавио све. Као једна од мјера разматра се измјена Закона о порезу на додату вриједност у смислу смањења пореских стопа за туристичку и угоститељску дјелатност у периоду кризе, и то питање се такође веома детаљно анализира. Поред тога, не смијемо дозволити да због незапамћене неликвидности, банкрот солвентних предузетника и предузећа буде цех који ће угрозити цио систем. Нема веће екомске штете него кад здрав и одржив привредник банкротира због тенутно неповољних и недовољних токова новца. Нећу се овдје детаљније бавити позитивним и негативним ефектима мораторијума отплате кредита на његове кориснике. Рећи ћу само сљедеће: да није имао економски смисао и бенефите, не би предмет мораторијума била готово половина укупне кредитне изложености банака“ – казао је предсједник Владе.

Премијер Душко Марковић је рекао, одговарајући на питање зашто су високи рачуни услуга приватне болнице Цодра, да је укупан износ испостављених фактура од Специјалне болнице Цодра у 2019. години 6 милиона еура, од чега се 5,8 милиона еура односи на услуге болничког лијечења те да ова болница изводи и интервенције за које су раније грађани Црне Горе упућивани у иностранство.

„На основу детаљних анализа о обиму и врсти пружених здравствених услуга за све њихове даваоце са којима Фонд има закључен уговор, а које се раде у континуитету, констатовано је да се од укупно 4.539 болнички лијечених пацијената у „КОДРИ“ у 2019. години, чак 3.500 или 77,11% њих односи на сложене хируршке интервенције, па су самим тим и трошкови интервенција већи, то је ваљда јасно и Вама и мени као лаицима, што утиче да је износ просјечне фактуре већи од просјечне фактуре у јавним здравственим установама. Тако да Вам је приступ веома погрешан, да не кажем недобронамјеран.

Наиме, просјечна фактура у Специјалној болници Цодра у 2019. години је износила 1.280,62 еура, на нивоу општих болница 462,44 еура, док је у Клиничком Центру Црне Горе просјечна фактура 797,10 еура. Ово из разлога јер од укупног броја лијечених случајева, хируршке гране у Кодри учествују са 77,11%, у општим болницама са 20,10%, док у Клиничком центру хируршке гране у укупном броју лијечених случајева учествују са 26,19%. Додатно, од фактурисаног износа Специјална болница Цодра плаћа и потрошни материјал и љекове, плате и порезе. Сноси трошкове амортизације простора и опреме, поправки и сервиса и набавља нову савремену опрему. Све наведено, Државу не оптерећује нити један цент, а с друге стране Цодра годишње унесе у државни буџет око милион еура по основу плаћених пореза и доприноса. Имајући у виду да се ради о веома великом броју пружених услуга и финансијски значајном износу средства, уведен је читав низ механизама контроле који је информатички подржан. Врше се редовне мјесечне контроле испостављених фактура, а у континуитету се спроводе и теренске контроле од стране стручних лица Фонда за здравствено осигурање“ – рекао је предсједник Владе.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

   

Везани чланци:

Предсједник Владе разговарао са комесарком за проширење 03.12.2024.
Спајић почиње консултације са политичким партијама за Платформу “Барометар 26” 02.12.2024.
БОК одржао седму редовну сједницу 30.11.2024.
Gjeloshaj поново позван у Вашингтон 01.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?