- Влада Црне Горе
Канцеларија Заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом за људска права у Стразбуру – право на накнаду мајки троје или више дјеце
Објављено: 07.07.2022. • 19:38 Аутор: Канцеларија заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права
Европски суд за људска права у Стразбуру (у даљем тексту: „Европски суд“) донио је одлуку у предмету Голубовић против Црне Горе (представка бр. 22054/21) којом је представку једногласно прогласио неприхватљивом и исту одбацио у складу са чланом 35 став 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“).
Предметна представка поднијета је Европском суду 20. априла 2021.године. Наиме, подноситељка представке је у истој изнијела жалбене наводе у вези укидања, након доношења одлуке Уставног суда Црне Горе, мјесечне накнаде женама по основу рођења троје или више дјеце, која је била прописана Законом о социјалној и дјечјој заштити из 2015.године и која накнада је корисницама била исплаћивана почев од јануара 2016.године. С тим у вези, подноситељка представке се жалила на повреду члана 6 (право на правично суђење), члана 8 (право на поштовање приватног и породичног живота), члана 14 (забрана дискриминације) Конвенције и члана 1 Протокола бр. 1 уз Конвенцију (заштита имовине).
Ради остваривања права на мјесечну накнаду по основу рођења троје или више дјеце, жене су морале испуњавати одређене услове за остваривање предметног права. Наиме, уколико су родиле троје дјеце, исте су морале имати најмање 25 (двадесет пет) година радног стажа или се налазити на евиденцији незапослених лица Завода за запошљавање Црне Горе у истом временском периоду или пак 15 (петнаест) година уколико су родиле више од троје дјеце.
Наведена мјесечна накнада је дана 9. јануара 2017.године смањена за 25% из оправданих разлога предвиђених Буџетом, а потом је и укинута, након одлуке Уставног суда Црне Горе од 19. априла 2017.године, којом су релевантне одредбе Закона о социјалној и дечјој заштити из 2015.године проглашене неуставним.
Подсјећања ради, дана 29. јуна 2017.године, Скупштина Црне Горе је усвојила Закон о извршењу одлуке Уставног суда Црне Горе У- И број 6/16 од 19. априла 2017. године. Законом је, интер алиа, прописано да кориснице којима је обустављена исплата пензије, због остваривања права на предметну мјесечну накнаду, имају право да у прелазном периоду, који је ближе дефинисан законом, наставе са коришћењем права на пензију; кориснице којима је престало право на привремену накнаду по основу преостале радне способности, имају право да им се поново обезбиједи право на привремену накнаду; кориснице којима су престала права по основу незапослености, имају право да наставе са коришћењем права по основу незапослености.
Дана 29. децембра 2021. године, Скупштина Црне Горе усвојила је Закон о обештећењу бивших корисница накнада по основу рођења троје или више дјеце, који је ступио на снагу 1. априла 2022. године. Истим се отклањају посљедице настале укидањем законског права на доживотну накнаду женама по основу рођења троје или више дјеце. У том смислу, право на обештећење, у складу са овим законом, имају кориснице мјесечне накнаде по основу рођења троје или више дјеце, којима је то право припадало у периоду од 1. јануара 2016. до 30. јуна 2017. године, у складу са чланом 4 (чл. 54а и 54б) Закона о допунама Закона о социјалној и дјечјој заштити, уколико им је ово право укинуто. Право на накнаду не припада женама које би биле накнадно квалификоване за остваривање права на исто.
Европски суд је у конкретном предмету утврдио да је укидање мјесечне накнаде представљало мијешање у имовинска права подноситељке представке, која су зајемчена чланом 1 Протокола бр. 1 уз Конвенцију. За Европски суд је неспорно да је за мијешање постојао правни основ, конкретно Закон о извршењу одлуке Уставног суда Црне Горе од 19. априла 2017. године.
Приликом оцјене да ли је спорна мјера била у јавном интересу, Европски суд је узео у обзир образложење Уставног суда Црне Горе, који је утврдио да је предметна накнада у супротности са чланом 14 Конвенције и чланом 1 Протокола бр. 12 уз Конвенцију и представља различито поступање без разумног оправдања, у односу на друге жене и мушкарце, који подједнако учествују у подизању и васпитању дјеце.
Стога, Европски суд није нашао разлог да одступи од становишта Уставног суда Црне Горе и примијетио је да је предметна накнада укинута, како би се „исправила“ неуставност горе наведеног различитог поступања, што само по себи упућује на то да је спорна мјера тежила легитимном циљу у јавном интересу.
Ово разматрање се мора узети у обзир при оцјени пропорционалности у смислу члана 1 Протокола бр. 1 уз Конвенцију, нарочито за временски период након доношења одлуке Уставног суда Црне Горе до доношења Закона о обештец́ењу бивших корисница накнада по основу рођења троје или више дјеце. С тим у вези, Европски суд је посебно истакао чињеницу да је Законом о извршењу одлуке Уставног суда Црне Горе за жене на које се примјењује наведени закон, предвиђен прелазни период и шема која им је омогуц́ила да се прилагоде новонасталим околностима.
Подноситељка представка у конкретном предмету није могла оправдано очекивати да ц́е накнада коју је примала годину и пет мјесеци, упркос томе што је проглашена дискриминишућом према другим женама и мушкарцима који су подједнако ангажовани у подизању и васпитању дјеце, бити неопозива у било којим околностима.
Имајуц́и у виду напријед наведено и широко поље процјене државе у уређивању области социјалне заштите и легитимни циљ исправљања дискриминишућег поступања, Европски суд је сматрао да подноситељка представке није сносила индивидуални и прекомјерни терет.
Сходно томе, Европски суд је одлучио да је ова притужба очигледно неоснована у смислу члана 35 став 3 и исту одбацио у складу са чланом 35 став 4 Конвенције.
С обзиром на то да је подноситељка представке изнијела и друге притужбе у вези повреде Конвенције, Европски суд је сматрао да, у свијетлу цјелокупног материјала који му је био на располагању, исте нијесу испуниле услове прихватљивости, који су предвиђени члановима 34 и 35 Конвенције и нијесу представљале било какву повреду права и слобода зајемчених Конвенцијом или Протоколима уз њу. Коначно, Европски суд је одлучио да овај дио представке мора бити одбачен у складу са чланом 35 став 4 Конвенције.
Ова одлука донијета је од стране Европског суда по новој процесној процедури, по којој се брже рјешавају кључна питања везана за странке. Ова одлука је коначна и не може се побијати правним љековима.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?