Реаговање директора Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе Ане Мишуровић

КОМЕНТАР НА ДОСТАВЉЕНИ ТЕКСТ АЛЕКСАНДРА РАЖНАТОВИЋА

Поводом текста Саопштење ПЗП поводом истраживања земљишта на подручју Зете које је 07.09. 2006. године достављено у очи парламентарних избора редакцији "Вијести", (а потписано од стране експерта ПзП Александра Ражнатовића) могу да саопштим следеће:

Према достављеном саопштењу , Група за промјене је у Јуну 2006.године ангажовала познати словеначки Институт за еколошка истраживања ЕРИЦО из Велења,. У словеначком тиму је било 5 стручњака на челу са мр Мојцом Боле, а испред ГзП, мр Александар Ражнатовић је био у тиму за теренско узимање узорака (вјероватно је прошао обуку за овлашћеног узоркивача у складу са стандардом). Узорци су узети 13.06.2006.год. а према саопштењу А. Ражнатовића јуче ( 06.09.2006. године) достављен комплетирани извјештај са потписом Директора мр Марка Мавеца.

Одатле произилази да су 4 узорка земљишта на два параметра рађена пуна 3 мјесеца , а за анализу наведених података свакој лабораторији није потребно више од 2-3 дана па се поставља питање зашто су ове анализе објављене тек сад и шта је то у њима тако алармантно?

Посебно је интересантан коментар експерта мр. А. Ражнатовића да су: На свим локацијама су нађене вишеструко веће вриједности флуорида од максимално дозвољених концентрација (МДК).

Такође, полихлоровани ароматични угљоводоници (ПАХ-с) су нађени у много већим концентрацијама, него што је то МДК, осим у селу Бери гдје су много мањи.
Да експерт А.Ражнатовић зна бар основе хемије, знао би да узимање узорака на садржај флуорида у земљишту крајем октобра мјесеца, после дуготрајног кишног периода и у јуну мјесеца није исто јер се флуориди на земљишту депонују из ваздуха. Требало би да зна да флуориди, као један од најреактивнијих елемената веома брзо реагује са водом, калцијумом и силицијумом из земљишта и везује се у нерастворне комплексе који немају утицај на здравље људи или се испирају у подземне воде у којима је МДК 1,5мг/л.

Посебно треба истаћи да су у СТУИЈИ 0 стања Књига 2 у којој су приказани резултати квалитета земљишта, дате коте и координате земљишта са којих је узето 10 узорака на анализу токсичних материја, па је за било какво упоређење, минимални услов требало да буду узети у исто вријеме и иста мјеста узорковања да би били упоредљиви резултати или и узете узорке земљишта доставити у ЦЕТИ на упоредну анализу да би се могли упоређивати.

Што се тиче садржаја полицикличних ароматичних угљоводоника који су нађени у земљишту, према резултатима Словенаца, они су на истом нивоу, па чак и и значајно нижи од оних представљених у Студији, што је и нормално, јер се ради о стабилним и теже разградљивим материјама. На свим нашим налазима ( оригинални налази су у Студији0 тања , књига 2 која је на сајту министарства заштите животне средине и уређења простора) дат је коментар о квалитету сваког узорка који је узет као композитни узорак са 10 оближњих локација површине 100x100м у складу са прописаном методологијом узорковања земљишта.

Коментар експерта и самозваног токсикологаА. Ражнатовића : Подсјећамо, да повећани дневни унос флуорида у организам човјека изазива флуорозу, дегенеративне ефекте, оштећење бубрега, а по неким ауторима има канцерогено, мутагено и тератогено дејство, изазива поремећај синтезе везива, калцификацију лигамената и костију, измијењеност зубне глеђи, док повећане концентрације ПАХ-а имају канцерогена својства и изазива хиперкератозу, хиперплазију и губитак поткожних ћелија., је у најмању руку смијешна , јер се оваква токсиколошка оцјена односи на унос флуорида у човечији организам , а не за садржај у земљишту које се бар за сада још не једе.

Експерт А. Ражнатовић би требало да зна да глиновита и бокситна земљишта, природно садрже и многоструко веће концентрације, али да нико ко ту живи не пати од флуорозе. Земљишта у Црној Гори су природно сиромашна са флуоридима, па је због тога и постојала иницијатива да се водоводска вода у Подгорици флуорише, јер је оптимални садржај у њој са здравственог аспекта од 0,5-1,2 мг/л, а у нашим водама концетрација флуорида је значајно нижа и креће се од 0,025- 1,0 мг/л.

Норма за МДК за флуориде у земљишту не постоји у ЕУ, али смо је ми у Црној Гори нормирали у односу на природно нађене концентрације са циљем да се прати утицај КАП-а на квалитет земљишта.

Наводи експерта А. Ражнатовића да су подаци у Студији која се сатоји од 2 књиге са по око 300 страна, као и сви годишњи Извјештаји о садржају токсичних и опасних материја у земљишту Црне Горе од 1998-2006. године измишљени, а подаци за 4 једнократна узорка на 2 параметра мјеродавни за оцјену угрожености становника Зете и проглашење геноцида, стварно нису за коментар.


Директор Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе

Ана Мишуровић, спец.токс.хем.