Експозе мандатара за састав Владе РЦГ Жељка Штурановића на сједници Парламента

Поштовани Предсједниче,
Поштовано Предсједништво,
Уважени посланици,

По први пут у новијој историји, правац и динамика развоја Црне Горе зависе искључиво од наше способности да одговорно креирамо и реализујемо најбољу визију европске будућности Црне Горе. Рјешавањем државног питања створили смо услове да објединимо све потенцијале и да се сви политички чиниоци и структуре усмјере на заједничку перспективу даљег европског пута Црне Горе, како би ефикасно одговорили на изазове и задатке из европске агенде. И, у овом свијетлу - извјесне европске и евро-атланске перспективе Црне Горе, мандат нове Владе видим као до сада највећи тест одговорности.

Сада, након рјешавања најважнијег питања- државног статуса, мјера успјеха биће само наша способност да усвајамо и примјењујемо најбољу европску праксу и искуства, како би нашим грађанима, у свим аспектима, што прије омогућили европски стандард живота. То свакако носи велику одговорност, али и реалне шансе да током мандата ове Владе Црну Гору доведемо до прага овог стратешког циља. Јасна визија и квалитет тог процеса су важнији од временског остваривања тог циља. Ипак, не мање значајно је да на темељу реалних могућности и капацитета наше политичке амбиције буду праћене адекватним активностима у свим областима. Дакле, институционално, финансијски, економски, правно, политички... Ако тежимо ефикасној интеграцији у ЕУ, онда то захтијева конзистентан пакет мјера и ангажовање свих актера и сваког појединца. И, само такав- проактиван, свеобухватан приступ омогућава да утичемо на квалитет и динамику нашег европског пута. Чврсто полазим од тога да је не мањи интерес ЕУ да Црна Гора, баш као и друге државе Западног балкана, што прије изгради систем који ће моћи несметано да функционише у оквиру ЕУ. И, не само због тога што је то нужно за стабилност европског континента, већ што сви имају користи од демократски развијеног и просперитеног партнера.

У домаћој јавности се нова Влада већ симболички назива '' Бриселска Влада'', што најрјечитије сублимира стратешке одреднице програмског дјеловања Владе у наредном четворогодишњем периоду. И, да не би било заблуде убрзано ћемо радити на испуњавању захтјевне европске агенде, јер је то у интересу свих грађана Црне Горе, а не због тога што ће то диктирати Брисел или било ко други са стране. Свакако, да је ријеч о каналисаном процесу, у коме поштујемо и усвајамо правила ЕУ којој тежимо да приступимо, процесу у којем можемо да рачунамо на даљу свестрану подршку и партнерство ЕУ. Тако и разумијемо двосмјерни пут наше европске перспективе.

На овим основама, програмско дјеловање нове Владе је већ значајно дефинисано ефикасном имплементацијом будућег Споразума о стабилизацији и придруживању и динамизирањем процеса нашег приступања ЕУ. Такође, нашим чланством у Свјетској трговинскј организацији, Партнерству за мир, Савјету Европе, међународним финансијским и другим организацијама. Током мандата ове Владе бићемо ангажовани и на стварању претпоставки за ефикасну реализацију друге, захтјевније етапе нашег приступања Европској Унији. То јесте амбициозно, али реално остварљиво.

Тим прије, што је претходна Влада учврстила темеље за брзи економски раст и развој, и нашу динамичнију европску интеграцију. То, поред осталог, илуструју сљедећи подаци: постепен, али стабилан раст БДП; пад инфлације и буџетског дефицита и њихово одржавање на европском нивоу; снажан тренд пада стопе незапослености, што је најбољи индикатор да смо већ ушли у фазу економског раста и развоја; смањује се учешће јавног дуга у БДП, и према постојећем нивоу Црна Гора спада у групу ниско задужених земаља; развој предузетничке иницијативе и амбијента за нова инвестициона улагања, која су за 9 мјесеци ове године износила 317 милиона ; изузетно динамичан развој финансијског тржишта; почетак рјешавања питања реституције и старе девизне штедње и бројни други позитивни трендови и резултати.

Животни стандард грађана још увијек није на задовољавајућем нивоу, али неоспорно створена је солидна основа за динамичан економски развој, што потврђују и аранжмани са нашим међународним финансијским партнерима ММФ, СБ, ЕБРД и др.

Најрјечитији примјер спроведених реформи и резултата јесте скора институционализација сарадње са ЕУ, кроз закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању, као и регулисање чланства у Свјетској трговинској организацији- очекујем, током идуће године.

Дакле, ова Влада почиње од повољних резултата остварених у протеклих четири године, опредијељена да Црну Гору даље изграђује као модерну, грађанску државу развијене тржишне привреде базиране на знању, поштујући принципе и циљеве одрживог развоја. Такође, и на стабилним институцијама које гарантују владавину права, слободе, економску и цјелокупну сигурност сваког грађанина, људска права и права мањина, као и даље поштовање принципа међународног права. Приближавање европском нивоу економских слобода, посебно у дијелу могућности за пуну слободу избора сваког појединца и његово активно учешће у развоју, и као крајњи резултат- већа запосленост, квалитетнија радна мјеста, бољи животни стандард и већа социјална кохезија, чине срж програмског дјеловања и ове Владе. А, то значи нашу динамичну и квалитетнију интеграцију у европске и евро-атланске структуре.

На овим основама, дозволите да укажем на приоритетне правце дјеловање ове Владе, са акцентом на питања од посебног значаја за остваривање наведених стратешких циљева:

Влада ће енергично радити на даљој реформи државне управе, спровођењем усвојене законске регулативе, укључујући Етички кодекс државних службеника и намјештеника, и предузимањем даљих мјере у правцу рационализације, модернизовања и веће професионалности и транспарентности, у складу са Стратегијом управне реформе Црне Горе 2002-2009. Влада ће наставити и са имплементацијом Стратегије развоја информационог друштва и Акционог плана за њену реализацију, као и реализацијом концепта ''електронске Владе''.

У правцу рационализације државне управе, Влада ће правовремено планирати и обезбиједити средства за отпремнине и друге програме рјешавања проблема технолошких вишкова. Такође, развиће конзистентан оквир за рјешавање стамбених потреба државних службеника, као и стимулативне програме за талентоване кадрове.

Влада ће такође приоритетно радити на оснивању и оспособљавању институција за послове које је Црна Гора преузела као независна држава. То се прије свега односи на област одбране, иностране послове, одређене послове у области остваривања људских и мањинских права, екстрадикцију, заштиту права интелектуалне својине, стандардизацију и акредитацију производа, инфраструктуру квалитета, цивилно ваздухопловство, послове метеорологије. Поједини елаборати су већ усвојени или су у завршној фази припреме. Такође, и законска регулатива.

У дијелу локалне самоуправе, кључне активности Владе у наредном периоду биће усмјерене на имплементацији програмских активности за јачање институционалног оквира, укључујући и усвајање низа системских закона у областима имовинско-правних односа, статусног права, заштите животне средине, уређења простора, итд. Циљ је даљи развој управљачких способности, већа транспарентност и подизање квалитета јавних услуга, као и јачање механизама за учешће грађана у пословима локалних власти.

Без ефикасне, професионалне, отворене и децентрализоване државне администрације, као и непристрасног, професионалног и ефикасног судског система не може се говорити ни о динамичнијем развоју, нити приближавању ЕУ. У сваком систему, то су кључне полуге развоја. Због тога је јачање њиховог капацитета у складу са принципима демократије и владавине права есенцијално за остваривање нашег стратешког националног циља пуне интеграције у ЕУ и евро-атланске структуре. Још важније, то је услов правне и укупне сигурности грађана, заштите људских права и основних слобода, као и сигурности улагања домаћих и страних. Без тога нема развоја и бољег живота грађана.

Активности дефинисане Пројектом реформе правосуђа за период до краја 2005, у највећем дијелу су реализоване. Већ је припремљен нацрт Стратегије реформе правосуђа у наредном периоду, са фокусом на остваривање сљедећих кључних циљева: јачање владавине права, независности и поузаности правосуђа; јачање ефикасности; јачање доступности правосудних органа, односно остваривање пуног приступа правди, као и јачање јавног повјерења у правосуђе. Важност проактивног, ''европског приступа'' свим сегментима Стратегије, додатно је потенцирана институционализацијом сарадње са ЕУ. Овај комплексан посао подразумијева да се одмах отпочне и са свеобухватним програмима обуке, ради потпунијег и интензивнијег стицања знања о праву ЕУ и пракси Европског суда правде.

Даљем јачању и изградњи независног, професионалног и функционалног судског система допринијеће и предстојећа Уставна реформа.

У наредном периоду Влада ће интензивирати и активности на закључивању међународних уговора у области правосудне сарадње и едукацији носилаца правосудних функција у овој области.

Влада ће наставити са демократском реформом полиције, која има за циљ јачање професионализма, одговорности и транспарентности. У функцији даље изградње капацитета, планирано је низ активности и пројеката, укључујући набавку и модернизацију опреме за обраду и анализу оперативних података и ефикасно обезбједјење доказа, за имплементацију специјалнних истражних техника, за криминалистичка вјештачења, као и за потребе специјалне терористичке јединице и ефикасније борбе против наркоманије. Такође, за квалитетнији надзор, контролу и обезбјеђење државне границе на копну и мору, као и модернизацију саобраћајне полиције и видео надзора. У приоритету је и успостављање и осавремењавање базе података, укључујући и кривична дјела трговине људима. Осигураће се даља ефикасна имплементација Закона о полицији и Закона о агенцији за националну безбједност, као и Кодекса полицијске етике. Акценат ће бити и на континуираним специјалистичким програмима обуке.

Након стицања независности, Црна Гора аутономно уређује политику виза,
контроле граница, азила и миграција. У скупштинској процедури је већ предлог
Закона о странцима, којим се у складу са европским стандардима уређују
питања визне политике. У скупштинској процедури су и Закон о регистру становништва који предвиђа и израду пројекта Централног регистра градјана и странаца као, и предлог закона о црногорском држављанству. Закључено је 15 споразума о реадмисији са земљама ЕУ, и они се спроводе без тешкоћа. Наставиће се преговори о закључењу споразума и са преосталим чланицама ЕУ. Такође, приступиће се закључивању Споразума о полицијској сарадњи и протокола о заједничким патролама дуж границе са земљама у окружењу.

У склопу будућег Споразума о стабилизацији и придруживању и очекиваног
мандата за отварање преговора Европске комисије за закључивање
Споразума о визним олакшицама између Европске уније и Црне Горе, као и
осталих држава Западног балкана, вршиће се даља потребна прилагођавања и развој капацитета..

Влада ће, такође, интезивирати мјере за превенцију и сузбијање корупције и организованог криминала, и кроз даље закључивање билатералних споразума, док се усвојеним измјенама Законика о кривичном поступку, у дијелу који се односи на специјалне истражне технике, омогућава ефикасније откривање кривичних дјела из области прекограничног организованог криминала. На унутрашњем плану, поред осталог, формираћемо и Националну комисију за праћење имплементације Акционог плана за спровођење Програма борбе против корупције и организованог криминала, који је Влада усвојила у јулу 2005. Комисија ће имати задатак да континуирано прати активности које државни органи и институције предузимају у циљу спровођења Акционог плана, да оцјењује постигнуте резултате и да предлаже нове активности и мјере. У плану је и даље јачање институционалног капацитета, посебно у дијелу истраге и кривичног гоњења, што поред осталог, укључују оснивање посебне организационе јединице МУП-а за истрагу кривичних дјела корупције, заштиту свих лица која пријављују кривична дјела корупције, и остале мјере у функцији јачања капацитета специјалистичке обуке, набавка техничке опреме, вођење посебне евиденције, статистике и аналитике за кривична дјела корупције и др. Истовремено, Влада ће радити и на унапређењу остале релевантне законске регулативе у правцу пуне усклађености са међународним стандардима.

Доминантан утицај на реорганизацију и даље профилисање државне управе имаће институционализација односа са ЕУ, као и приступању програму НАТО Партнерство за мир.

Успостављањем уговорног односа са ЕУ, кроз скоро закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању, почиње прва етапа суштинске интеграције Црне Горе у ЕУ. Институционализација односа са ЕУ се потврђује као снажна потпора за убрзање реформи у свим областима, и не постоји ни један разлог да тако не буде и у нашем случају. Притом, јасно је да ће квалитет и динамика тог процеса зависити од капацитета Владе, али и свих осталих државних структура и актера друштва, што имплицира важност што ширег консензуса, обједињанвања свих потенцијала и заједничког, координисаног дјеловања. У том смислу, акценат Владе ће бити на даљој изградњи и јачању капацитета за ефикасну имплементацију будућег Споразума, и истовремено на припреми одговарајуће организационе структуре за другу, финалну фазу нашег приступања ЕУ. Дакле, на даљем развоју и бољој координацији цјелокупне институционалне инфраструктуре за питања европских интеграција, као и на интензивирању реформи у областима, које су посебно значајне за овај процес.

Досадашњи ток преговарачког процеса о Споразуму о стабилизацији и придруживању показује да су административни капацитети у Црној Гори испуњавали све текуће потребе. Свјесни да суштински посао почиње имплементацијом Споразума, Влада ће приоритетно радити на даљем унапређењу организационе инфраструктуре и јачању капацитета за његову ефикасну примјену. Значајан путоказ у том правцу представљаће Акциони план Владе за реализацију краткорочних и средњорочних препорука из Европског партнерства за Црну Гору, као независну државу. Акционим планом ћемо успоставити директну корелацију између мјера и активности неопходних за спровођење препорука и временског оквира и институција које су одговорне за њихову имплементацију, као и потребних буџетских средстава. Акценат ће бити и на прецизнијем дефинисању надлежности у дијелу усклађивања домаћег законодавства и економске хармонизације са системом ЕУ, као и даљем развоју организационе структуре за имплементацију појединих поглавља будућег Споразума. Такође, и на развоју капацитета за ефикасно програмирање и коришћење новог инструмента помоћи ЕУ Инструмент за предприступну помоћ (ИПА), као и координацију европских фондова. Предстојећи процес подразумијева и активнију сарадњу са Парламентом и јачање његовог капацитета за учешће у заједничким тијелима са ЕУ. Исто тако, Влада ће развијати дијалог и сарадњу са осталим структурама пословним удружењима, синдикатима, образовним и научним институцијама, цивилним друштвом, медијима и др. Наставиће да развија Комуникациону стратегију и кампању информисања јавности о процесу приступања ЕУ и подизања свијести о ЕУ.

Приоритетно, Влада ће одмах предузети мјере за јачање административног капацитета у оним областима које су већ идентификоване као кључне за имплементацију обавеза из будућег Споразума. То се првенствено односи на ефикасну примјену одредби о слободној трговини, санитарних и фито-санитарних прописа, правила о конкуренцији, заштити интелектуалних права својине, квалитет и стандардизацију.

Влада ће развити програм организоване обуке државних службеника за ЕУ послове, укључујући и ангажовање на обезбјеђивању стипендија на реномираним европским универзитетима за студенте завршних година, за поједине специјалистичке области.

Влада ће отпочети и са припремом Националног програма за усвајање Ацqуис-а.

Паралелно са приступањем ЕУ, одвијаће се и интеграција Црне Горе у евро-атланску заједницу, кроз чланство у програму НАТО Партнерство за мир и НАТО-у. То су компатибилни процеси, који у својој суштини имају исте циљеве- демократску реформу цјелокупног друштва, јачање безбједности и сигурности, владавине права, функционалну тржишну економију.

Очекујемо брзи пријем у Партнерство за мир, с обзиром да је Црна Гора испунила све услове. У приоритетне активности Владе у овој области спада формирање и оспособљавање Министарства одбране, као и усвајање Стратегије одбране, Доктрине војске, Закона о војсци и Закона о одбрани.

У складу са савременим захтјевима, реформисаћемо војне снаге у малу, мобилну, професионалну, модерну и интероперабилну структуру, и промовисати транспарентност у одбрамбеном планирању и буџету за одбрану, и развијати механизме за демократску и парламентарну контролу над оружаним снагама.

У контексту реформе сектора одбране, посебну пажњу у наредном периоду ћемо посветити безбједносној и одбрамбеној политици ЕУ, развијању политичке и војне сарадње са НАТО-ом, као и билатрералној сарадњи са чланицама НАТО и државама региона. Такође, и сарадњи са глобалним и регионалним организацијама, првенствено са УН и ОЕБС-ом, с обзиром на њихову политичко-војну димензију.

Већ започета реформа полиције и развијање и имплементација концпета интегрисаног управљања границама биће настављени упоредно и комплементарно са активностима у реформи војске.

На економском плану, Влада ће наставити са макроекономском политиком која учвршћује стабилност и подстиче развој. У том смислу, Влада ће се концентрисати на сљедеће приоритете:

Убрзање економског раста, уз поштовање принципа одрживог развоја, кроз даљу системску подршку и унапређење амбијента за јачање приватног сектора, инвестиција, предузетничке иницијативе, првенствено кроз развој постојећих и формирање нових малих и средњих предузећа. Такође, постепено ће развијати механизме за усвајање циљева Лисабонске стратегије ЕУ 2005, и израду Националног акционог програма за њихово спровођење.

Посебан акценат је на даљем стварању претпоставки за потпунију валоризацију потенцијала на сјеверу Црне Горе, у правцу равномјернијег развоја свих дјелова наше државе. Опредијељени смо да на цијелој територији наше Црне Горе обезбиједимо боље услове за живот, изграђујући друштво једнаких шанси за све грађане.

У сарадњи са Свјетском банком и осталим међународним и домаћим партнерима приступиће се иновирању Стратегије развоја и смањења сиромаштва, с циљем фокусирања на рјешавање проблема осјетљивих друштвених група. Наиме, од усвајања Стратегије развоја и смањења сиромаштва многи приоритети су детаљно разрађени и имплементирају се на основу осталих стратешких докумената Владе за поједине области.

Унапређење активне политике запошљавања, кроз даљу реформу и либерализацију тржишта рада, као и континуиране програме едукације и преквалификовања. Системски ће се ријешити и статус лица са инвалидитетом.

Одржавање пуне консолидације и даље јачање ефикасности јавних финансија. Буџетски дефицит ће се држати на нивоу до 2%, због улагања у инфраструктуру и реструктурирања, односно рационализацију јавне потрошње. Наставиће се са тенденцијом пада консолидованог дуга у БДП. До 2010, смањићемо јавну потрошњу на 35% БДП. Постепено ћемо повећавати цијену рада.

Оваква политика омогућиће низак ниво инфлације и њено одржавање у оквире који важе за државе ЕУ, као и пад каматних стопа.

Наставак пореске реформе кроз даља пореска растерећења, прије свега пореза на доходак.

Наставак реформе пензијског сектора, укључујући и усвајање Закона о капитализованој пензијској штедњи.

Даља приватизација, с циљем окончања овог процеса до краја мандата ове Владе. У том смислу, током наредне године могуће је довршити приватизацију туристичког и финансијског сектора, и отпочети приватизацију у саобраћају. Интензивираће се активности на припреми приватизације енергетског сектора, као и комуналних предузећа, комбиновањем са моделом концесије, што је реално реализовати до краја мандата ове Владе.

Динамична инвестициона активност, примарно кроз реконструкцију постојеће и изградњу нових објеката капиталне инфраструктуре. Посебан акценат је на стварању услова за изградњу ауто-пута ка Србији и црногорског дијела Јадранско-јонске ауто-цесте. Будуће активности односиће се и на израду катастра путева и базе података како би се оптимализовало газдовање путном инфраструктуром, као и на уређење односа са локалном заједницом везано за одржавање путева на градским територијама. Такође, и на примјени Акционог плана за развој саобраћајне мреже за Југоисточну Европу 2007-2011, што ће омогућити и јачање капацитета регионалног планирања и сарадње. У дијелу цивилног ваздухопловства, усвојиће се законска регулатива и почети са имплемнтацијом два најважнија документа ЕУ, тзв. Мултилатералног споразума о успостављању једнаких права пословања привредних субјеката на Европском небу и Хоризонталног споразума који се бави унифицирањем сигурносних и безбједносних стандарда, као и квалитетом услуга у цивилном ваздухопловству. Интезивно и континуирано ће се радити на хармонизацији националног законодавства са законском регулативом ЕУ.

Усвајање Стратегије развоја енергетике и Акционог плана за њену имплементацију. Такође, ратификација Споразума о формирању Енергетске заједнице и његова имплементација. Такође, радиће и на стварању институционалних и других претпоставки за лакше учешће приватног сектора у области енергетике.

Активности на реализацији стратешких докумената у области заштите животне средине Мастер плана за водоснабдијевање Црногорског приморја, Мастер плана управљања отпадом, Мастер плана одвођења и пречишћавања отпадних вода Црногорског приморја и општине Цетиње, Мастер плана за канализацију и отпадне воде у централном и сјеверном дијелу Црне Горе. Наставиће се и са усвајањем законске регулативе и прилагођавањима у складу са стандардима ЕУ, као и јачањем институционалног капацитета, што укључује и формирање Агенције за заштиту животне средине, као и Агенције за просторно планирање и уређење простора. Интезивираће се сарадња са кључним међународним партнерима у области заштите животне средине.

У центру пажње биће даља имплементација Мастер плана за развој туризма до 2020, и стварање свих претпоставки за пуно коришћење потенцијала у овој стратешкој грани развоја.

Наставак процеса реституције и по потреби даље унапређење законске регулативе.

Влада ће, такође, наставити са даљом реализацијом Стратегије реформе образовања до краја 2009, и обавеза које проистичу из приступања Црне Горе Болоњском процесу и Лисабонској конвенцији. Такође, и са инвестирањем у развој људских ресурса и специјалистичких знања, без којих нема напретка и развоја. Исто тако, и са улагањима у модернизовање и опремање образовних институција, укључујући подизање нивоа информатичке културе и већу доступност рачунарских технологија. Ово ће бити приоритетан, стратешки правац дјеловања ове Владе. Након што смо остварили право да управљамо својом будучношћу, сада треба да покажемо да смо способни да креирамо и реализујемо најбољу визију даљег развоја Црне Горе. Дакле, да усвајамо и примјењујемо знања примјерена европским изазовима 21. вијека.

Свакако, у приоритету Владе је даља реформа система здравства, и имплементација стратешких докумената у овој области, у оквиру укупне реформе система социјалне сигурности.

Влада ће обезбиједити активнију заштиту културне баштине и усвојити Стратегију подршке континуираном развоју културе. Посвећеност културној баштини, али истовремено подстицање савременог стваралаштва, допринијеће очувању и афирмисању црногорског културног идентитета. Црна Гора са својом медитеранском, балканском, европском вокацијом и мултикултурним насљеђем може значајно допринијети промоцији ''Јединства у различитостима'', што је аксиом савремене европске интеграције, утемељене на прожимању и богатству различитих култура.

Системски ће уредити статус спорта.

Поштовани посланици,

Ове програмске приоритете сам навео у форми стратешких праваца дјеловања Владе, без претензија да их детаљно елаборирам у свим сегментима. Више пажње сам посветио питањима која су посебно важна за даљи демократски и економски развој Црне Горе, и нашу европску и евро-атланску интеграцију. Тим прије, што је програм дјеловања и ове Владе углавном опредијељен нашим скорим институционалним аранжманима са ЕУ и НАТО. Такође, даљим развојем сарадње са ММФ-ом, Свјетском банком, ЕБРД, ЕИБ и другим међународним финансијским партнерима.

На овом путу, кључну улогу има и регулисање нашег чланства у Савјету Европе, вјерујем почетком наредне године, и ефикасно испуњавање обавеза, посебно у дијелу заштите људских права и слобода и права мањина. Активним приступом Влада ће доприносити даљем учвршћивању повјерења и привржености које мањине у континуитету потврђују, што Црну Гору чини јединственим примјером у региону. Влада је опредијељена да у потпуности афирмише права мањинских народа у складу са европским стандардом и праксом, поштујући рјешења из релевантних конвенција Савјета Европе и других међународних институција, и да у том правцу даље изграђује законску и институционалну инфраструктуру.

Влада остаје посвећења даљем напретку у процесу преговора о приступању Црне Горе Свјетској трговинској организацији, с циљем да их оконча идуће године, и опредијељена да спољно-трговинску политику и систем даље развија у складу са правилима ове међународне организације. То ће представљати значајну потпору даљем економском развоју и европској интеграцији Црне Горе, будући да се ради о комплементарним процесима који у суштини имају и дијеле исте вриједности и циљеве.

Једна од кључних компоненти спољно-политичког дјеловања Владе Црне Горе остаје развој сарадње и са УН и ОЕБС-ом, базиране на досљедном поштовању и примјени њихових основних принципа и вриједности.

Влада ће одлучно наставити да развија свестране везе са Србијом, као и са осталим државама у региону. И убудуће водиће активну политику добросусједства и регионалне сарадње, која је нераздвојива од наше европске и глобалне интеграције, и политике ЕУ према овом региону. То је у интересу националног и регионалног развоја и стабилности. У том смислу, Влада ће активно предузимати мјере у правцу слободног протока људи, роба, услуга и капитала, кроз реализацију јединственог Споразума о режиму слободне трговине у Југоисточној европи, који би требао да се закључи ових дана. Такође, и осталих регионалних иницијатива у области енергетике, инфраструктуре, инвестиција, животне средине, борбе против корупције и свих видова организованог криминала, виза, азила и миграција, као и других пројеката.

На крају, али не мање важно, Влада рачуна на даљи развој партнерства и подршку Сједињених Америчких Држава реформама и евро-атланској интеграцији Црне Горе. Такође, и са Руском Федерацијом. На принципима међународног права, развијаће билатералне односе и са другим државама.

У остваривању овако дефинисаних спољно-политичких циљева и политике Владе Црне Горе, важну улогу има јачање институционалног капацитета Министарства иностраних послова, посебно у дијелу међународно-правних послова и адекватног огранизовања и изградње модерне, професионалне и рационалне мреже дипломатско-конзуларних представништава. То свакако укључује одговарајућу заштиту наших грађана у иностранству и пружање конзуларних услуга.

Поштовани посланици,
Даме и господо,

Потпредсједник Владе за европске интеграције проф. др Гордана Ђуровић, дипл. ецц., рођена 1964. године, досадашњи министар за економске односе са иностранством и европске интеграције;
Потпредсједник Владе за економску политику проф. др Вујица Лазовић, дипл. ецц., рођен 1963. године, декан Економског факултета у Подгорици;
Министар иностраних послова Милан Роћен, рођен 1950. године, завршио Факултет политичких наука, раније амбасадор државне заједнице Србија и Црна Гора у Москви, главни савјетник предсједника Владе за политичка и војна питања;
Министар финансија др Игор Лукшић, дипл. ецц, рођен 1976. године, досадашњи министар финансија;
Министар одбране мр Боро Вучинић, дипл. правник, рођен 1954. године, досадашњи министар заштите животне средине и уређења простора;
Министар унутрашњих послова и јавне управе Јусуф Каламперовић, дипл. правник, рођен 1945. године, досадашњи министар унутрашњих послова;
Министар правде Мираш Радовић, дипл. правник, рођен 1959. године, судија Врховног суда Републике Црне Горе;
Министар за заштиту људских и мањинских права Фуад Нимани, завршио Вишу педагошку школу, рођен 1948. године, раније предсједник Општине Улцињ;
Министар просвјете и науке проф. др Слободан Бацковић, дипл. физичар, рођен 1946. године, досадашњи министар просвјете и науке;
Министар здравља, рада и социјалног старања др Миодраг Радуновић, завршио Медицински факултет, рођен 1959. године, посланик у Скупштини Републике Црне Горе;
Министар за економски развој Бранимир Гвозденовић, завршио Електротехнички факултет, рођен 1961. године, досадашњи потпредсједник Владе за економску политику и привредни систем;
Министар саобраћаја, поморства и телекомуникација проф. др Андрија Ломпар, дипл. инг., рођен 1956. године, професор на Поморском факултету у Котору, ранији министар поморства и саобраћаја;
Министар туризма и заштите животне средине Предраг Ненезић, дипл. ецц., рођен 1970. године, досадашњи министар туризма;
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде мр Милутин Симовић, завршио Пољопривредни факултет, рођен 1961. године, досадашњи министар пољопривреде, шумарства и водопривреде;
Министар културе, спорта и медија Предраг Секулић, дипл. правник, рођен 1964. године, посланик у Скупштини Републике Црне Горе и предсједник Одбора за политички систем, правосуђе и управу;
Министар без портфеља Суад Нумановић, завршио Медицински факултет, рођен 1960. године, досадашњи министар без портфеља.

Увјеравам вас да ћете у Влади, и у мени као њеном премијеру, имати партнера отвореног за сарадњу и иницијативе по свим питањима од значаја за остваривање европске перспективе Црне Горе.

Захваљујем на пажњи и очекујем вашу подршку предложеном програму и саставу Владе Републике Црне Горе.

Подгорица, 8. новембар 2006.