- Влада Црне Горе
Пореска управа Интервју в.д. директора Управе прихода за дневне н...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју в.д. директора Управе прихода за дневне новине "Дан"
Објављено: 07.04.2021. • 14:18 Аутор: Управа прихода - М.В.
Тренутна последица је да та средства још нијесу приход државног буџета јер су "заробљена" на прелазном рачуну код суда, док се билансно воде као нови порески дуг, чиме је постојећи порески дуг увећан за нешто више од 30 милиона еура. Очекујем да се то питање брзо ријеши, казао је Дамјановић
Питање блокаде 30 милиона еура од стране Специјалног државног тужил аштва у оквиру истраге о пословању Атлас банке и услугама е-комерца једно је од приоритетних са којима сам се сусрео и захтијева хитно рјешавање, казао је у интервјуу за "Дан вршилац дужности директора Управе прихода (УП) Александар Дамјановић. Истакао је да се постојећим законским оквиром може опорезивати нелегално стечена имовина, али да се ипак нада новом закону о опорезивању не лега лне имовине, којим ће се вишеструко повећати пореске стопе по том основу.
• Шта је са 30 милиона које је Специјално државно тужилаштво блокирало у афери " Атлас и да ли сте о томе разговарали са специјалним државним тужиоцем Миливојем Катнићем?
- То питање је једно од приоритетних са којим сам се срео и које захти јева хитно рјешавање. С једне стране, имамо завршен цјелокупан поступак унутар, тада Пореске у праве, сада УП, у смислу евидентирања и наплате овог износа новца, а, с друге стране, привремену мјеру донесену у поступку који се, у том јавности добро познатом случају, води у тужилаштву. Већ сам имао састанак са специјалним државним тужиоцем Миливојем Катнићем у правцу рјешавања овог питања. Очекујем да се то питање брзо ријеши, прије свега јер се ради о интересу државе. Тренутна посљедица је да та средства још увијек нијесу приход државног буџета јер су "заробљена" на прелазном рачуну код суда, док се би лансно воде као нови порески дуг, чиме је постојећи порески дуг увећан за нешто више од 30 милиона еура.
Питање блокаде 30 милиона еура од стране Специјалног државног тужил аштва у оквиру истраге о пословању Атлас банке и услугама е-комерца једно је од приоритетних са којима сам се сусрео и захтијева хитно рјешавање, казао је у интервјуу за "Дан вршилац дужности директора Управе прихода (УП) Александар Дамјановић. Истакао је да се постојећим законским оквиром може опорезивати нелегално стечена имовина, али да се ипак нада новом закону о опорезивању не лега лне имовине, којим ће се вишеструко повећати пореске стопе по том основу.
• Шта је са 30 милиона које је Специјално државно тужилаштво блокирало у афери " Атлас и да ли сте о томе разговарали са специјалним државним тужиоцем Миливојем Катнићем?
- То питање је једно од приоритетних са којим сам се срео и које захти јева хитно рјешавање. С једне стране, имамо завршен цјелокупан поступак унутар, тада Пореске у праве, сада УП, у смислу евидентирања и наплате овог износа новца, а, с друге стране, привремену мјеру донесену у поступку који се, у том јавности добро познатом случају, води у тужилаштву. Већ сам имао састанак са специјалним државним тужиоцем Миливојем Катнићем у правцу рјешавања овог питања. Очекујем да се то питање брзо ријеши, прије свега јер се ради о интересу државе. Тренутна посљедица је да та средства још увијек нијесу приход државног буџета јер су "заробљена" на прелазном рачуну код суда, док се би лансно воде као нови порески дуг, чиме је постојећи порески дуг увећан за нешто више од 30 милиона еура.
• Да ли се постојећим законским оквиром може опорезивати нелегално стечена имовина и да ли је реално очекивати 20 милиона еура по том основу, што је предвиђено Предлогом закона о буџету?
- Свакако да постојећи законски оквир даје простор за опорезивање, и у том смислу ће се покренути одређене активности. Надам се и да ћемо убрзо видјети у парламенту предлог закона о опорезивању нелегалне имовине, као својеврсни лекс специјалис, како би се што прије кренуло у реализацију овог, не само важног предизборног обећања већ и елементарно неопходне праксе. Тако би се једном заувијек послала порука да се нико никада више некажњено не може богатити на грбачи државе отимањем државне имовине, што у преводу значи преко леђа највећег дијела грађана који посједују малу или осредњу имовину и остварују мале или осредње приходе. Законска рјешења свакако морају бити у складу са најављеним буџетским пројекцијама.
• Колико износи порез на нелегалну имовину и да ли ће се тај порез повећавати?
- Идеја је да пореска стопа за опорезивање нелегалне имовине буде вишеструко већа од постојећих пореских стопа. Постоје и неки упоредни примјери који указују да су ове пореске стопе изузетно високе. Какав ће бити коначан став законодавца видјећемо, али те стопе морају кореспондирати са планираним приходом буџета у текућој години, као и са дефинисаним циљем концепта опорезивања нелегалне имовине.
• Претходних година било је доста приче о пореској полицији. Какав је Ваш став о томе и да ли ће Управа прихода формирати пореску полицију и која ће бити њена улога?
- Идеја о формирању пореске полиције није нова. О њој се расправља шест-седам година и стекли су се услови да се донесе одлука по том питању. Наравно, важећи Закон о пореској администрацији би било неопходно измијенити, као и један број других закона, попут ЗКП-а, па је на законодавцу да донесе одлуку. Са стране УП, истичем да је у свјетлу очекивања да ће се кренути са најављеним пројектом испитивањем поријекла имовине, односно увођења додатног пореза на тзв. екстрапрофит, битно ојачати постојеће капацитете УП у дијелу инспекцијских послова и у дијелу овлашћења инспектора задужених за контролу пореских обвезника. Да ли ће адекватан одговор на те изазове бити формирање пореске полиције или алтернативно, формализација међусекторске сарадње гдје би се послом провјере имовине, односно пореског статуса бавили, рецимо, заједнички тимови састављени од инспектора УП и припадника Управе полици је који се баве спречавањем прања новца и привредним криминалом, остала је дилема која се брзо мора рјешавати. У сваком случају одлуку је неопходно донијети брзо, а УП је у том правцу већ иницирала неопходне активности.
• Како тече примјена Закона о фискализацији?
- До почетка примјене овог закона остало је мање од два мјесеца и УП у сарадњи са привредним субјектима чини максималне напоре да та примјена отпочне без проблема и у старту обухвати највећи број обвезника фискализације. У Скупштини сам као посланик, приликом расправе о закону истакао да је првобитни рок кратак, не омогућава вријеме за адекватну припрему за фискализацију, како државе, односно УП, тако и привреде. Тај првобитни рок је срећом де факто два пута помјерен, чиме се оставио довољан простор да се у овај процес крене. Изговора за даље одлагање нема и овим путем апелујем на све учеснике тог процеса да се интензивирају напори за успјешну примјену закона.
• Колико износи порески дугу према последњим подацима, и да ли је и колико од тога дуга наплативо?
- На крају 2019. године порески дуг је износио 378 милиона еура, не ранунајући дуг по основу замрзнутих 30 милиона еура у случају е-комерца. Прелимимарни подаци указују да је порески дуг у прошлој години порастао на 460 милиона еура. Тај раст кореспондира са падом привредне активности у протеклој години, што може бити само дјелимично оправдање раста пореског дуга. Из овог дуга су искључени дугови државних органа, нереализована преусмјерења и обрачунате камате у стечајним поступцима, па се може рећи да се ради о тзв. нето пореском дугу унутар којег се може и мора наћи просгор за што већу наплату. Желио бих да истакнем да је порески дуг на један, могу рећи необичан начим, вјештачки умањен тиме што је из биланса дуга искњижено само током 2020. године више од 20 милиона еура, које су дуговала 782 пореска обвезника. Од започињања "искњижавања" дуга обвезника којима је рјешењем Привредног суда окончан стечај, чак 150 милиона еура је искњижено из биланса и на та) начин је постојећи порески дуг умањен. Имајући у виду одредбе члана 71 а Закона о пореској админисграцији који прецизно прописује како престаје пореска обавеза, биће занимљиво разјашњавање овог "раскњижавања",односно како су окончавани стечајни поступци, а да се узгред "отписивао" порез јер та операција нема своје законско упориште. Мадам се да ће се ова проблематика наћи на тапету одговорних институција и да ће се заузети став по овом питању веома брзо.
• Какво сте стање затекли у Управи прихода?
- Желио бих да истакнем да ме је дочекало то да је дио УП "подстанар", односно да закупљује простор за рад код пореског обвезника, што је апсолутно неприхватљиво и својеврсни је сукоб интереса. Већ су предузете активности да се то стање измијени. Два кључна принципа која сам изнио колегама, и којима ћемо се, очекујем то, водити у раду нове УП, биће апсолутна деполитизација и апсолутно неселектквни приступ, односно, једнак однос према свим пореским обвезницима, физимким и правним лицима.
- Свакако да постојећи законски оквир даје простор за опорезивање, и у том смислу ће се покренути одређене активности. Надам се и да ћемо убрзо видјети у парламенту предлог закона о опорезивању нелегалне имовине, као својеврсни лекс специјалис, како би се што прије кренуло у реализацију овог, не само важног предизборног обећања већ и елементарно неопходне праксе. Тако би се једном заувијек послала порука да се нико никада више некажњено не може богатити на грбачи државе отимањем државне имовине, што у преводу значи преко леђа највећег дијела грађана који посједују малу или осредњу имовину и остварују мале или осредње приходе. Законска рјешења свакако морају бити у складу са најављеним буџетским пројекцијама.
• Колико износи порез на нелегалну имовину и да ли ће се тај порез повећавати?
- Идеја је да пореска стопа за опорезивање нелегалне имовине буде вишеструко већа од постојећих пореских стопа. Постоје и неки упоредни примјери који указују да су ове пореске стопе изузетно високе. Какав ће бити коначан став законодавца видјећемо, али те стопе морају кореспондирати са планираним приходом буџета у текућој години, као и са дефинисаним циљем концепта опорезивања нелегалне имовине.
• Претходних година било је доста приче о пореској полицији. Какав је Ваш став о томе и да ли ће Управа прихода формирати пореску полицију и која ће бити њена улога?
- Идеја о формирању пореске полиције није нова. О њој се расправља шест-седам година и стекли су се услови да се донесе одлука по том питању. Наравно, важећи Закон о пореској администрацији би било неопходно измијенити, као и један број других закона, попут ЗКП-а, па је на законодавцу да донесе одлуку. Са стране УП, истичем да је у свјетлу очекивања да ће се кренути са најављеним пројектом испитивањем поријекла имовине, односно увођења додатног пореза на тзв. екстрапрофит, битно ојачати постојеће капацитете УП у дијелу инспекцијских послова и у дијелу овлашћења инспектора задужених за контролу пореских обвезника. Да ли ће адекватан одговор на те изазове бити формирање пореске полиције или алтернативно, формализација међусекторске сарадње гдје би се послом провјере имовине, односно пореског статуса бавили, рецимо, заједнички тимови састављени од инспектора УП и припадника Управе полици је који се баве спречавањем прања новца и привредним криминалом, остала је дилема која се брзо мора рјешавати. У сваком случају одлуку је неопходно донијети брзо, а УП је у том правцу већ иницирала неопходне активности.
• Како тече примјена Закона о фискализацији?
- До почетка примјене овог закона остало је мање од два мјесеца и УП у сарадњи са привредним субјектима чини максималне напоре да та примјена отпочне без проблема и у старту обухвати највећи број обвезника фискализације. У Скупштини сам као посланик, приликом расправе о закону истакао да је првобитни рок кратак, не омогућава вријеме за адекватну припрему за фискализацију, како државе, односно УП, тако и привреде. Тај првобитни рок је срећом де факто два пута помјерен, чиме се оставио довољан простор да се у овај процес крене. Изговора за даље одлагање нема и овим путем апелујем на све учеснике тог процеса да се интензивирају напори за успјешну примјену закона.
• Колико износи порески дугу према последњим подацима, и да ли је и колико од тога дуга наплативо?
- На крају 2019. године порески дуг је износио 378 милиона еура, не ранунајући дуг по основу замрзнутих 30 милиона еура у случају е-комерца. Прелимимарни подаци указују да је порески дуг у прошлој години порастао на 460 милиона еура. Тај раст кореспондира са падом привредне активности у протеклој години, што може бити само дјелимично оправдање раста пореског дуга. Из овог дуга су искључени дугови државних органа, нереализована преусмјерења и обрачунате камате у стечајним поступцима, па се може рећи да се ради о тзв. нето пореском дугу унутар којег се може и мора наћи просгор за што већу наплату. Желио бих да истакнем да је порески дуг на један, могу рећи необичан начим, вјештачки умањен тиме што је из биланса дуга искњижено само током 2020. године више од 20 милиона еура, које су дуговала 782 пореска обвезника. Од започињања "искњижавања" дуга обвезника којима је рјешењем Привредног суда окончан стечај, чак 150 милиона еура је искњижено из биланса и на та) начин је постојећи порески дуг умањен. Имајући у виду одредбе члана 71 а Закона о пореској админисграцији који прецизно прописује како престаје пореска обавеза, биће занимљиво разјашњавање овог "раскњижавања",односно како су окончавани стечајни поступци, а да се узгред "отписивао" порез јер та операција нема своје законско упориште. Мадам се да ће се ова проблематика наћи на тапету одговорних институција и да ће се заузети став по овом питању веома брзо.
• Какво сте стање затекли у Управи прихода?
- Желио бих да истакнем да ме је дочекало то да је дио УП "подстанар", односно да закупљује простор за рад код пореског обвезника, што је апсолутно неприхватљиво и својеврсни је сукоб интереса. Већ су предузете активности да се то стање измијени. Два кључна принципа која сам изнио колегама, и којима ћемо се, очекујем то, водити у раду нове УП, биће апсолутна деполитизација и апсолутно неселектквни приступ, односно, једнак однос према свим пореским обвезницима, физимким и правним лицима.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?