Недјеља Ерасмус+ програма: Унапријеђен квалитет образовања, фокус увијек на бољим условима за студенте

Ерасмус+ програм је позитивно утицао на систем образовања у Црној Гори, значајно унаприједио квалитет високог образовања, а црногорским студентима омогућио да кроз боравак на реномираним европским универзитетима унаприједе своја знања и вјештине и стекну богата искуства.

Генерални секретаријат Владе – Сектор за информисање грађана о ЕУ и процесу приступања ЕУ, у оквиру пројекта ЕУ4МЕ који финансира Европска унија, придружио се обиљежавању Ерасмус+ недјеље, која представља прилику да грађане подсјетимо на значај овог програма.

Ерасмус+ је програм који је добро познат бројним високошколцима широм Европе. Црна Гора је од његовог настанка корисница овог програма, који подржава пројекте сарадње у три области: образовање, млади и спорт. У току је циклус Ерасмус+ за период од 2014. до 2020. године, а укупна средства намијењена програму за поменути период износе 14,7 милијарди еура.

Црна Гора је у оквиру позива за кључну акцију Ерасмус+ програма – изградња капацитета у високом образовању, остварила значајан успјех, имајући у виду да је нашој земљи одобрено учешће у осам пројеката од укупно 18 који се спроводе на подручју Западног Балкана. Реализација свих програма почеће почетком 2021. године.

Директорка Националне Ерасмус+ канцеларије Вања Дрљевић истиче да о томе колики је то заправо успјех најбоље говори податак да је од 1005 пријављених пројектних предлога за финансирање одобрено 164, од чега 18 за регион Западног Балкана.

У два од осам пројеката у којима учествује, Црна Гора је координатор, док је у осталих шест партнер у пројекту. Укупан буџет одобрених пројеката у којима учествују институције високог образовања из Црне Горе је око 6,8 милиона еура. Универзитет Црне Горе учествује у седам од укупно осам одобрених пројеката, Универзитет Доња Горица у два, и Универзитет Адриатик у једном пројекту.

Дрљевић појашњава да, осим институција високог образовања, додатна вриједност за одрживост одабраних пројеката је што се локално партнерство састоји и од неакадемских партнера, као што су министарства, агенције, здраствене и економске државне институције, предузећа, удружења.

„Ерасмус је позитивно утицао на систем високог образовања у Црној Гори, омогућио да установе високог образовања буду видљивије, конкурентније и да се повежу са реномираним установама из региона и Европе. Партнерства остварена са универзитетима и институцијама нијесу остала на нивоу пројекта, јер имамо одржива партнерства. Пројекти су допринијели значајном унапређењу високог образовања, наставне методологије, истраживачке инфраструктуре. Сами програми мобилности позитивно су утицали на студенте“, рекла је она.

Универзитети у Црној Гори, за разлику од самог почетка када су се борили да се укључе у пројекте и одаберу партнере и направе контакте, сада имају искуство у аплицирању, спровођењу и вођењу пројеката, ојачане капацитете и континуирано раде на интернационалзацији. Наглашава да од свих тих побољшања највећу корист имају студенти, као крајњи корисници свих пројеката.

Дрљевић додаје да су програми мобилности утицали на студенте и њихов доживљај европске интеграције Црне Горе, и да спроведена истраживања показују да се међу њима повећао број оних који подржавају интеграцију државе у ЕУ.

Проректорка Универзитета Црне Горе проф. др Наташа Костић наводи да је Универзитет већ 12 година дио Ерасмус породице, током којих је користио предности које учешће у програму пружа.

„Од 2015. године кад је Ерасмус+ наслиједио Ерасмус Мундус, Универзитет Црне Горе је сваке године повећавао број партнерских уговора са европским универзитетима и данас учествује у 122 пројекта међународне кредитне мобилности“, рекла је она.

Наводи да споразуми у оквиру пројеката студентима омогућавају периоде мобилности током студија, а академском и истраживачком особљу периоде боравка и усавршавања на више од 100 европских универзитета у 25 земаља. „У посљедњих пет година имали смо више од 700 реализованих одлазних студентских мобилности, а више од 500 професора и неакадемског особља је остварило мобилност. У истом периоду, на УЦГ су студирала 164 страна студента, а 315 професора и истраживача са европских универзитета је учествовало у настави и пројектним активностима“, наводи Костић.

Универзитет Црне Горе је током протекле три године добио више од 20 пројеката, од којих чак пет координаторских, а од прошле године учествује и у Ерасмус спорт сегменту програма кроз партнерску улогу у два пројекта. Она је нагласила два пројекта у којима је Ректорат УЦГ координатор конзорцијума домаћих и европских универзитета и неакадемских партнера – пројекат реформе докторских студија на УЦГ и пројекат јачања интернационализације на универзитетима у Црној Гори кроз ефикасно стратешко планирање.

Један од осам пројеката чија ће имплементација почети од наредне године је и пројекат „Индустријско гнијездо 4.0“, који је дизајниран како би се успоставила спрега између универзитета и привреде.

Ивана Огњановић, професорица Универзитета Доња Горица, објашњава да УДГ координира тим пројектом вриједним готово милион еура.

„Од пројекта се очекује да након прве године реализације, од укупно три, направимо јавни позив за све иноваторе и студенте са црногорских универзитета и да десетак одабраних тема добије менторски тим са наших, али и еминентних европских партнерских институција. Позив ће се односити на креирање иновативних дигиталних производа у приоритетним областима пољопривреде и медицинске информатике, што је у складу са дефинисаним циљевима Стратегије Паметне Специјализације (С3). Менторски тим ће имати улогу да помогне одабраним идејама да се успјешно реализују и пласирају на тржише, како на домаће, тако и инострано. Сматрамо да је то једна од највећих добити за студенте“, рекла је она, додајући да је пројекат креиран за потребе Црне Горе, како би се идентификовале најбоље праксе из ЕУ и прилагодиле потребама наше привреде у циљу креирања одрживе сарадње са академским сектором и имплементацији процеса дигиталне трансформације, што је и један од стратешких приоритета развоја привреде Црне Горе.

Професорица на истом универзитету, Маја Дракић Гргур, говорећи о другом пројекту који се спроводи са партнерима из Албаније и Косова, казала је да његов циљ унапређење приступа високом образовању за студенте са инвалидитетом и тешкоћама у учењу. „Циљ нам је да и јавност схвати значај који свеукупном друштвеном развоју могу овакви студенти да пруже, као и да ширимо разумијевање за равноправан приступ свих студената високом образовању.“

„УДГ препознаје ову област као нешто на чему се перманентно мора радити. Поносни смо што на свим студијским програма имамо упис релативно великог броја студената са инвалидитетом и висок успјех у школовању тих студената“, додала је Дракић Гргур.

Бобан Меловић, професор Економског факултета, каже да пројекат Јачање капацитета за имплементацију дуалног високог образовања има за циљ стварање услова за развој дуалног образовања и побољшање компетенција дипломираних студената у Црној Гори према потребама послодаваца, како би се повећале могућности за њихово запошљавање, али и мотивација студената да студирају стичући истовремено практичне компетенције, као и да би се омогућио приступ високом образовању ученицима из породица са нижим дохотком.

„Дуално високо образовање ће омогућити студентима да стекну релевантнија знања и вјештине комбиновањем формалног образовања са обуком стеченом на радном мјесту – стажирање. На овај начин, они ће стећи компетенције које су више у складу са потребама савремених компанија, због чега се очекује да ће у већини случајева компаније понудити посао студентима након стажирања“, појаснио је он.

Универзитет у Новом Саду је координатор овог трогодишњег пројекта, а у формалном смислу носилац пројекта у Црној Гори је УЦГ, док је Економски факултет задужен за суштинско вођење и реализацију пројекта. Поред Економског у реализацију пројекта укључени су још и Електротехнички факултет, Факултет за туризам и хотелијерство и Поморски факултет.

Пројекат ће бити пилотиран у оквиру компанија Воли Траде, Црногорски Телеком, Монтенегро Старс Хотел Гроуп, Роаминг Нетwоркс и Црногорска пловидба.

Професорица Економског факултета Данијела Јаћимовић представила је Јеан Моннет пројекат Центар изврсности: Изазови политике проширења: ЕУ версус кинеској дипломатији на Западном Балкану 2020-2023 у оквиру Ерасмус програма. Економски факултет се, како је рекла, позиционирао на европској и свјетској мапи високошколских институција као институција која је у могућности да обезбиједи изврсност наставе и истраживања у оквиру европских тема и интеграција.

„Економски факултет је увијек био иноватор у овим процесима, тако да ће овај пројекат донијети иновације које захтијева тренутак у ком се налазимо. Промовисаћемо наставу на енглеском језику и створити услове да се на крају пројекта неколика предмета из области европских интеграција акредитују на енглеском језику, чиме ћемо унаприједити долазност страних студената и професора, повећати интернационализацију и видљивост факултета и универзитета“, казала је Јаћимовић.

Економски факултет ће угостити и десетак професора са еминентних европских универзитета који предају ове области, а који ће активно учествовати у процесу наставе.

„Изузетност истраживања се односи на другу иновацију и пројекат треба да омогући синергетски ефекат свих националих капацитета из поља европских интерација. Створићемо чврсте везе са експертима европских универзитета, истраживачки тим који ће моћи да одговори на изазове у процесу европских интеграција. Европске интеграције су за све земље Западног Балкана највећи спољнополитички приоритет, али изазови на том путу су велики и глобална и геополитичка конкуренција утицаће да процес буде и за нас и за ЕУ јединствен, јер је по том геополитичком елементу другачији од свих досадашњих проширења које је ЕУ имала“, појаснила је она.

Више о Ерасмус+ програму, његовим циљевима, пројектима и активностима у Црној Гори, доступно је на web сајту националне Ерасмус+ канцеларије.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ