Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Европска комисија представила Извјештај о Црној Гори за 2020. годину

Објављено: 07.10.2020. 02:44 Аутор: КЕИ
Европска комисија објавила је извјештај за Црну Гору у оквиру пакета проширења, као и Економски и инвестициони план за Западни Балкан.

Европски комесар за сусједство и проширење Оливер Вархељи представио је у Бриселу извјештај Европске комисије за 2020. годину и Економски и инвестициони план за Западни Балкан, а пренос конференције уживо су пратили представници медија, шефица Делегације ЕУ у Црној Гори амбасадорка Оана Кристина Попа и главни преговарач Александр Дрљевић.

Непосредно након конференције за медије комесара Вархељија, шефица Делегације ЕУ амбасадорка Попа уручила је главном преговарачу Извјештај Европске комисије о Црној Гори за 2020. годину.

KEI

Вархељи је на конференцији за новинаре појаснио да је Економско-инвестициони план за Западни Балкан вриједан девет милијарди еура које би требало да убрзају економски опоравак региона након епидемије, као и конвергенцију са Европом. „План би требало да донесе крупне промјене за Западни Балкан не само за економију, него и све становнике ове регије у наредних четири до пет година“, додао је он.

Вархељи је најавио и подршку кроз нови гарантни фонд за Западни Балкан од 20 милијарди еура у јавним и приватним инвестицијама у наредних десет година.

„То би укупно требало да донесе до 28 милијарди еура инвестиција у овај регион. То је око 30 одсто БДП комплетног региона што би требало да унаприједи његове инвестиционе могућности. Очекујемо значајан утицај овог плана - макар раст економије до просјечних 3,6 одсто“, објаснио је он.

Истакао је да очекује ефекте на инфраструктуру Западног Балкана, која и даље недостаје и треба много боље да повеже регион унутар, али са Европском унијом.
KEI

Главни преговарач са ЕУ Александар Дрљевић казао је да нови Извјештај ЕК о Црној Гори добијамо у посебном политичком тренутку, имајући у виду недавно одржане парламентарне изборе у Црној Гори. Упркос критикама из Извјештаја, Дрљевић вјерује да Црна Гора до 2025. године може бити чланица ЕУ.

„Добили смо чврста увјеравања да су врата ЕУ отворена за државе Балкана и мислим да је овај циљ могуће достићи. Пуно је урађено и наши грађани очекују то од на“, рекао је Дрљевић на представљању Извјештаја.

Сада нас, како је рекао, очекује формирање нове владе која ће, увјерен је Дрљевић, наставити проевропски курс, са тежњом за остварењем Црне Горе као прве наредне чланице Европске уније, водећи се, у првом реду, најбољим интересом грађана. Казао је и да је Извјештај нотирао немогућност да се током 2019. године изаберу кључне позиције у судству што је, како је казао, резултирало в.д. стањима.

Када је ријеч о поглављима 23 и 24, Дрљевић је подсјетио да је у Извјештају оцијењено да су побољшани капацитети институција у области сузбијања корупције.

„Сматрамо веома значајним што су у Извјештају препознати напори црногорских институција на плану борбе против организованог криминала, међународне сарадње полиције и учешћа у међународним акцијама сузбијања криминала, што је довело до великих запљена. Уз то, потврђен је солидан биланс резултата у погледу правоснажних пресуда у области борбе против трговине људима, прања новца и кријумчарења цигарета“, каже Дрљевић, додајући да смо свјесни слабости система које је потребно уклонити како би се наставило са успјешним процесом ка ЕУ.

„Поновно именовање појединих предсједника судова, недостатак уређивачке независности РТЦГ, хапшење уредника портала – то су само неке од негативних квалификација и томе треба посветти посебну пажњу и дати адекватан одговор“, закључио је Дрљевић.

KEI

Шефица Делегације ЕУ, амбасадорка Оана Кристина Попа је казала да Црна Гора у погледу економских критеријума мора да развије функционалну тржишну економију и стекне способност да се избори са конкуренцијом.

„Остварен је одређени напредак у овој области. Међутим, избијање епидемије вируса ковид-19 довело је до озбиљних изазова у економији, представљајући значајан притисак за јавне финансије. У међувремену, упркос одређеним сигналима у правцу унапређења пословног амбијента, мјере за борбу против сиве економије су одгођене и стално је присутан велики број компанија чији су банковни рачуни замрзнути. Регистрован је ограничени напредак у области мјера за активирање радне снаге и координацију између запошљавања и социјалних услуга. Остварене су веома скромне инвестиције у знање и људски капитал, што је резултирало ниским нивоом иновација и продуктивности домаћих компанија“, саопштила је она на прес конференцији у Подгорици.

Извјештај Европске комисије о Црној Гори за 2020. годину и Економски и инвестициони план за Западни Балкан на енглеском језику можете преузети овдје.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?