Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Интервју са мр Сеидом Хаџићем в. д. директором Управе за сарадњу са дијаспором-исељеницима

Објављено: 01.07.2021. • 21:14 Аутор: Црногорска етничка заједница Аустралије
Нумбер: 1026/05 - 01
Сyднеy, 26 /01 /2019.
ТО: Управа за сарадњу са дијаспором-исељеницима
МСц Сеид Хаџић

РЕ: Интервју за web сите Црногорске етничке заједнице Аустралије

Поштовани г-дине Хадзићу,
Влада Црне Горе је 26. марта 2021. године, усвојила Уредбу о измјенама и допунама уредбе о организацији и начину рада државне управе према којој је Управа за дијаспору промијенила назив у Управа за сарадњу са дијаспором-исељеницима како би и у овом органу поставила своје људе, односно Вас као вршиоца дужности.
Реваншизам, као мото ове власти, није мимоишао ни досадашњу Управу за дијаспору, која је, поред свих проблема са којима се суочавала и грешака које је правила, а због чега је врло често била оштро критикована од стране нашег удружења, направила много више позитивних потеза.
Овакав начин промјене и заокрет од једне градјанске и секуларне политике унио је несигурност и неповјерење огромног броја исељеника и према искрености ваших намјера у односу према њима.

Но и поред свега сматрамо да је корисније контактирати и покушати наћи неки заједнички именитељ.
Из свега напријед реченог надам се да ћете са дужном пажњом одговорити на наша питања и разумјети разлоге због чега, можда, некада дјелују мало ‘оштрија’.

С’поштовањем
Михаило Мандић
предсједник МЕАА



29.06.2021.
Уважени г-дине Мандићу,

Упркос вјештачки индукованом неповјерењу које за циљ има да створи јаз између асоцијација и удружења црногорске дијаспоре са Владом Црне Горе, а преко Управе на чијем сам челу, свакако да ми је обавеза али и лична намјера да у директној комуникацији са вама одговорим на ваша питања, сада и увијек док сам на челу Управе и појасним све недоумице које су настале пласирањем дневно политичких порука црногорских политичара које за циљ имају искључиво прикупљање јефтиних политичких поена, иако се у стварности њихова 'брига' за положај дијаспоре и сарадња са вама у најкраћем може оцијенити као манипулација.
Могао бих Вам сада навести конкретне примјере тих манипулативних радњи од стране како бивше власти тако и појединих субјеката садашње, али заиста немам намјеру да трошим вријеме на то, нити да Управу којом руководим сведем на дневну политику. Она по мом мишљењу заслужује далеко вриједнији и поштенији третман од досадашњег, па сходно томе профилишем и рад Управе који ћете имати прилику вредновати постигнутим резултатима.

Транспарентност рада Управе је једна од претпоставки успјешне сарадње са нашим људима диљем свијета, а моја отвореност никако не треба бити схваћена као подилажење појединцима који често злоупотребљавају свој положај у удружењима дијаспоре, већ као пружену руку сарадње.
Моја визија Управе за сарадњу са дијаспором-исељеницима је следећа - организовати рад Управе и сарадњу са дијаспором укључивањем свих заинтресованих страна, државних и локалних институција на ниво када ће она моћи да се преименује у министарство дијаспоре, које ће бити незаобилазни друштвено - политички фактор у свим наредним владама без обзира која политичка партија или коалиција чинила власт.
Све наведено подразумијева организацију асоцијација, удружења и појединаца у дијаспори на много већи ниво од садашњег, како би удружени остварили конкретну моћ утицаја и креирања на друштвене токове у матици, што је, претпостављам заједнички именитељ и жеља свих. Нећу бити нескроман ако кажем да се по први пут на дијаспору гледа на такав начин, па очекујем да без обзира на политичку, националну или вјерску опредељеност узмете активно учешће у реализацији идеја и намјера које сам вам навео. Бићу слободан па ћу рећи да ни најмање не сумњам у такав однос дијаспоре, упркос тренутног неразумјевања појединаца.

Као што сте могли и примјетити из мојих медијских наступа до сада, Управа којом руководим је ваша Управа, отворена за сарадњу, приједлоге али и критике јер само тако, у отвореном дијалогу можемо доћи до најбољих рјешења које ће дијаспори дати заслужен статус приоритетног стратешког партнера а нашој заједничкој држави ослонац и мотор будућег интезивног развоја и просперитета.

мр Сеид Хаџић
в.д. директор Управе за сарадњу са дијаспором-исељеницима


Питања и одговори:

МЕАА:
Да ли бисте били љубазни да нам објасните шта Вас је мотивисало да се прихватите ове одговорне функције? Шта Вас је препоручило, осим партијске припадности? Колико сте до сада били посвећени раду са нашим исељеницима и да ли сте до сада имали неки вид контаката и сарадње са неким од удружења?

мр Сеид Хаџић:
Прије свега желим истаћи да ми је задовољство говорити за Ваш портал који дјелује у склопу удружења Црногорске етничке заједнице Аустралије и искористити прилику да поздравим све вас којима је Црна Гора у срцу, иако је физички удаљена 15 хиљада километара и да вам се у име Управе за сарадњу са дијаспором-исељеницима захвалим на уступљеном простору.
Обнашајући функцију менаџера у досадашњој каријери која је у једном сегменту била наслоњена на дијаспору, дошао сам до фрапантног закључка - дијаспора је неисцрпни ресурс који се не може измјерити бројкама, епитетима, могућностима. Стратешки ресурс којег, уколико матица користи на исправан начин, за резултат има просперитет и моћ.
Ја нисам нити шаблонски менаџер, нити шаблонски политичар, па ме функције као епитети не занимају, а самим тим, мој ангажман на челу Управе се не може дефинисати као 'политички плијен'.
Моја визија развоја Управе, тј. сарадње са дијаспором, не може се мјерити дневно политичким поенима јер док сам ја на челу Управе она ће бити отворена за све наше људе без обзира на националну, вјерску или политичку
припадност и имаће за циљ добро увезану и снажну дијаспору и просперитет Црне Горе. Свако ко дијели те
вриједности и жели добро Црној Гори лако ће увидјети да горе наведено нису пуке фразе већ трасиран пут који ће дијаспору уздигнути на заслужено мјесто, у самом врху приоритета сваке будуће Владе у Црној Гори, као стратешки ресурс у правом смислу те ријечи.


МЕАА:
Црногорска удружења су, можемо слободно рећи, затечена односом нове власти према дијаспори и створио се велики зид неповјерења. Власт се није поштено ни конституисала, а кренула је пријетњама одузимања држављанства, права бирачког гласа и осталих права која су им до сада била загарантована. Зашто су се на удару ваше власти међу првима нашли наши исељеници, а позивате их на сарадњу и унапредјење односа?

мр Сеид Хаџић:
Свједоци смо да злоупотреба дијаспоре у дневно политичке сврхе датира и прије 30. августа прошле године и она се наставила и након тог датума, тј. промјене власти у Црној Гори, али ја ћу се фокусирати на период након избора. Шпекулисало се о одузимању држављанства, политичке партије су у само пар дана ротирале своје ставове од 'заштите' до 'пријетњи' у чему су предњачиле двије највеће политичје партије у Црној Гори (најеклатантнији примјер су избори у Херцег Новом одржани у априлу ове године), шпекулисало се како је посао око брисања из базе боравишта и пребивалишта завршена ствар, како ће бити избрисано 30.000 људи из бирачког списка итд, итд.
Истина је сљедећа, тачно је да постоји потреба да се уреде бирачки спискови који су годинама уназад препознати као непоуздани, тачно је да скоро 50.000 људи нема валидну личну карту, тачно је да се кренуло са измјенама и допунама закона о пребивалишту и боравишту, као што је тачно да тај приједлог још није дошао ни до скупштинских одбора, а камоли скупштинске сале па је самим тим подложан промјенама и допунама, и на крају, тачно је да се држављанство ни у којој опцији неће одузимати нити се може одузимати.

На крају крајева, упркос манипулацијама у дневно политичке сврхе не постоји довољно руку у скупштинској сали које би изгласале неки закон који ће ускратити права дијаспори. Напротив. Наша жеља и обавеза је да штитимо та права али и да их унаприједимо и профилишемо на начин да више никада и нико неће моћи манипулисати дијаспором, а то ћемо постићи ако дијаспора добије своје заслужено мјесто у друштвеном животу Црне Горе. Да ли ће то резултирати и загарантованим посланичким мјестом у Скупштини, што је наша жеља, или кроз Министарство дијаспоре, а можда кроз оба облика - видјећемо.
Ако то није интерес дијаспоре онда не знам шта је ?!
Да би га постигли неопходна је сарадња Управе и организација и појединаца из дијаспоре. Ја и ми, не желимо да стварамо козметичка, већ суштинска рјешења, а за дневну политику ту нема мјеста.


МЕАА:
Колико сте упознати са радом наших удружења? Можете ли нам рећи нешто више о броју црногорских заједница у свијету, да ли сте се информисали начином њихове организације, њиховим дјеловањем, односом према Црној Гори, интернет и медијским презентацијама?

мр Сеид Хаџић:
Оно што сам примијетио у ова два мјесеца, колико сам на челу Управе, може се свести на следећу оцјену - највећи проблем рада организација у дијаспори је мањак координације и профилисања из Црне Горе. Свеједно је ако имате 5 или 500 удружења ако држава не користи њихове ресурсе, а самим тим оставља их да сами покушавају направити стратегију дјеловања. То је погрешан приступ и своди стратешки ресурс на емотивно-социјалну категорију. Опште прихваћен став је, да се новац који дијаспора годишње пошаље у Црну Гору (а он је на разини 15 % БДП - 600 милиона €) третира као помоћ фамилији или пријатељима, а стварни статус тог новца је најважнија привредна грана државе ако узмемо све параметре.
Треба ли да вам нагласим да је буџет Управе, тј. државна издвајања за дијаспору на годишњем нивоу 600.000 € ?!
Дијаспора никада и нигдје није могла остварити утицај или снажније дјеловати, па ни увезати се ако није било значајне помочи и профилисања из матице.
Илузорно је оцјењивати ентузијазам људи или организација у дијаспори који нису имали импуте из домовине. Могу се само захвалити на несебичној љубави коју гајите према домовини и свом патриотизму којег сте доказали небројено пута.
Мој задатак је да ангажман и организацију дијаспоре подигнемо на много већи ниво и то ћемо остварити у координацији са вама. Црна Гора се поноси са вама али се надам да ћемо ускоро бити и примјер многим државама, како се стратешким и планским активностима ангажују огромни ресурси које свака дијаспора посједује.
Сам податак да изван Црне Горе живи још једна Црна Гора говори много. Још 500-600.000 људи имамо на располагању у дијаспори, бар 2 или 3 државна буџета у капиталу, напредних знања и искустава много више него у матици.
Припремамо једну потпуно нову платформу сарадње са удружењима, али и њиховог профилисања и увезивања који ће и формално започети крајем наредног мјесеца у Бијелом Пољу, на Бизнис форуму дијаспоре гдје намјеравамо формирати - Глобалну развојну мрежу црногорске дијаспоре. Дакле, за почетак формирамо пословну заједницу, а касније из свих других области друштвеног дјеловања.
Убијеђен сам да ће многи бити изненађени потенцијалима дијаспоре.


МЕАА:
Познато Вам је да је у склопу Управе дјеловао Савјет за дијаспору. Био је то један од корисних начина зближавања и медјусобног дјеловања наше дијаспоре. Изабран је и састав другог сазива, али сада његови чланови нијесу упознати какав је његов статус. Можете ли нам рећи нешто конкретније о чему се заправо ради?

мр Сеид Хаџић:
Савјет је и даље на снази, односно његов мандат и даље траје, јер Влада ЦГ није донијела рјешење о његовом разрјешењу, а неће га ни донијети јер је то ипак Владино тијело чији су закључци са сједница и препоруке од великог значаја за креирање политике сарадње матичне државе са својом дијаспором.
Ипак, имајући у виду да је дошло до реорганизације државне управе, те да су одређене институције укинуте, односно припојене, Управа ће у наредном периоду ка Влади, покренути процедуру измјене чланова Савјета из реда представника органа државне управе.
С обзиром да се у љетњим мјесецима обично одржавају сједнице Савјета, због неизвјесне ситуације која је иза нас, а тиче се пандемије вируса Цовид 19, одлучили смо да ове године редовну годишњу сједницу одложимо за ИИИ или ИВ квартал, кад се стекну услови за њено организовање.


МЕАА:
Недавно сте имали ‘онлине’ састанак који је представљен као састанак са дијаспором што уноси примјесу неповјерења у Ваше праве намјере приказивања истинског односа са нашим удружењима. Наиме, из опширних извјештаја ипак је видљиво да су на том састанку била само три удружења. Више од 50 удружења је отказало сваки вид сарадње са оваквом Управом, а многа друга једноставно показују незаинтересованост, па Вас питам о каквој се ту сарадњи ради?

мр Сеид Хаџић:
Сваки састанак са удружењима из дијаспоре јесте састанак са дијаспором. Ни у једном мом извјештају нисам нагласио да се ради о цијелој дијаспори нити је тај састанак практично могућ под оваквим околностима, тј. немогуће је организовати састанак са 100 или више људи.
Проблем глобалног или континенталног представљања дијаспоре је очит и наш задатак је да га рјешимо са што већим консензусом дијаспоре. Чак и тада ће се појавити особе или удружења која ће оспоравати легитимитет представника. То је једноставно тако. Сагледавамо све могућности рјешавања тог проблема и оно што вам могу рећи јесте да размишљамо у три правца.

- Први је унапређење заступништва представника дијаспоре и то кроз организацију глобалних тематских клубова (бизнис, наука, образовање, спорт, култура..) који ће имати своја управна тијела и делегирати представнике при комуникацији са државним институцијама Црне Горе. Нешто као свјетски конгрес црногорске дијаспоре. Мој лични став је да је ово најбољи и најкориснији модел организације дијаспоре из више разлога. Сваком појединцу ће бити пружена прилика да дјелује у складу са својим могућностима и практично ћемо избјећи неразумјевање особа
различите профилације. Нека свако дјелује у својој струци.

- Други могући правац је организовање дијаспоре по континенталном принципу, кроз тематске клубове. Ова метода има своје предности али и мана у односу на прву.

- Трећи могући правац је организација по принципу држава у којима живи дијаспора. Такође, има својих предности у односу на прве двије али и озбиљних препрека у квалитетној организацији, а једна од највећих мана је легитимност представљања коју тренутно имамо, а то је озбиљна и по мом мишљењу стратешка грешка у организацији.

Само ваше питање је конципирано том стратешком грешком, ко је легитиман, зашто нисмо ми а јесу они, ови вас признају а други не признају, једни се изјашњавају да не желе сарадњу а други нуде сарадњу. По мало ми то личи на нашу политичку сцену, у зависности од тренутне ситуације или имена сагаворника, људи се одређују шта би, а шта не би. То је ужасно погрешно и резултат таквог неозбиљног става може бити само један - штета по државу и саму дијаспору.
Ја не кривим дијаспору за такво стање, већ сам раније нагласио - успјешност сарадње државе са дијаспором је у рукама државе и њеног односа према дијаспори. Стање које имамо је резултат недостатака визије развоја сарадње и организације, недостатак информација или једноставно незаинтресованост претходника. Тражити или очекивати од 500-600.000 људи разасутих по цијелом свијету да сами, без импута или менторства државе, организује рад или даје неке значалније резултате је, опростићете ми на изразу - неозбиљно.
Морају постојати јасно дефинисани циљеви, правци дјеловања, континуиран дијалог и опредељеност државе да дијаспору третира онако како то она и заслужује. На обострану корист. Нетачна је перцепција појединаца да је наша намјера да од дијаспоре само 'узмемо' паре како бисмо боље живљели у Црној Гори.

Не постоји појединац или група у дијаспори која може више дати Црној Гори него што она може њима дати, не улазећи у емоције и осјећаје родне груде, причам пословним језиком. Црна Гора је екстремно богата ресурсима са екстремно малом популацијом.
Зашто инвестиције дијаспоре у прошлости нису имале привилеговани статус у односу на стране инвестиције ?
Да ли сте чули да је неки примамљив пословни аранжман понуђен дијаспори ?
Зашто су се умјесто нашим људима из дијаспоре, најатрактивније локације и ресурси у кафанскИм договорима давали Русима, Азербејџанцима, Арапима, Грцима .... док су наше људе излуђивали монтираним подјелама, мржњом, криминалом, корупцијом.. ?!

Кажете 50 удружења отказало сваки вид сарадње са Управом док сам ја на челу? Опростите, али немам намјеру никога особно молити за сарадњу нити ће бити привилегованих удружења или појединаца.
Сви ће добити исте услове, исте аранжмане, исте могућности, исте обавезе. Никада се нећу спустити на тај ниво 'сарадње', којег ми скоро па условљавају поједини представници из дијаспоре. Морате схватити да ме лично не дотиче ако се неко без иједног ваљаног разлога или повода изјасни да не жели сарадњу са мном.
До сада нијесам чуо нити један једини конкретан разлог за бојкотом Управе коју водим, осим паушалних оцјена полуинформацијама или неистина.

Рећи ћу вам отворено, ко од представника дијаспоре није у стању да схвати да је сарадња са нашом Управом приоритет њиховог рада, тај треба да напусти функцију коју обнаша и препусти је особи која разумије ту елементарну ствар. Ко од представника дијаспоре нема ентузијазма и личног дигнитета да у датом моменту прихвати да је неки наш студент или спортиста или продуктивна успјешна особа било које друге струке важнији за државу Црну Гору од њега самог као предсједника удружења - тај треба да препусти ту улогу другоме.

Да резимирам, створићемо систем који ће препознавати продуктивне појединце у дијаспори којима ће наша удружења служити као канцеларија за подршку, а не да му она затварају врата и стварају препреке.
Исто се односи и на Управу коју водим али и остале институције државе без обзира ко их обнашао. Погрешан је пут да дијаспора бојкотује државне институције и тако сама себе елиминише из друштвених токова у ЦГ.
То раде наивни људи.
Уколико волиш Црну Гору бори се за њу. Ако се искључите из борбе мислите ли да ће неко у Црној Гори чути и марити за то ? Варате се, само ће вас користити у дневно политичким борбама, а суштински ћете, као и до сад, бити на маргинама дешавања и утицаја.
Намјера МВП и Управе за сарадњу са дијаспором - исељеницима је да такву праксу системски онемогућимо у будућности и да дијаспора добије своја стварна права, а да Црна Гора искористи знање, искуство и капитал дијаспоре у развоју државе.

И ми ћемо успјети у томе сигуран сам. У то ме увјеравају свакодневни контакти са представницима дијаспоре.
Сваком нашем човјеку у дијаспори врата наше Управе су увијек отворена и тако ће бити све док сам ја на челу, без обзира какве ставове имао или каква питања постављао.


МЕАА:
Управо сте позвали исељенике на Дане исељеника у Бијелом Пољу. Да ли имате приближне податке о броју удружења која ће бити присутна или ће све бити препуштено стихијском окупљању присутних градјана и наших исељеника случајно пристиглих на годишње празнике, а што би се медијски пропратило као скуп цијеле дијаспоре?

мр Сеид Хаџић:
Да се разумијемо, иако сам непоправљиви оптимиста, у животиу све претходно набројано није ни мало лако остварити, нити ће се остварити за мјесец или два, једним ли два скупа. Понављам, све је до организације или визије Управе.
Ако Управа то схвати као вашар или тефериџ - скуп ће то и бити. Ако Управа жели да дефинише скуп (бизнис форум, научни скуп или сл.), он ће то и бити. Да ли ће бити репрезентан - овиси од много фактора и сигурно неће бити ДАВОС, нити је тако конципиран. Замишљен је као полазна тачка сасвим нове организације и приступа дијаспоре/и. Позивнице ће бити послате свим удружењима и истакнутим појединцима, а ко ће све бити присутан овиси од много фактора. Али само покретање бизнис форума дијаспоре и најављено формирање глобалне развојне мреже црногорске дијаспоре, су крупни кораци напријед. Интресовање је велико, присутни ће бити бројни релевантни чиниоци друштвеног, политичког и пословног живота Црне Горе, који ће на три панела дискутовати о бројним темама које се директно тичу дијаспоре, наравно уз представнике дијаспоре. Као и сви, и ви ћете добити позивницу кроз коју ћете бити упознати са програмом форума.


МЕАА:
Како оправдавате чињеницу да су многа удружења исељеника остала ускраћена за одговор на бројна писма која су слали на адресу државног руководства Црне Горе, па и Вама лично по питању намјере брисања из бирачких спискова. Ви све то нијемо посматрате, а са друге стране, по ко зна који пут, позивате на сарадњу, што је апсурдно, јер нас не можете истовремено игнорисати и позивати на сарадњу. Да ли ћутањем шаљете поруку да вам оваква дијаспора не одговара и да, заправо, нијесте ни заинтересовани за сарадњу са црногорски орјентисаном дијаспором, а тиме будите онај дио удружења који је недвосмислено против црногорских националних интереса? Наиме, сумњамо да су ваши медијски спонзори Вијести тек тако случајно ових дана поново објавили један давно штампани промотивни текст о нашим исељеницима у Аустралији, а који су оличење политике коју проводи власт чији сте и Ви представник.

мр Сеид Хаџић:
Опет ме паушално оптужујете. Ја немам медијских спонзора. На свако писмо, упит које је адресирано на мене сам одговорио, као што вама сада одговарам. Црногорски национални интрес је да дијаспора оствари своја права која до сада није имала, а то је стварни утицај на друштвене токове у Црној Гори. Црногорски национални интрес је да Управа коју водим постане релевантан институционални чинилац, а не икебана која дијели плакете и тапше вас по рамену. Црногорски национални интрес је да Црна Гора постане правна држава, а не феудално друштво у којој 2% становнИштва контролише 98 % ресурса, док нам је незапосленост 25 %, а реална просјечна плата око 350 еура.
И тако даље.
Понављам по ко зна који пут, формирамо систем (Управу) који ће сам по себи елиминисати оне који не желе добро Црној Гори, а афирмисати оне који јој желе добро. Ко је на којој страни од удружења то ће дјела показати. Оно што је примарно важно јесте да омогућимо онима који воле Црне Гору да јој практично и помогну. Врло једностсвна ствар.


МЕАА:
Исељеници су забринути односом ваше власти селективним односом према градјанима који су више него видљиви. Шетње улицама и окупљања градјана у режији СПЦ и њихових вјерских поглавара остају некажњена, а свако окупљање градјана оданих црногорским традиционалним вриједностима су под будним оком полицијских снага. Све се снима и праве спискови учесника који су изложени малтретирањима и судским позивима. Праве се базе података као у најгора прошла времена! Све више се исељеници брину шта их може задесити долазком у Црну Гору. Какву сигурност им можете гарантовати да неће бити изложени неугодностима од самог уласка у Црну Гору, да они и чланови њихових фамилија неће бити малтретирани или чак судски гоњени па и хапшени?

мр Сеид Хаџић:
Већа дистрибуција правде је рјешење свих проблема у Црној Гори. Сада би вам 'друга страна' коју сте прозвали одговорила са многим примјерима кршења њихових права, а страна коју ја политички заступам је следећа - све док се буде играо политички пинг-понг ко је више угрожен и ко је више дискриминисан, стање ће да буде овако како јесте. Радује ме покретање неких ствари, у том смислу и реформе судског и тужилачког система, као и полиције. Подршка коју тим реформама даје званични Брисел и Вашингтон су гаранција да се иде у добром смјеру. Успоставом правне државе већина нелегалних радњи, дискриминација и злоупотреба ће нестати. То је просто тако. Црна Гора то до сада није имала, па се суочавала са бројним изазовима. Процес јесте тежак и болан али неопходан.
Подсјетићу вас да смо ми до 30. августа прошле године били једина земља у Европи, која од краја 80-тих прошлог вијека није промијенила власт. Проблеми постоје, тензије се вјештачки конструишу али сигурно слабе, а Црна Гора сигурно иде ка ЕУ.
Што се тиче вашег питања јесте ли сигурни ако дођете у Црну Гору, ја вас морам подсјетити да овдје и даље живе гласачи/функционери и позиције, и опозиције. Тренутно је већина туриста из Србије, Босне, Косова и Албаније па се, као што знате, не убијамо по улицама нити су специјалне снаге распоређене по раскрсницама.
Сматрам да сте као и многи грађани у Црној Гори, жртве индуковане пресије која нема реалне основе у стварности, а која се форсира из политичких центара унутар Црне Горе како би се што боље позиционирали.
Наравно да сте сигурни и наравно да сте добродошли у своју домовину увијек и вазда.


МЕАА:
Управо смо добили информацију да 16 хиљада наших градјана тренутно има документа којима је истекао рок трајања. Позив је дат да ко год може дође и замијени личне карте, а упоредо, како добијамо информације, формирају се ‘кажњеничке’ екипе које ће обилазити сумњиве адресе и по кратком поступку нас лишавати наших права.
Да ли налазите оправдање за овакав однос према дијаспори тим прије што нам услови дириговани пандемијом Цовид19 нијесу дозвољавали да допутујемо у Црну Гору и регулишемо многе од наших обавеза.
Како ћете стати у заштиту права исељеника?
На жалост, нама из Аустралије још не дозвољавају ни одлазак, а исто тако онима који су се затекли ван ове дрзаве је скоро немогућ повратак.
Да ли је то увод односно припрема да то буде теренски одрађено за онај закон који сте ставили на чекању којим би се промијенио национални инжињеринг у корист противника независне Црне Горе?

мр Сеид Хаџић:
Истина је да скоро 50.000 држављана Црне Горе нема валидну личну карту и да су више пута позивани да је изваде.
Немам информацију о 'казненичким екипама', нити пријаву до ове ваше.
Оно што могу да обећам је да ћу опет контактирати МУП да провјерим о чему се ради, а свакако да ћу стати у заштиту људи који живе у дијаспори.
Такође смо свјесни и апсолутно разумијемо ситуацију изазвану ЦОВИД19 и свакако нећемо дозволити да било ко трпи посљедице оправдане немогућности или отежаности доласка у Црну Гору, а вас позивамо да нам пријавите евентуалне притиске или непријатности по том питању како бисмо у сарадњи са одговорнима из МУП-а адекватно рјешавали проблеме.


Све најбоље вам желим, свим нашим грађанима који живе у далекој Аустралији и који Црну Гору носе у срцу. Врата Управе су вам увијек отворена, ја сам вам увијек доступан и надам се да ћу имати прилике и да вас лично посјетим у тој прелијепој земљи.

С поштовањем,
мр Сеид Хаџић
в. д. Директор Управе за сарадњу са дијаспором-исељеницима


Извор: Црногорска етничка заједница Аустралије
Линк: хттп://www.монтенегро.орг.ау/цгинтервју.хтмл

Везани чланци:

Аземовић за Анадолу Агенцy: Перспектива земаља Балкана је једино у ЕУ 27.11.2024.
Аземовић разговарао са представницима удружења дијаспоре у Сарајеву 27.11.2024.
Аземовић посјетио Општину Стари Град Сарајево, разговарао са начелником Ченгићем 27.11.2024.
Одржан радни састанак са представницима општина Црне Горе 25.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?