Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Извјештај: Реализација посебног надзора цикаде винове лозе Сцапхоидеус титанус и Цандидатус Пхyтопласма витис (Флавесценце дорèе)

Објављено: 16.12.2020. • 14:00 Аутор: УБХВФП
UBHVFP UBHVFP
Посебни надзор цикаде винове лозе Сцапхоидеус титанус  и Цандидатус Пхyтопласма витис (Флавесценце дорèе) реализован у складу са Програмом фитосанитарних мјера за 2020. годину (Сл. лист ЦГ 9/20). 

Златна жутица винове лозе (Грапевине флавесценце дорéе) је болест коју проузрокује штетни организам - фитоплазма Цандидатус Пхyтоплазма витис. Спада међу најопасније болести винове лозе у Европи. У виноградима у којима се појави, болест се брзо шири вектором, цикадом Сцапхоидеус титанус и уколико се на вријеме не предузму одговарајуће мјере, убрзо поприма размјере епидемије проузрокујући велике економске штете које се огледају у губитку приноса и пропадању заражених чокота.

Мониторинг цикаде винове лозе Сцапхоидеус титанус почео је у периоду 25.06. - 02.07.2020. и трајао до 09. - 10.10. 2020. када је обављен и последњи преглед. 

Први обилазак подразумијевао је одабир локалитета у којима ће се вршити мониторинг и, истовремено, преглед наличја лишћа винове лозе на присуство ларви С. титанус. 

За преглед и мониторинг у 2020. години одабрано је 11 локалитета. 

Локалитет

ГПС координате

Број постављених жутих плоча

Црмница-Годиње

 

Н 42о13'27''

Е 19о6'48''

4

Зета-Матагужи

Н 42о19'37''

Е 19о16'05''

3

Подгорица-Љешкопоље

 

Н 42о26'68''

Е 19о12'51''

5

Подгорица-Фармаци

Н 42о24'27''

Е 19о11'17''

3

Подгорица-Гољемади

Н 42о22'34''

Е 19о8'67''

3

Ријека Црнојевића - Рваши

Н 42о22'02''

Е 19о5'50''

3

Ријека Црнојевића - Друшићи

Н 42о21'61''

Е 19о05'20''

3

Ријека Црнојевића

Н 42о21'41''

Е 19о01'44''

3

Подгорица - Бери

Н 42о26'29''

Е 19о10'34''

3

Даниловград-Ново село

Н 42о49'46''

Е 19о16'30''

3

 

Нудо

а. Н 42о40'19,55''

Е 18о34'32,71''

б. Н 42о40'16,56''

Е 18о34'40,88''

3

 

4

 

Приликом првог прегледа наличја лишћа винове лозе утврђено је присуство ларви Л1-Л2 ступња у локалитетима Годиње (1Л1), Љешкопоље (2Л2 и 4Л1) и Нудо (1Л1).

Током последње декаде јуна (22.06. - 26.06. 2020)  у свим локалитетима постављене су жуте љепљиве плоче за праћење времена појаве и бројности имага (динамике популацје). У сваком винограду је, по дијагонали, постављено три до пет љепљивих плоча.

Прегледом наличја лишћа потврђено је током јунског прегледа присуство ларви старијих ступњева у локалитетима на подручју Црмнице, Подгорице и Нудола.  Ларве су помоћу ексхаустора директно хватане са наличја листа и донешене у ентомолошку лабораторију на Биотехничком факултету ради утврђивања старости тј. ступња развића. 

Прва имага која су ухваћена у овој сезони констатована су приликом прегледа жутих љепљивих плоча у периоду од 05 - 07.07. 2020. Забиљежена су на подручју Подгорице, Зете и Црмнице – локалитети Љешкопоље, Матагужи и Годиње, да би прегледом након 15 дана имага, поред претходно наведених локалитета, била забиљежена и у локалитету Фармаци, што уједно представља први налаз врсте у овом локалитету. 

Од момента постављања жутих љепљивих плоча вршена је, при сваком обиласку, њихова замјена, а преглед је подразумијевао утврђивање бројности врсте у сваком посматраном локалитету, односно праћење динамике популације и, сходно томе, препоручених мјера заштите.

На основу добијених података може се видјети да се током периода праћења највише имага ухватило у локалитетима Љекопоље (136) и Нудо (виноград са четири клопке) -125. Трећи по бројности је локалитет Годиње (укупно 50 ухваћених јединки). Током овогодишњег прегледа имага су ухваћена и у локалитету Фармаци (укупно двије јединке) и у локалитету Бери – једна јединка. 

С обзиром да су у Нудолу постављене клопке у два винограда (4+3) укупан број ухваћених имага у овом локалитету износио је 144 (125+19). У локалитету Љешкопоље постављено је пет плоча, а у Годињу четири, а у осталим локалитетима по три.  

Радом на овом програму током 2020. године није забиљежено присуство врсте у осталим локалитетима. Имајући у виду значај виноградарства за подручје Ријеке Црнојевића број локалитета који су праћени у овој години повећан је у односу на претходне;  мониторинг је вршен у три локалитета (Друшићи, Рваши и Ријека Црнојевића –Оћевићи). Ни у једном од посматраних локалитета није забиљежено присуство С. титанус, како прегледом наличја лишћа током маја мјесеца, тако ни на постављеним жутим љепљивим плочама у периоду јул-октобар. Присуство врсте није забиљежено ни у локалитету Ново Село (Даниловград).
UBHVFP
Оно што карактерише преглед током августа је да на подручју Подгорице (локалитет Љешкопоље) није ухваћен ни један имаго, иако је у овом локалитету у свим претходним прегледима утврђено присуство врсте.  Жуте љепљиве плоче имале су фабричку грешку (од пет постављених на њих четири љепљива површина није била добро/квалитетно премазана, тако да се на њима готово ништа није ни ухватило; на петој плочи која је била у реду са обје стране није се ухватио ни један имаго). У локалитету Матагужи (Зета) од три постављене плоче једна је била са истом фабричком грешком (обје стране једне поче); у Локалитету Нудо (виноград у којем су постављене четири плоче на двије плоце, укупно три стране су биле са истом фабричком грешком); у Годињу од укупно четири постављене плоче три стране су, такође, имале ову фабричку грешку). Ово је, највјероватније, имало утицаја на укупан број јединки који је током прегледа у августу забиљежен у овим локалитетима.  

Прва имага су ухваћена током прве недјеље јула у локалитетима Љешкопоље (15), Матагужи (1) и Годиње (1).  У локалитетима Љешкопоље и Годиње бројност популације расте током јула – 121 (Љешкопоље) и 33 (Годиње) и хватају се прве јединке у локалитету Нудо (четири имага). Током августа биљежи се повећање бројности популације у локалитету Нудо (114 и 19 јединки), док се у локалитету Годиње хвата 16 јединки, и по једна у Матагужима, Фармацима и Берима. Напомена: током овог прегледа није забиљежено хватање имага у локалитету Љешкопоље због већ поменутог проблема са жутим љепљивим плочама. Приликом септембарског прегледа присуство имага забиљежено је само у локалитету Нудо (7 ухваћених имага), док прегледом у првој декади октобра није више било ухваћених имага.  

Треба напоменути да се у свим локалитетима у којима је врста нађена може очекивати да су женке успјешно положиле јаја (С. титанус презимљава у стадијуму јајета испод коре двогодишњих ластара), тако да се и у наредној години може очекивати поновна појава врсте на истим локалитетима, али и у евентуална појава на другим, новим имајући у виду чињеницу да је врста већ одомаћена у већини виноградарских подручја у Црној Гори. Такође, треба имати у виду да у свим локалитетима постоје напуштени или запуштени виногради који дјелимично или уопште не подлијежу мјерама хемијске заштите. Они, као такви, представљају сталне резервоаре који омогућавају одржавање и умножавање популације С. титанус. Ово, између осталог, утиче да је у виноградима у којима се врши редовна заштита и примјењују препоручене мјере број имага некада већи од жељеног/очекиваног.

Током прегледа винограда у јулу (20.07. и 21.07) извршено је узорковање листова винове лозе који су показивали симптоме карактеристичне за инфицираност фитоплазмама. Узето је укупно 27 узорака из локалитета Љешкопоље, Матагужи, Годиње и  Нудо и 20.08. још три узорка из локалитета Годиње и Матагужи. 
Визуелним прегледом се не може разликовати симптом који изазива Ца. Пхyтопласма солани (столбур – болест Боис ноир на виновој лози) и Ца. Пхyтопласма витис (болест Флавесценце дорéе –ФД на виновој лози). Анализом узорака на евентуално присуство ФД фитоплазме, коју је извршио Институт за заштиту биља и животну средину у Београду. У анализираним узорцима винове лозе није утврђено присуство Цандидатус Пхyтопласма витис.

Везани чланци:

Повлачење из промета средства за заштиту биља на основу активне супстанце мептилдинокап 17.01.2025.
Појава слинавке и шапа у Њемачкој 14.01.2025.
Наредба за спречавање појаве, откривање, сузбијање и искорењивање заразне болести АКС 05.01.2025.
Потврђена афричка куга свиња код дивљих свиња у општини Пљевља 05.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?