- Влада Црне Горе
Предсједник Владе Републике Црне Горе Мило Ђуканов...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе Републике Црне Горе Мило Ђукановић свечано отворио модернизовани аеродром у Подгорици
Објављено: 15.05.2006. • 01:21 Аутор: Насловна страна
Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић:
Даме и господо,
Желим да изразим задовољство што ми је припала част да отворим овај модерни инфраструктурни објекат аеродром Подгорица, који је не само видан показатељ нашег убрзаног развоја, већ и конкретан наговјештај блиског процвата Црне Горе. Ово је још један у низу успјешно остварених циљева које је на почетку свог мандата поставила Влада на чијем сам челу.
Дуга је традиција црногорског ваздухопловства. Она свједочи о сталној тежњи Црногораца да се повезују са свијетом, да комуницирају са савременим дешавањима и развојем, да прате технолошка достигнућа развијених земаља. Аеродром у Подгорици и аеродром у Тивту, чија ће реконструкција бити завршена да 1. јуна, прави су примјери наше растуће способности и развоја, наше припадности развијеној Европи и свијету.
Данас је, више него икада, неопходно обезбиједити услове за брз приступ бизниса, за повезивање људи, због чега аеродроми представљају кључну улазницу или врата за туристе, бизнис и инвеститоре. Приступачност земље све више постаје мјера атрактивности и оријентир милионима туриста и пословних људи. Зато, ваздушни саобраћај игра кључну улогу у економском развоју широм Европе и свијета. Он повезује бизнис са глобалним тржиштима и јача конкурентност. Ваздушни саобраћај је кичма туризма. Суштински, он је катализатор економског развоја.
У свијетлу ових чињеница, из данашње перспективе, с правом можемо устврдити да повратак аеродрома у власништво Црне Горе, куповином од ЈАТ-а у априлу 2003. године, представља преломни моменат. И то за цјелокупни развој Црне Горе. Деценије стагнације, као посљедица тога што се и овим кључним ресурсом управљало изван Црне Горе су за нама. И на овом примјеру се потврдило да је пресудно важно да никада више не дозволимо да се о Црној Гори одлучује изван Црне Горе. И ово је рјечит примјер како то изгледа када се не питамо са својом судбином, када неко други одлучује у наше име.
Реконструисани по највишим европским стандардима, и са најсавременијом опремом и технологијом, црногорски аеродроми пружају услове за висок ниво безбједности и сигурности, као и квалитетне услуге. Цјелокупан пројекат вриједан је око 30 милиона еура, и реализован је за мање од двије године. Ово је још један доказ да Црна Гора може да прати високе европске стандарде, да смо способни да управљамо савременим изазовима развоја. Модернизовани аеродроми, заједно са осталим недавно изграђеним крупним инфраструктурним објектима, као што су Тунел Созина, мост Миленијум и бројни други примјери, јачају перспективу за пунију валоризацију огромних потенцијала са којима располажемо. Они су јасан показатељ да смо ушли у фазу када реформе и укупна политика коју водимо почињу да дају видљиве и дугорочно значајне резултате за бољи животни стандард наших грађана. То су пројекти који нас сваким даном све више интегришу у европске политичке и економске токове, и приближавају развијеној Европи. Црна Гора већ учествује у активностима ЕУ усмјереним на проширење европског ваздухопловног подручја на сусједе. Прихватили смо два најважнија документа ЕУ, тзв. Мултилатерални споразум којим се регулише успостављање једнаких права пословања привредних субјеката на европском небу и тзв. Хоризонтални споразум о унифицирању сигурносних и безбједносних стандарда и квалитета услуга у цивилном ваздухопловству. Такође, припремили смо и Закон о цивилном ваздухопловству.
Вјерујем да је ова фаза модернизације аеродрома најава и квалитетне и ефикасне реализације цјелокупног Мастер плана развоја аеродрома до 2023. године. Интересовања реномираних свјетских инвеститора то потврђују. Наша су очекивања да се потенцијал модернизованих аеродрома искористи и за развој теретног саобраћаја, којег до сада, због недостатка инфраструктуре, није било. И да ће аеродроми у наредном периоду успјешно развијати нове услуге и сваким даном бити све више поуздан и квалитетан сервис, и то не само за оне који долазе у Црну Гору, већ прије свега за наше грађане и бизнис.
У плану је стављање у функцију и аеродрома у Беранама, што би могло да се реализује у наредном двогодишњем периоду.
Као што смо дефинисали и Стратегијом развоја саобраћаја Црне Горе, тежиште активности је на сталном унапређењу сигурности и безбједности свих видова саобраћаја, као и квалитета услуга. Такође, на постизању равномјернијег развоја саобраћајне инфраструктуре на цијелој територији Црне Горе, и боље равнотеже између свих видова саобраћаја поморског, жељезничког, друмског и ваздушног. Подразумијева се, и на даљем интегрисању у регионалну и транс-европску саобраћајну мрежу.
На тај начин стварамо услове за потпуније коришћење потенцијала које имамо у туризму, као нашој главној стратешкој грани развоја. Исто тако, у пољопривреди, индустрији и трговини. Дакле, у секторима који су уско повезани са транспортом.
Потврду исправности овакве политике и стратешких праваца развоја Црне Горе имамо и у чињеници да су рехабилитацију и реконструкцију постојеће инфраструктуре, у протеклом петогодишњем периоду, само ЕАР, ЕИБ и ЕБРД подржале са 128 милиона еура.
Све скупа је доказ да је Црна Гора постала економски одржив и политички чврсто утемељен систем. И да са пуним самопоуздањем можемо устврдити: Црна Гора има све претпоставке да релативно брзо постане једна од најразвијенијих земаља у овом дијелу Европе. И да буде једна од првих држава са ових простора која ће се интегрисати у уједињену Европу.
Модернизовани аеродроми ће нас још брже повезивати и са Србијом, и сусједима, и Европом и свијетом.
Захваљујем свима који су допринијели да Црна Гора добије овако модеран аеродром.
На крају, рекао бих, није нимало случајно што је нашим генерацијама припало да остваримо и овај крупан подухват. Он је још један доказ стасале свијести и одговорности за будућност наше стабилне, модерне и европске Црне Горе. Зато, данашњи догађај носи посебну симболику, која може да се сажме у поруку: Црна Гора је способна и спремна да се самостално- са својим идентитетом и адресом убрзано интегрише у европске и евро-атланске токове. У увјерењу да ћемо тачно за недјељу дана из Црне Горе послати такву поруку Европи и свијету, све вас срдачно поздрављам.
Захваљујем на пажњи.
Подгорица, 14. мај 2006.
Даме и господо,
Желим да изразим задовољство што ми је припала част да отворим овај модерни инфраструктурни објекат аеродром Подгорица, који је не само видан показатељ нашег убрзаног развоја, већ и конкретан наговјештај блиског процвата Црне Горе. Ово је још један у низу успјешно остварених циљева које је на почетку свог мандата поставила Влада на чијем сам челу.
Дуга је традиција црногорског ваздухопловства. Она свједочи о сталној тежњи Црногораца да се повезују са свијетом, да комуницирају са савременим дешавањима и развојем, да прате технолошка достигнућа развијених земаља. Аеродром у Подгорици и аеродром у Тивту, чија ће реконструкција бити завршена да 1. јуна, прави су примјери наше растуће способности и развоја, наше припадности развијеној Европи и свијету.
Данас је, више него икада, неопходно обезбиједити услове за брз приступ бизниса, за повезивање људи, због чега аеродроми представљају кључну улазницу или врата за туристе, бизнис и инвеститоре. Приступачност земље све више постаје мјера атрактивности и оријентир милионима туриста и пословних људи. Зато, ваздушни саобраћај игра кључну улогу у економском развоју широм Европе и свијета. Он повезује бизнис са глобалним тржиштима и јача конкурентност. Ваздушни саобраћај је кичма туризма. Суштински, он је катализатор економског развоја.
У свијетлу ових чињеница, из данашње перспективе, с правом можемо устврдити да повратак аеродрома у власништво Црне Горе, куповином од ЈАТ-а у априлу 2003. године, представља преломни моменат. И то за цјелокупни развој Црне Горе. Деценије стагнације, као посљедица тога што се и овим кључним ресурсом управљало изван Црне Горе су за нама. И на овом примјеру се потврдило да је пресудно важно да никада више не дозволимо да се о Црној Гори одлучује изван Црне Горе. И ово је рјечит примјер како то изгледа када се не питамо са својом судбином, када неко други одлучује у наше име.
Реконструисани по највишим европским стандардима, и са најсавременијом опремом и технологијом, црногорски аеродроми пружају услове за висок ниво безбједности и сигурности, као и квалитетне услуге. Цјелокупан пројекат вриједан је око 30 милиона еура, и реализован је за мање од двије године. Ово је још један доказ да Црна Гора може да прати високе европске стандарде, да смо способни да управљамо савременим изазовима развоја. Модернизовани аеродроми, заједно са осталим недавно изграђеним крупним инфраструктурним објектима, као што су Тунел Созина, мост Миленијум и бројни други примјери, јачају перспективу за пунију валоризацију огромних потенцијала са којима располажемо. Они су јасан показатељ да смо ушли у фазу када реформе и укупна политика коју водимо почињу да дају видљиве и дугорочно значајне резултате за бољи животни стандард наших грађана. То су пројекти који нас сваким даном све више интегришу у европске политичке и економске токове, и приближавају развијеној Европи. Црна Гора већ учествује у активностима ЕУ усмјереним на проширење европског ваздухопловног подручја на сусједе. Прихватили смо два најважнија документа ЕУ, тзв. Мултилатерални споразум којим се регулише успостављање једнаких права пословања привредних субјеката на европском небу и тзв. Хоризонтални споразум о унифицирању сигурносних и безбједносних стандарда и квалитета услуга у цивилном ваздухопловству. Такође, припремили смо и Закон о цивилном ваздухопловству.
Вјерујем да је ова фаза модернизације аеродрома најава и квалитетне и ефикасне реализације цјелокупног Мастер плана развоја аеродрома до 2023. године. Интересовања реномираних свјетских инвеститора то потврђују. Наша су очекивања да се потенцијал модернизованих аеродрома искористи и за развој теретног саобраћаја, којег до сада, због недостатка инфраструктуре, није било. И да ће аеродроми у наредном периоду успјешно развијати нове услуге и сваким даном бити све више поуздан и квалитетан сервис, и то не само за оне који долазе у Црну Гору, већ прије свега за наше грађане и бизнис.
У плану је стављање у функцију и аеродрома у Беранама, што би могло да се реализује у наредном двогодишњем периоду.
Као што смо дефинисали и Стратегијом развоја саобраћаја Црне Горе, тежиште активности је на сталном унапређењу сигурности и безбједности свих видова саобраћаја, као и квалитета услуга. Такође, на постизању равномјернијег развоја саобраћајне инфраструктуре на цијелој територији Црне Горе, и боље равнотеже између свих видова саобраћаја поморског, жељезничког, друмског и ваздушног. Подразумијева се, и на даљем интегрисању у регионалну и транс-европску саобраћајну мрежу.
На тај начин стварамо услове за потпуније коришћење потенцијала које имамо у туризму, као нашој главној стратешкој грани развоја. Исто тако, у пољопривреди, индустрији и трговини. Дакле, у секторима који су уско повезани са транспортом.
Потврду исправности овакве политике и стратешких праваца развоја Црне Горе имамо и у чињеници да су рехабилитацију и реконструкцију постојеће инфраструктуре, у протеклом петогодишњем периоду, само ЕАР, ЕИБ и ЕБРД подржале са 128 милиона еура.
Све скупа је доказ да је Црна Гора постала економски одржив и политички чврсто утемељен систем. И да са пуним самопоуздањем можемо устврдити: Црна Гора има све претпоставке да релативно брзо постане једна од најразвијенијих земаља у овом дијелу Европе. И да буде једна од првих држава са ових простора која ће се интегрисати у уједињену Европу.
Модернизовани аеродроми ће нас још брже повезивати и са Србијом, и сусједима, и Европом и свијетом.
Захваљујем свима који су допринијели да Црна Гора добије овако модеран аеродром.
На крају, рекао бих, није нимало случајно што је нашим генерацијама припало да остваримо и овај крупан подухват. Он је још један доказ стасале свијести и одговорности за будућност наше стабилне, модерне и европске Црне Горе. Зато, данашњи догађај носи посебну симболику, која може да се сажме у поруку: Црна Гора је способна и спремна да се самостално- са својим идентитетом и адресом убрзано интегрише у европске и евро-атланске токове. У увјерењу да ћемо тачно за недјељу дана из Црне Горе послати такву поруку Европи и свијету, све вас срдачно поздрављам.
Захваљујем на пажњи.
Подгорица, 14. мај 2006.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?