Експозе мандатара за састав Владе Црне Горе Мила Ђукановића на сједници Скупштине, 28. фебруар 2008. године

ЕКСПОЗЕ МАНДАТАРА ЗА САСТАВ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ МИЛА ЂУКАНОВИЋА НА СЈЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ, 28.02.2008. године

Уважени предсједниче Скупштине,
Поштовано Предсједништво,
Уважени посланици,

У протеклих годину и по дана након стицања независности, Црна Гора је остварила крупне успјехе на домаћој и међународној сцени. Наша држава је данас чланица најугледнијих међународних политичких и финансијских организација и институција; препознатљив бренд за привлачење страних инвестиција и туриста; пуноправан актер свих регионалних политичких, економских и безбједносних иницијатива; држава која је остварила први уговорни однос са ЕУ, потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, као и Привременог споразума и споразума о визним олакшицама и реадмисији који су ступили на снагу; чланица НАТО програма Партнерство за мир; земља која је постигла завидан унутрашњи консензус стопостотним прихватањем Споразума о стабилизацији и придруживању у овом високом дому, као и Резолуције о испуњавању обавеза Црне Горе у оквиру тог Споразума и, најзад, држава која је усвајањем првог Устава независне Црне Горе двотрећинском већином, потврдила одговорност политичке елите према виталним државним интересима.

Најважнији задатак Владе у наредном периоду биће да, на темељу учвршћене безбједносне, политичке и макроекономске стабилности, настави да развија амбијент за динамичан економски и демократски развој, који ће нас, у догледној будућности, квалификовати за пуноправно чланство у ЕУ и НАТО.

Програмски задаци ове Владе су јасно постављени на почетку њеног мандата и садржани су у експозеу који је премијер Жељко Штурановић предочио овом високом дому 8. новембра 2006. године. Полазећи од такве орјентације, и на темељима Устава и Споразума о стабилизацији и придруживању који представљају добар институционални оквир, дозволите ми да акцентирам приоритетне задатке Владе чији се мандат завршава поткрај 2009. године.

И ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Основни циљ је даљи динамичан и одржив економски развој да би се обезбиједио виши ниво животног стандарда сваког грађанина. Традиционални циљеви економске политике везани за макроекономску стабилност националне економије јесу неопходан, али не и довољан услов да би сустизали оне који су развијенији од нас. То можемо постићи једино развојем, који не подразумјева само високе квантитативне скокове мјерене стопама раста ГДП-а, већ прије свега квалитативне промјене у функционисању наше економије, које се огледају, у њеним структурним промјенама. Основ тога су инвестиције са глобалног тржишта, а претпоставка системско стимулисање инвестиција и предузетништва, као неопходног услова за раст друштвеног богатства и друштвену кохезију засновану на раду и социјалној правди. То би требало да буде платформа напретка Црне Горе у овом периоду.

Опредјелјенје Црне Горе да буде саставни дио ЕУ, подразумијева изградњу тржишне привреде која ће моћи да несметано функционише у оквиру интегрисаног европског тржишта и да се носи са све израженијим конкурентским притиском на том тржишту. То посредно значи и наше опредијељење да прихватимо глобалну економију, и да будемо дио тих глобалних економских токова. Економија ЕУ, која има око 500 милиона становника и ГДП од око 11 хиљада милијарди, већ је сама по себи глобална економија. Чини ми се да многи заговорници уласка у ЕУ ово заборављају када критикују нашу отвореност и борбу за економске слободе, односно за тржишну економију.

Стога, европску - глобалну економију треба да схватимо као систем вриједности и начин размишљања који се заснива на свијету без граница. Како да овај поглед развијамо у Црној Гори?

Већинско опредјељење за улазак у ЕУ је важан корак у том правцу, важан корак и да би почели да разбијамо нама својствену балканску затвореност. То даље значи усвајање закона и стандарда ЕУ, и подједнако важно, ако не и важније, да прихватимо њихов поглед и схватање економије. Једно без другога не иде.

Сходно оваквом погледу на економију, наш даљи развој се мора ослањати на снаге спољњег тржишта, а не на страху од њега.

Црногорско домаће тржиште је ионако мало да би могло бити генератор економског раста наше економије, да би кроз 15-20 година достигли данашњи просјек ЕУ од 26. 000 еура БДП по глави становника.

То не можемо постићи ако останемо у старим менталним оквирима који су још јаки у Црној Гори. Морамо бити храбри и спремни за нови велики искорак. Не мањи од онога којим смо остварили државну независност Црне Горе. Искуство и нових чланица ЕУ, као и познатих свјетских компанија, показује да прихватање стратегије развоја економије интегрисањем у глобалне токове и глобално тржиште јесте основ дугорочног развојног успјеха. Уосталом, инсистирање на регионалној сарадњи кроз интегрисање трговинских, саобраћајних и свих других токова, најмање је формални услов за чланство у ЕУ. Прије свега, то је кључни еволутивни процес који нас припрема и развија капацитет за успјешно суочавање са европском- глобалном конкуренцијом. То је и суштина ЦЕФТА- споразума на чијем значају се у ЕУ с правом инсистира, као и на осталим регионалним иницијативама. Једноствано, не можемо тежити брзој и квалитетној интеграцији у ЕУ, и истовремено заговарати протекционизам у нашим односима са сусједима, Европом и свијетом.

Уосталом, Црна Гора од 1998. године води јасну стратешку економску политику, кроз отварање економије, укидање бројних баријера и и увођење јаке европске валуте, што је био наш први корак који нам је омогућио почетак наше регионалне и европске интеграције.

Сада, са државном сувереношћу, и послије потписивања Споразума са ЕУ, са политичком стабилношћу и константном посвећеношћу изградњи институција, административних капацитета и владавине права, у Црној Гори можемо да се припремимо за сљедећу фазу, односно други квалитативни скок: инвестициониони бум и експанзију предузетништва.

Сви ћемо бити само на добитку ако се у Црну Гору инвестира 7-8 милијарди еура у сљедећих 5-6 година. Грађани у Катунској нахији и у Васојевићима могу имати само користи ако им пут прође поред куће, и ако за неке давно заборављене вртаче добију пристојну надокнаду. Грађани могу само да добију ако направимо путеве, нове изворе енергије, нове хотеле, нове фабрике, нове станове.

Све ово наравно подразумијева да то радимо транспарентно и у складу са европским стандардима. Свакако, и уз одговорно планирање и управљање простором и животном средином, као кључним елементима нашег одрживог развоја. Дакле, избалансираним односом између потребе да се сачувају природне љепоте и ресурси и отвори простор за динамичан и одржив економски развој, кроз реализацију капиталних инвестиција. То ће бити кључни принцип развоја и координације свих Владиних политика.

Дакле, глобална економија није фикција, као што би се могло чути. То је реалност. Понављам, зар наш улазак у ЕУ није реално признавање те економије, односно реалности? Зар улазак у ЕУ не води укидању граница националних држава? Зар то није прва карактеристика новог погледа на пословање? Интеграција и улазак у ЕУ значи укидање и свих препрека тржишту и конкуренцији.

Већ су глобализовани кључни фактори развоја, као што су: комуникације; капитал; међународне корпорације; потрошачи. Ни за један од ових фактора више не постоје националне границе.

Црна Гора, и када би хтјела, не може зауставити овај глобални талас. Наша политика треба да буде да што је могуће умјешније пливамо и да пратимо тај матични ток. Ако на том таласу запливамо, имамо шансу да остваримо велике развојне скокове. Ако му се будемо супростављали или кроз неколико година трчали за возом који је прошао, остаћемо у тој нашој навици да будемо сиромашни и локални.

Ако нашу економију посматрамо из перспективе европског тржишта или још шире, глобалног тржишта, онда је суштинско питање како да се укључимо у то тржиште, како да то тржиште буде основ развоја Црне Горе и повећања квалитета живота сваког нашег грађанина. Улазак у ЕУ значи улазак у велику конкуренцију са свјетским играчима. Мени се чини да се на овај начин не посматра, барем не доминантно, наша интеграција у Европску унију. За то се треба конкретно, благовремено и квалитетно припремити, што није могуће само реторичком подршком и заклињањем Европи.

Европско, односно глобално тржиште, за нас треба да буде основ за привлачење инвестиција и продају наших производа и услуга. То значи да треба да напустимо стару логику увоза и извоза, која одговара затвореној економији, и схватимо да економија Црне Горе мора бити органски дио економије региона, Европе и глобалног тржишта. Наша економија мора да срасте у економију окружења и ЕУ.

Из ове европске перспективе, односно органске интеграције Црне Горе у шире тржиште, важно је да нагласимо неколико области дјеловања Владе, којима се наставља наша стратегија одрживог развоја и стварају основе за нови развојни скок:

- Повећање комуникацијских могућности унутар Црне Горе, али још важније, увезивање у саобраћајну мрежу региона и Европе. С тим циљем градиће аутопут од Бара преко Београда, Будимпеште ка цијелој Европи, што ће нам омогућити интегрисање са овим подручјем. Јонско-јадранска магистрала у дужини од 110 км, омогућиће нам везу са Европом, али и са Азијом. Проширење постојећих аеродрома и, убијеђен сам, градња нових појачаће, такође, нашу везу са спољним свијетом. Ово је област гдје су потребне инвестиције од око 3 милијарде еура.

- Енергетски развој захтијева како оптимизиацију постојећег система и унапређење квалитета управљања, тако и градњу нових, по могућности, обновљивих извора енергије и побољшање енергетске ефикасности. То се може постићи кроз разне моделе, укључујући и докапитализацију или продају пакета акција, која неће довести у питање већинско државно власништво у ЕП ЦГ, а, свакако, хоће обезбиједити реномираног стратешког партнера, како би се брже достигли европски стандарди у овој области.

Енергетски развој подразумијева и наставак реформи на бази даље реализације обавеза из Уговора о Енергетској заједници и фазне имплементације Стратегије развоја енергетике до 2025. године. То ће се остварити у тијесној сарадњи са ЕУ, европским и међународним финансијским институцијама и ино-партнерима.

- Развој услуга, посебно одрживог, елитног туризма. Уколико Црна Гора хоће да развија елитни туризам, онда то захтијева осмишљен и енергичан почетак реализације крупних греен фиелд инвестиција. Такође, и диверсификацију и знатно побољшање квалитета туристичког производа. Уколико хоћемо елитни туризам, онда Црна Гора у цјелини мора бити уређена, да се фигуративно изразим, као хотел са 4-5 звјездица. Стога, изградња саобраћајне и друге неопходне инфраструктуре, мора бити приоритет. То се посебно односи на рјешавање проблема водоснабдијевања на приморју и, генерално, проблема отпада. Такође, подстицање здравственог туризма.

Потребно је побољшати и координацију свих политика које имају утицаја на одрживи развој туризма, као и наставати процес приватизације. Један од кључних приоритета је свакако развој квалификованих кадрова, и успостављање тјешње сарадње измедју локалних власти, приватног сектора и образовних институција.

- Одговорно планирање и управљање простором и животном средином је основ, понављам, и за реализацију свих инвестиција. У овом смислу, новим просторно-планским документима је потребно отворити могућности за валоризацију домаћих ресурса, на принципима одрживог развоја, и уз поштовање захтјева очувања животне средине. На овим основама је базиран и предлог Просторног плана који је у скупштинској процедури. Његово усвајање представља приоритетни нормативни предуслов, како би се обезбиједила основа за планску документацију која се мора иновирати и допунити у свакој општини, а посебно за скоро усвајање детаљног Просторног плана ауто пута Бар-Бољари (за дионицу Подгорица Матешево) и других детаљних планова неопходних за реализацију неколико најкрупнијих развојних пројеката у инфраструктури, енергетици и туризму. Скрећем пажњу на прилог овом излагању дат на крају реферата.

Наставићемо и са реформом система просторног и урбанистичког планирања, како би се створили услови за почетак реализације значајног броја развојних пројеката. Влада ће у најкраћем року анализирати и Парламенту понуди на усвајање законска рјешења која ће поједноставити процедуре израде и усвајања планске и пројектне документације за изградњу објеката, као и ефикаснији надзор Државе над употребом простора.

Побољшање одрживог управљања животном средином ће посебно захтијевати даље снажење институционалних капацитета на свим нивоима, као и ефикаснију сарадњу општина у дефинисању локација за третман чврстог отпада и отпадних вода.

Такође, биће неопходна значајна улагања у заштиту од загађивања ваздуха, воде и земљишта, посебно од стране неколико великих индустрија које представљају вруће тачке, као и за рјешавање проблема отпада и отпадних вода. Влада не може остати пасивна ни када су у питању глобалне климатске промјене.

- Окончање процеса приватизације је од кључног значаја за јачање конкурентности црногорске економије. Даља приватизација државних предузећа допринијеће постизању бољег економског учинка, јачању конкурентности земље и омогућити Влади да већи ниво државних прихода усмјери за побољшање јавних услуга у образовном и здравственом систему, као и за капиталне инвестиције, уз наставак политике снижавања дугова. Поред постојећих модела приватизације, увешће се и нови модели јавно-приватног партнерства.

У политици приватизације у 2008. години, закључиће се започети процеси из претходне године. Такође, отвориће се процеси реструктурирања и приватизације државних предузећа у области транспортне инфраструктуре, по ланд лорд моделу, како би се обезбиједила боља саобраћајна повезаност Црне Горе.

Поред саобраћајне инфраструктуре, енергије, туризма и здраве животне средине, даља економска интеграција Црне Горе у шире, европско тржиште, мора да се ослања на још неколико важних претпоставки, као што су:

- Нове технологије, прије свега информатичка технологија. Влада ће све више подстицати улагање у ову област, и значајан дио будућих приватизационих прихода опредјелјивати за ове намјене, за информатичко интегрисање Црне Горе у европско и глобално тржиште.
- Знање, као најважнији ресурс и предуслов даљег развоја и напретка. Због тога, у наредном периоду приоритет мора бити едукација, улагање у специјалистичка знања и вјештине. Значајан допринос у том правцу је и прилагођавање образованих програма развојним потребама Црне Горе, њеној интеграцији у ЕУ.
Ако знамо да Црној Гори већ сада недостају стручни кадрови и радна снага, тек колико ће то бити изражено у наредним фазама нашег развоја. У суштини, већ посљедних пар година се показује да је у Црној Гори проблем незапослености доминантно структурне природе. То захтијева одлучније усмјеравање на рјешавање ових питања, како би током сљедећег четворогодишњег периода створили услове да сви који имају потребна знања и вјештине могу рачунати на квалитетна радна мјеста.
Није довољно да само доносимо добре законе. Добар закон је само закон који се примјењује. Стога, паралелно са даљом изградњом новог системског и законског оквира, уз уважавање европских стандарда, одлучније ћемо се фокусирати на стварање услова и примјену већ усвојених закона. У том погледу нагласак ће бити на кадровима и њиховој обуци и технолошкој опремљености.

- Већа флексибилност тржишта рада, кроз даљи развој законодавног оквира и политике у овој области, као и јачање социјалног дијалога. Нови Закон о раду требало би да допринесе већој флексибилности тржишта рада уопште, као и сигурности радника, што се односи на бољу заштиту примања у случају незапослености и ефикаснију помоћ код поновног запошљавања. Значајно ће се унаприједити социјални дијалог и битна питања рјешавати уз учешће социјалних партнера. Приоритети у Владиној политици тржишта рада и запошљавања биће: повећање запослености и смањење незапослености; повећање продуктивности и квалитета рада; поштовање прописа и права запослених и јачање социјалне кохезије.

- Побољшање пословног амбијента у циљу стимулисања предузетништва, и развоја малих и средњих предузећа. Наша опредијељење за интегрисање у европско, односно глобално тржиште, значи да смо се опредијелили за усвајање начина рада, пословања и ефикасности који важе на том тржишту. Не може наш приватни бизнис бити конкурентан на глобалном тржишту, а да држава и њена организација, њени трошкови и баријере које поставља бизнису буду још у старом затвореном систему. Цијеним да је ово важан порука администрацији на свим нивоима у Црној Гори.

Отварање што више малих и средњих предузећа- приватних фирми је и пут ка смањењу сиромаштва и незапослености. Хоћу рећи, много је важније препознати пут како да се повећа богатство свих грађана Црне Горе, него се демагошки затворити у филозофију једнакости у сиромаштву, у филозофију прерасподјеле и филозофију заустављања сваке иницијативе и прегнућа, да не би дошло до социјалног раслојавања.

Управо, наш европски пут видим као пут ка богатству свих грађана Црне Горе, као пут стварања једнаких шанси за све. Како ће је ко искористити, то зависи од сваког појединачно.

- Даљи развој банкарског сектора и тржишта капитала, као важан канал нашег укључивања у европску и глобалну економију. Без обзира на важност каматних стопа, све већи значај за привлачење капитала има тзв. стопа повраћаја. Ако је наше тржиште капитала у посљедњих неколико година било и важан социјални јастук, и помогло многим грађанима да ријеше неке своје материјалне и инвестиционе проблеме, сада све више треба да буде сигнал просперитетне економије. Очекујем да ће инвестициони бум о којем сам говорио имати за посљедицу буђење цијена акција на тржишту капитала. Томе ће допринијети и нови институционални играчи, као што су осигуравајућа друштва, којих у Црној Гори има све више, потом инвестициони и пензиони фондови. Исто тако, очекујемо да ће доћи до отварања садашњих инвестиционих фондова, што ће их приморати на веће инвестиције у компаније из њихвоог портфолиа.

Влада ће наставити са мјерама подршке у функцији јачања стабилности и развоја банкарског система, као и супервизије свих сегмената финансијског тржишта.

Развој коминикација, инфраструктуре, енергетике, туризма и остлих области о којима сам говорио су основа и за рјешавање проблема регионалних разлика у Црној Гори.

ИИ РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

Влада ће посебну пажњу посветити регионалним програмима развоја у циљу динамизирања привредних активности у сјеверном дијелу државе.

У том погледу, Влада Црне Горе ће:

1. Обезбиједити системски приступ рјешавању проблема неуравнотеженог регионалног развоја, и у том смислу:

- преиспитати потребу доношења новог Закона о регионалном развоју;
- утврдити методологију степена развијености општина и региона;
- почети са припремом Националног развојног плана и примијенити актуелне статистичке стандарде регионализације (НУТС 1 и НУТС 2);
- дефинисати модалитете институционалне подршке (Фонд за регионални развој и сл.);

2. Преиспитати системски механизам подршке, и на бази тога предложити додатне мјере у оквиру буџетске политике, политике економских односа са иностранством, демографске политике и др.;

3. Обезбиједити увид у секторски систем мјера подршке развоју мање развијених региона преко ресорних министарстава.

4. Спровести институционалне, организационе, техничке, едукативне и друге мјере за коришћење могућности финансирања пројеката из оквира ИПА средстава, донаторских средстава и кредитних линија којим се под повољним условима подстиче развој мање развијених региона.

У конкретној равни, поред изградње ауто пута и нових извора енергије, приоритет ће бити:
- Завршетак дионице Жабљак-Шавник кроз тунел Ивица на путу Рисан - Жабљак;
- Пројекат интегралне валоризације Бјеласице;
- Припрема пројекта интегралне валоризације Плавског басена и Пештерске висоравни (дијела који припада Црној Гори).

ИИИ РЕФОРМА УПРАВЕ И ПРАВОСУДЈА

Питање даљег развоја демократије унапредјење правде, слободе и безбједности биће у врху приоритета у раду Владе. У овој области, посебан значај ће се придавати владавини права и јачању институција побољшању њихове функционалности, компетентности, ефикасности и одговорности.

Државна управа

Влада ће посветити највећу пажњу унапредјењу рада администрације и њене одговорности у спроводјењу закона. Мора се битно унаприједити једнакост градјана пред институцијама, отвореност процеса доношења одлука и јавна одговорност кадрова из државне и локалне управе и институција.

У том циљу, интензивираће се спровођење реформе државне управе, на принципима: децентрализације; деполитизације; професионализације; рационализације; отворене, односно транстпарентне Владе.

Спровешће се Акциони план реформе локалне самоуправе за 2008. годину, наставити законодавна активност (укључујући доношење Закона о ратификацији Европске повеље о локалној самоуправи) и усаглашавање секторских закона који су у вези са пословима локалне самоуправе.

Влада ће посебну пажњу посветити даљем развоју и оспособљавању државне управе за имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању и Привременог споразума, као и окончању преговора о приступању Црне Горе СТО у овој години. То се посебно односи на институтуције у области царине и трговине, што укључује и политику конкуренције и државне помоћи, статистику, јавне набавке, техничке прописе и стандарде, заштиту интелектуалне својине, заштиту потрошача, као и јачање капацитета свих инспекцијских служби. Влада ће почети и са увођењем Децентрализованог система управљања фондовима ЕУ, и то за све компоненте ИПА програма.

У овом оквиру, Влада ће, такође, бити посвећена: унапредјивању информационих и управних веза и поступака између управног система државе на централном нивоу и управних система на локалном нивоу; дерегулацији, либерализацији и даљој приватизацији јавних служби; јачању капацитета финансијског управљања државних органа; постепеном увођењу стратешког планирања на свим нивоима; континуираном увођењу информационе технологије у државну управу е-Говернмент; систематском развоју људских ресурса у државној управи.

Влада ће наставити и са реализацијом програма усмјерених на изградњу државних евиденција и информатичко статистичког уредјења Црне Горе кроз програме информатичког друштва, посебно:

- Електронског катастра;
- Централног регистра становништва;
- Електронске управе;
- Школства са обезбиједјеном ИЦТ логистиком;
- Обједињене наплате пореза и доприноса.

Влада ће одлучно радити на стварању свих неопходних претпоставки за успјешан почетак и функционисање Регионалне школе за државну администрацију (РеСПА), која ће спроводити програме обуке службеника из Црне Горе и региона. Ради се о изузетно значајном пројекту за европску интеграцију Црне Горе и држава региона.


Реформа правосуђа

Неопходна је потпуна и брза реализација започетих програма реформе и стварање услова за јачање независности, професионалности и ефикасности судства.

У том циљу, Влада ће у пуној мјери бити посвећена имплементацији Стратегије реформе правосуђа (2007- 2012) и Акционом плану за њену имплементацију.

У наредном периоду ће се предузети активности на остварењу ефикасније заштите права на суђење у разумном року.

Извршиће се ревизија кривичног законодавства, као и законодавства у области прекршаја и у односу на малољетнике, доношењем посебних закона. Такође, пооштриће се мјере у циљу ефикасније борбе против наркоманије, као и битног побољшања безбједности у саобраћају.

Подстицаће се алтернативни начини рјешавања грађанских и привредних спорова, пренијети одређене надлежности судова на друге органе и службе, извршити реализација програма рјешавања заосталих предмета у судовима, спровести програм развоја људских ресурса . Такође, успоставиће се адекватан систем судских извршитеља ради убрзања поступка, јачања правне дисциплине и смањења броја неизвршених предмета.

У циљу јачања повјерања у рад правосудних органа, у наредном периоду обезбиједиће се боља информисаност свих структура, кроз успостављање различитих модела комуникације са странкама, како би се у потпуности упознали са судским поступком и начином да се он оконча.

Имплементираће се пројекат Правосудног информационог система, што ће допринијети ефикаснијем раду правосудних органа, лакшем приступу заинтересованих странака, знатно већем степену прецизности анализа и статистике.

Ојачаће се капацитети Министарства правде и правосудних институција у дијелу усаглашавања прописа са правом ЕУ, као и међународне правне помоћи и сарадње са међународним правним институцијама.

Такође, планира се концентрација надлежности за дјела организованог криминала и корупције, као и увођење ефикасних истражних механизама, и механизама одузимања имовинске користи стечене кривичним дјелом.

Борба против корупције и организованог криминала

Борба против корупције и организованог криминала остаје један од кључних приоритета Владе. Непосредна одговорност Владе је стварање услова за побољшање рада и одговорности полиције, посебно у предистражном поступку, као и других органа који се баве спроводјењем закона и борбом против корупције и криминала.

Влада ће, до краја 2008, у потпуности реализовати мјере Акционог плана за борбу против корупције и организованог криминала.

У дијелу законодавне активности, потребна је хитна припрема сљедећих закона:

- Закона о кривичном поступку, којим се уводи институт тужилачке истраге и стварање материјалних претпоставки за његову брзу имплементацију;
- Закона о заштити лица која пријављују корупцију
- Закона о старању о привремено и трајно одузетој имовини;
- Новог Закона о спрјечавању конфликта интереса у обављању јавних функција.

Поред усвајања новог законодавства, акценат ће бити на пуној имплементацији свих закона релевантних за борбу против корупције и организованог криминала, укључујући и друге мјере, као што су:

- Даља дерегулација гдје год је то могуће;
- поједностављење процедура и уклањање административних баријера у пружању свих облика јавних услуга, у циљу елиминисања потенцијалног простора за корупцију;
- Даље унапређење законских рјешења и процедура у области јавних набавки, у складу са стандардима ЕУ, како би се обезбиједила пуна транспарентност и пооштрила контрола у спровођењу поступка јавних набавки на државном и локалном нивоу;
- Јачање превенције и пуне инспецијске контроле свих актера на финансијском тржишту, у циљу спречавања употребе финансијских средстава за прање новца стеченог из криминалних активности уопште, а нарочито из криминалних активности повезаних са дрогом, као и спречавања финансирања тероризма, сагласно обавезама из ССП;
- Пооштравање радне и кривичне одговорности за укљученост у корупцију у јавној управи, поред осталог, кроз јачање сектора за интерну контролу у свим надлежним институцијама, као и извјештавање о броју спроведених истрага, предузетим дисциплинским мјерама и процесуираним истрагама датим на даље поступање надлежном државном тужиоцу;

- Стварање повољних услова за инвестирање и предузетништво мора пратити и побољшање контроле укупне законитости и правилности њиховог рада и пословања.

Полазећи од значаја синхронизованог дјеловања свих актера у борби против корупције и организованог криминала, Влада ће подстицати пуну сарадњу извршне, законодавне и судске власти, у циљу ефикаснијег кривичног гоњења и правоснажног пресуђења. Ефикасност спровођења ових политика наставиће да се прати кроз активности Националне комисије за спровођење Програма борбе против корупције и организованог криминала, као и Трипартитне комисије. Национална комисија ће редовно извјештавати о оствареном прогресу, идентификовати карактеристичне појавне проблеме и давати предлоге у циљу ефикасног сузбијања кривичних дјела са елементима корупције и организованог криминала.

Влада ће посебну пажњу посветитити активнијем укључивању Парламента, у складу са усвојеном парламентарном Резолуцијом о борби против корупције и организованог криминала, којом је обезбијеђена јединствена политичка подршка црногорског друштва за одлучно сузбијање ових кривичних дјела. Такође, и цивилног сектора. Успостављање квалитетније комуникације са домаћом и међународном јавношћу допринијеће и цјеловитијој презентацији активности и резултата државе у овој области.

Влада ће наставити са развојем регионалне и међународне сарадње, што укључује и даљу ратификацију међународних конвенција, из којих произилази хармонизација домаћег законодавства. Ово се односи и на конвенције којима је Црна Гора већ приступила.

Влада ће, такође, бити посвећена пуној имплементацији свих обавезујућих препорука из Извјештаја Савјета Европе (ГРЕЦО) и, сходно преузетим обавезама, до краја маја ове године, извијестити о степену њихове имплементације, као и о примјени међународних анти-корупцијских стандарда.

ИВ ЉУДСКА ПРАВА И ЗАШТИТА МАЊИНА

Устав Црне Горе даје правну основу за промовисање, јачање и унапређење заштите основних људских права и слобода, и потврђује обавезу Црне Горе да поштује међународне стандарде у том контексту. Готово половина чланова Устава се односи на људска права и слободе, као и права мањина, чиме је нормативно потврђен њихов значај.

Поред основних људских права и слобода, у циљу заштите укупног националног идентитета, Устав и закони Црне Горе гарантују мањинама и сет додатних права и слобода, које могу користити појединачно и у заједници са другима, и забрањују асимилацију припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница.

Влада ће радити на стварању свих неопходних претпоставки за досљедну имплементацију уставних рјешења, кроз усклађивање и развој законодавног и институционалног оквира, и политика у овој области.

В КУЛТУРА И СПОРТ

У наредном периоду, предузеће се потребне активности на очувању и промоцији културне баштине, као и афирмацији стваралаштва, у складу са највишим европским стандардима. У том циљу, усвојићемо националну Стратегију и Закон о култури, и обезбиједити финансијске и друге претпоставке за њихову имплементацију. То даље значи афирмацију струке и професионализма, као основ реформисања државних институција културе. Такође, и развијање културне посебности мањинских народа и других мањинских националних заједница. Афирмисање онога што је наша културна специфичност и инвестиције у културу морамо разумјети као инвестицију у нашу европску и међународну интеграцију.

Влада ће додатну пажњу, такође, посветити афирмацији спортских потенцијала и достигнућа на медјународном плану. Црна Гора је већ пуноправна чланица Међународног олимпијског комитета, европских и свјетских асоцијација. Такође, Црна Горе је у свим гранама спорта већ препозната на међународној мапи. Међутим, потребно је да још снажније валоризујемо потенцијал спорта за приближавање Црне Горе свијету. Исто тако, морамо даље подстицати спорт у школама и универзитетима, с обзиром на његов допринос развоју здравља нације, као и превенцији социо-патолошких појава међу младима.

ВИ СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ПРИОРИТЕТИ


У складу са својом уставном позицијом, Влада ће наставити досљедну реализацију дефинисаних спољнополитичких приоритета. Они су тако трасирани, да ће то у дужем периоду бити политика не само ове, него и будућих влада. Европске и евроатлантске интеграције, тј. вриједности и стандарди на којима се темеље, су више од политике. Рекао бих да то краткорочно и дугорочно гледано постаје, и све ће више постајати филозофија живљења у Црној Гори. Регионална сарадња и развој добросусједских односа са свима је такође у тој равни, и предуслов за достизање ових стратешких циљева. Исто тако, и билатерална сарадња са тзв. малим земљама у европским оквирима, али и са кључним европским и свјетским факторима. Црна Гора ће досљедно бити посвећена реализацији свих међународних обавеза које проистичу из чланства у многобројним међународним организацијама и асоцијацијама. У фокусу Владе биће и дефинисање нове политике, утврђивањем Стратегије дугорочне сарадње са дијаспором.

Црна Гора свакако не може остати по страни када је у питању расплет вишедеценијске косовске драме. Позиција Црне Горе у односу на косовски процес позната је свима, и на домаћој и на међународној сцени. Ми смо преферирали договор Београда и Приштине, уз посредовање међународне заједнице, ничим не прејудицирајући исход преговора. И данас сматрамо да је то било најбоље рјешење за саме учеснике процеса, за регион у цјелини, и за све међународне факторе који су више или мање инволвирани у овај процес. Познато је чиме су резултирали ти преговори. У постојећој ситуацији, након одлуке косовског Парламента 17. фебруара ове године, показало се да је Црна Гора водила конзистентну и досљедну политику у односу на овај посљедњи преостали проблем у региону. Сходно таквом приступу, ми ћемо пратити даљи развој догађаја, уважавајући, прије свега, потребу учвршћивања унутрашње стабилности Црне Горе, и нашу посвећеност изградњи најбољих могућих односа са Србијом, као и са Косовом, и са свим сусједима и државама региона. У складу са тим, када за то дође вријеме, донијећемо одлуку на линији уважавања, прије свега својих националних и државних интереса, и наше трајне европске и евроатлантске интеграције.


Поштовани посланици,

Реализијући све напријед наведене активности Влада ће дати допунски импулс процесу динамичне интеграције Црне Горе у европске и евроатланске структуре. На овом путу, од великог је значаја и очекивано приступање Црне Горе Свјетској трговинској организацији током ове године. Такође, и ефикасно окончање започетог дијалога о укидању виза, кроз досљедно испуњавање препорука и услова ЕУ, како би Црна Гора у кратком року била уврштена на бијелу Шенген листу.

Детаљне реформе и активности које Црна Горе треба да спроводе на плану имплементације ССП и испуњавању институционалних, политичких, економских и правних критеријума за приступање ЕУ (тзв. Копенхашки и Мадридски критеријуми) детаљно ће се разрадити у Националном програму за интеграцију Црне Горе у ЕУ за период 2008- 2012. НПИ ће на систематичан и свеобухватан начин дати и реалну пројекцију рокова, носилаца активности, као и потребних људских и финансијских ресурса за њихову реализацију. НПИ ће разрадити и механизам праћења и процјене квалитета имплементације европске агенде Црне Горе. Према планираној динамици, Влада ће убрзо разматрати нацрт овог стратешког документа, а тек након јавне расправе и консултација са Парламентом, приступити његовом усвајању.

Динамичан демократски и економски развој Црне Горе, даљи резултати у примјени ПС и ССП, јасан и реалан Национални програм за европску интеграцију, политички консензус потврђен скупштинском Резолуцијом о испуњавању обавеза у оквиру ССП, конструктивна политика Црне Горе у региону и на међународном плану, представљају солидну основу за планирано подношење захтјева Црне Горе за чланство у ЕУ у скорије вријеме.

У процесу евроатлантских интеграција, први корак Владе ће бити усвајање Презентационог документа Црне Горе за Индивидуални партнерски акциони план НАТО (ИПАП), који је израђен у координацији надлежних министарстава и у сарадњи са експертима НАТО-а. Презентациони документ за ИПАП биће представљен у сједишту НАТО-а 11. марта ове године. Одмах након предаје Презентационог документа, Црна Гора ће у сарадњи са НАТО почети израду ИПАП плана, који ће проистећи из приоритета у свеукупним реформама садржаним у поменутом документу.

Влада ће наставити са активностима у оквиру Партерства за мир, како би на Самиту НАТО-а почетком априла у Букурешту постала дио Интензивираног дијалога са НАТО.

Израдом ИПАП-а и комуникацијом са НАТО у оквиру Интезивираног дијалога, Црна Гора ће стећи предуслове да у што бржем року постане чланица Акционог плана за чланство НАТО МАП, тј. да постане земља кандидат за чланство у овој организацији.

У наредном периоду, у циљу едукације и информисања јавности и осталих актера, Влада ће наставити са имплементацијом Комуникационе стратегије за евроатлантске интеграције Црне Горе, тј. Акционог плана за њену имплементацију.

Поштовани посланици,

Када сам након трајног рјешавања најважнијег питања државне политике Црне Горе обнове црногорске државности на демократском и фер референдуму, по највишим европским стандардима, 21. маја 2006. године, и брзог међународног признања Црне Горе, као најмлађе државе у Европи и у свијету, те након убједљиве побједе демократских проевропских снага на септембарским изборима те године одлучио да се повучем са државних функција, нијесам ни слутио да ћу бити принуђен да промијеним своју одлуку. Посебно не, након тако кратког периода. Разлози за повлачење премијера Жељка Штурановића, првог Предсједника Владе независне Црне Горе, добро су познати вама, црногорској и широј јавности. Сигуран сам да дијелим мишљење свих вас, као и свих грађана Црне Горе, упућујући му најбоље жеље за брзо оздрављење, и што бржи повратак државним пословима, које је веома успјешно обављао водећи Владу у протеклих годину и три четири мјесеца.

Високе државне функције током своје дуге политичке каријере, увијек сам доживљавао као највећу одговорност и обавезу. Тиме сам био мотивисан и сада, прихватајући кандидатуру за Премијера, практично на пола мандата ове Владе. Сматрао сам да не могу избјећи примарну одговорност предсједника владајуће странке за повјерени мандат за обављање одговорних Владиних послова у најбољем интересу Црне Горе и њених грађана. Заједно са тимом, који је у највећој мјери био избор премијера Штурановића, тимом који је постигао завидне резултате на остварењу стратешких европских и евроатлантских циљева, на учвршћењу политичке, макроекономске и безбједносне стабилности у Црној Гори, која је с разлогом од свих релевантних међународних фактора препозната као поуздан партнер и стожер регионалне стабилности и успјешна европска прича на Балкану.

Стицајем историјских околности водио сам Владу Црне Горе у посљедње двије деценије у неизвјесним временима, у доба док је још била у саставу велике Југославије и њеног трауматичног распада, затим као чланица двочлане федерације у СРЈ, у државној заједници Србије и Црне Горе, као и у референдумском процесу када смо готово након једног вијека стекли независност на миран и цивилизован начин.

Данас преузимам Владу у до сада најповољнијем политичком и економском амбијенту, у којем се налази млада црногорска држава. То ће бити наставак једне успјешне државне политике коју смо континуирано водили током посљедње деценије. То је нови изазов за мене и за Владу.

Претпоставка успјеха који најављујем јесте наше самопоуздање, наша вјера да можемо. Уосталом, зашто могу други, а не ми? Морамо се ослободити недостатка амбиције и навике да себе сматрамо мање вриједним од оних који нам долазе извана. Морамо се ослободити комплекса лажног цара Шћепана малог.

Очекујем вашу подршку, и изражавам пуну спремност Владе за отворену и суштинску сарадњу са Парламентом, као и са свим осталим релевантним државним институцијама, пословним и другим асоцијацијама, цивилним сектором.

Поштовани посланици,

Полазећи од тога да је протекло тек нешто дуже од годину дана од избора Владе коју је водио досадашњи премијер Жељко Штурановић, опредијелио сам се да вам предложим да наставим посао са актуелним саставом Владе. Дакле, предлажем да потпредсједници Владе и убудуће буду:

Проф. др Гордана Ђуровић и проф. др Вујица Лазовић.

Такође, предлажем за:
Министра иностраних послова Милана Роћена
Министра финансија др Игора Лукшића
Министра одбране мр Бора Вучинића
Министра унутрашњих послова и јавне управе Јусуфа Каламперовића
Министра правде Мираша Радовића
Министра за заштиту људских и мањинских права Фуада Ниманија
Министра здравља, рада и социјалног старања др Миодрага Радуновића
Министра за економски развој Бранимира Гвозденовића
Министра саобраћаја, поморства и телекомуникација проф. др Андрију Ломпара
Министра туризма и заштите животне средине Предрага Ненезића
Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде мр Милутина Симовића
Министра без портфеља Суада Нумановића

На упражњено мјесто министра културе, медија и спорта предлажем Бранислава Мићуновића, диртектора Црногорског народног позоришта, дугогодишњег професора глуме на Факултету драмских умјетности у Београду и на Факултету драмских умјетности на Цетињу, доботника Тринаестојулске награде.

Такође, на упражњено мјесто министра просвјете и науке предлажем проф. др Сретена Шкулетића, редовног професора на Електротехничком факултету Универзитета Црне Горе, проректора Универзитета за међународну сарадњу.

Поштовани посланици,

У Влади, и мени као њеном предсејднику, имаћете партнера отвореног за сарадњу и иницијативе по свим питањима од значаја за остваривање наших стратешких циљева, односно за бољи живот наших грађана.

Захваљујем и очекујем вашу подршку предложеном програму и саставу Владе Црне Горе.


ПРИЛОГ

КАПИТАЛНИ ПРОЈЕКТИ ПЛАНИРАНА ДИНАМИКА РЕАЛИЗАЦИЈЕ

1. Ауто-пут Бар-Бољари (прва дионица Подгорица-Матешево)- Планирано је да Влада до краја априла обезбиједи неопходну документацију за почетак градње овог ауто-пута, да током маја распише медјународни тендер за избор изводјача радова, и да током септембра ове године закључи уговор и изводјача уведе у посао.

Обим средстава за реализацију ове дионице је изнад 500 мил.Е.

2. Нови енергетски извори: Влада ће у четвртом кварталу о.г. донијети одлуке и створити услове за расписивање медјународног тендера за избор партнера у градњи новог енергетског извора у Црној Гори путем концесије. Одлуку о избору приоритета (градња ТЕ у Пљевљима, хидроелектрана на Морачи или евентуално, неког трећег извора) Влада ће донијети у предвидјеном року, након одговорног сагледавања свих аспеката овог питања у сарадњи са компетентним медјународним субјектима.

Обим средстава за ове пројекте дефинисан је Стратегијом развоја енергетике: блок 2 ТЕ Пљевља 175 мил.Е,ХЕ на Морачи 430 мил.Е.

3. Регионални водовод за Црногорско приморје - Влада ће створити услове да се пројекат Регионалног водовода за Црногорско приморје заврши до краја 2009.године најкасније у првој половини 2010. године.

Обим средстава ангажованих у овом пројекту је изнад 50 мил.Е.

4. Изградња депонија чврстог отпада и рјешавање проблема отпадних вода- Влада ће обезбиједити сву неопходну помоћ локалним самоуправама у припреми пројектно-планске документације, како би се до краја 2008. године створили услови за почетак радова квалитетног збрињавања чврстог отпада и отпадних вода. Реално је да се изградња депонија чврстог отпада (уз ажурно поступање локалних самоуправа) заврши до краја 2009.године. Такодје, реално је да најважнији послови на збрињавању отпадних вода у општинама Црногорског приморја буду обављени у истом року.

Обим средстава на овим пројектима: чврсти отпад 45 мил.Е, отпадне воде за општине приморја 50 мил.Е (за израду постројења).

5. Туристички пројекти - Влада ће у фебруару и првој половини марта расписати медјународне тендере за испољавање интересовања инвеститора за учешће у једном броју великих туристичких пројеката (Ада, Велика плажа, Валданос, некадашња војна имовина у Кумбору, Бигову и на Жабљаку ...), уз основни концепт дугорочног закупа замљишта и доминантност хотелских капацитета високе категорије на тим локалитетима. Након тромјесечног трајања ове сондаже заинтересованости и лобирања код свих важнијих ино инвеститора могуће је да се тендери за избор партнера обаве почетком другог полугодја о.г. и да се на јесен отпочне са градњом. Обим средстава који ће ангажовати ове пројекте је више милијарди еура.

6. Израда пројекта интегралне валоризације Бјеласице. Реално је да се током априла распише тендер за избор обрадјивача Плана посебне намјене Бјеласица, којим би неколико локација било разрадјено до нивоа детаљног урбанистичког плана.



ПРОЈЕКЦИЈЕ ОСНОВНИХ ПАРАМЕТАРА ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА

Циљ динамичног и одрживог економског развоја је виши ниво животног стандарда сваког грађанина.

Остварење овога циља биће могуће на основу одржавања динамичног раста БДП. По процјени Владе, БДП ће на крају 2009. године бити око 3.000 мил. еура, што значи раст од око 40% за протекле три године.

Учинци на овом плану биће мјерљиви:

- Даљим убрзаним растом запослености. У Црној Гори је у 2006. години број запослених износио 150. 800. Реална је пројекција да на крају 2009. године у Црној Гори буде око 180.000 запослених. То значи, за три године, раст од око 30. 000 новозапослених или преко 20%. Повећање запослености, кроз отварање нових и квалитетнијих радних мјеста, водиће даљем паду незапослености, која се, до краја 2009. године, пројектује на на око 24.000 незапослених лица. Тај резултат довешће Црну Гору у зону стопе незапослености коју имају неке од данас најразвијенијих држава у Европи. Перспектива је да се током следећег четворогодишњег периода у Црној Гори, у највећој мјери, ријеши проблем структурне незапослености, односно да се створе услови да сви који имају потребна знања и вјештине могу рачунати на квалитетна радна мјеста;

- Растом плата. Просјечна нето плата у Црној Гори 2006.године (у времену формирања Владе) износила је 282 . На крају 2007. године повећана је на 376 . На крају 2009. године просјечна нето плата износиће најмање 515 . То значи да ће просјечна нето плата у Црној Гори за три године порасти за 82%;

- Растом пензија и примања по основу права из области социјалне и дјечије заштите.