Економско оснаживања жена у циљу постизања родне равноправности

НВО Младиинфо Монтенегро организовала је 11.11.2020. године завршну конференцију пројекта „Кроз бизнис до равноправности“ који је финансијски подржало Министарство за људска и мањинска права. Циљ пројекта је унапређење женског предузетништва, а специфични циљ подизање нивоа знања о предузетништву и унапређење предузетничких вјештина код 15 жена из Подгорице, Никшића и Берана.

„Реализовали смо укупно шест радионица и то: увод у предузетништво, основи рачуноводства, презентација и продаја производа и услуге, основи маркетинга и дигитални маркетинг, цанвас бизнис модел и Предузетништво кроз мотивацију, едукацију и примјере добре праксе. Преко петнаест жена различитог годишта имало је прилику да прође кроз наведене обуке. Организовали смо и тродневни тренинг за писање бизнис планова, као и посјету Мтел дигиталној фабрици и Технополису. Циљ је био да не само едукујемо жене и подстакнемо их да започну бизнис, већ и да им укажемо на све могућности које постоје у виду кредита, грантова, бесплатних простора за рад и друге подршке како од локалних институција, тако и организација. Оно чиме се можемо похвалити је да је једна од полазница добила грант од Завода за запошљавање, а друга се пријавила за кредитну помоћ код Инвестиционо развојног фонда“, казала је Милица Жугић, предсједница НВО Младиинфо Монтенегро.

Конференцији је присуствовала и начелница одјељења за послове родне равноправности у Министарству за људска и мањинска права Биљана Пејовић која је указала на значај економског оснаживања жена у циљу постизања родне равноправности.

„Министарство за људска и мањинска права не само да је финансијски подржало пројекат, већ је на неки начин препознало квалитет и циљеве овог пројекта на онај начин који смо ми предвидјели стратешким документима. Радујем се што је један овакав пројекат препознат од Министарства и што је на успјешан начин реализован. Радује ме и што чујем да је једна од жена већ кренула у реализацију свог бизниса. Желим да што више жена уплови у женско предузетништво и да на тај начин ојачамо нашу економију и створимо боље услове за живот свих нас“, истакла је Пејовић.

Она је казала да је учешће жена у предузетништву око 23 одсто, што значи да треба још радити на том пољу. Позвала је невладине организације да се пријаве на конкурсе Министарства са квалитетним идејама и пројектима.

Секретар Секретаријата за предузетништво Кемал Грбовић говорио је о подршци предузетништву које пружа Главни град.

„Ми у Главном граду сваке године све више развијамо сарадњу са младим предузетницима и предузетницама. У задњим годинама тај наш однос према предузетницима и младима је знатно већи, с обзиром да је то веома велики потенцијал, потенцијал који може још више да се у будућности искаже. Имамо јако пуно програма подршке, кроз различите активности као што су: јачање предузетничке свијести, едукација потенцијалних предузетника и младих, разни бизнис инкубатори помоћу којих се стичу додатна знања и едукације и наравно све то не би било довољно ако не би укључили финансијска средства. Ове године смо тај буџет повећали на 242.000 еура“, казао је Грбовић.

Он је казао да их је корона доста омела јер су раније имали различите сајмове и обуке, али да је ипак урађено доста, као и да је цовид 19 показао да можемо више да се ангажујемо на пољу пољопривреде, да сами производимо умјесто да увозимо. Саопштио је и да ће по повољним условима давати на коришћење општинско земљиште за бављење пољопривредом.

На конференцији су се представиле и учеснице пројекта и промовисале своје идеје које планирају да спроведу у дјело. Учесници догађаја говорили су и о постојећим иницијативама у области предузетништва у цивилном сектору, али и код институција. Истакнут је и проблем недостатка базе предузетница. Закључак конференције је да приватни сектор у који спадају како невладине организације тако и фирме, али и државни сектор треба да буде отворенији и да још више пажње посвети информисању како младих тако и жена о приликама и могућностима за финансијску и нефинансијску подршку предузетништву, али и да они који желе да започну свој бизнис треба да буду проактивни и сами траже и питају.