- Влада Црне Горе
Министарство финансија Саопштење Министарства финансија
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење Министарства финансија
Објављено: 29.07.2006. • 01:19 Аутор: Насловна страна
Поводом тврдњи Грађанске партије, објављених у дневном листу Вијести, у петак 28. јула 2006 године у тексту Откуд сад дуг према Лондонском клубу, у циљу правилног информисања јавности, указујемо на сљедеће:
Црна Гора је на основу одлуке Комисије за имовину од 1.октобра 2004.године регулисала све обавезе према повјериоцима Лондонског клуба, на начин што је ослобођена свих обавеза, јер је свој дуг откупила почетком 1992. године, уз посредовање Народне банке Југославије. Касније је Србија закључила посебан аранжман са повјериоцима Лондонског клуба о отпису и репрограмирању њених кредитних обавеза према овој групи повјерилаца.
Дуг по основу излазних обвезница алтернативни инструменти учешћа (АПИ Алтернативе Партиципатион Инструментс) представља посебну форму регулисања дуга бивше СФРЈ према повјериоцима. Наиме, 1988. године тадашња Народна банка Југославије и све удружене југословенске банке, уз претходну гаранцију државе, емитовале су излазне обвезнице у вриједности од 80 мил УСД, са роком доспијећа 20 година, граце периодом до 10 година и фиксном каматном стопом. Дуг по овом основу само за Србију и Црну Гору (заједно) са свим редовним и затезним каматама нарастао је на износ од 91,6 мил УСД.
Услови и начини измирења дуга насталог по основу АПИ бондова биће предмет преговора са иностраним повјериоцима. У тим међусобним преговорима реално је очекивати да ће се обезбиједити најмање исти услови које је Србија договорила са повјериоцима Лондонског клуба, а то је: 62% отписа, рок отплате 20 година и граце период 5 година. Преговори о регулисању овог дуга неће се одвијати са Лондонским клубом, већ са повјериоцима у чијем су портфељу АПИ бондови. Произилази да ће црногорски дуг из овог односа од 21,8 мил УСД бити предмет преговора са повјериоцима и да ће се највјероватније обезбиједити отпис од 62%. Наиме, споразум о репрограмирању са повјериоцима Париског клуба обавезује тадашњу СРЈ као дужника да приликом регулисања својих односа са другим повјериоцима истима не може дати повољнији третман. Подсјећамо да је са Париским клубом уговорен отпис од 66%.
У оквиру недавно потписаног Споразума између Републике Србије и Републике Црне Горе о регулисању чланства у међународним финансијским организацијама и разграничењу финансијских права и обавеза налази се дакле и нерегулисани дуг настао у периоду бивше СФРЈ, а по основу неријешеног дуга према Лондонском клубу повјерилаца (АПИ бондови), Либији и Кувајту као и клириншки дуг према Чешкој и Словачкој. Начин регулисања ових обавеза биће утврђен након окончања преговора који су у току, када ће бити и укључени у износ јавног дуга.
На крају, веома је важно поновити да подаци показују да је јавни дуг, на дан 30.06.2006. године 648,3 милиона еура - од чега је ино дуг 478,8 милона еура, а домаћи 169,5 милиона еура, односно - са јавним предузећима 702,6 милона еура, од чега је ино дуг 533,1 милиона еура, а домаћи 169,5 милиона еура.
Црна Гора је на основу одлуке Комисије за имовину од 1.октобра 2004.године регулисала све обавезе према повјериоцима Лондонског клуба, на начин што је ослобођена свих обавеза, јер је свој дуг откупила почетком 1992. године, уз посредовање Народне банке Југославије. Касније је Србија закључила посебан аранжман са повјериоцима Лондонског клуба о отпису и репрограмирању њених кредитних обавеза према овој групи повјерилаца.
Дуг по основу излазних обвезница алтернативни инструменти учешћа (АПИ Алтернативе Партиципатион Инструментс) представља посебну форму регулисања дуга бивше СФРЈ према повјериоцима. Наиме, 1988. године тадашња Народна банка Југославије и све удружене југословенске банке, уз претходну гаранцију државе, емитовале су излазне обвезнице у вриједности од 80 мил УСД, са роком доспијећа 20 година, граце периодом до 10 година и фиксном каматном стопом. Дуг по овом основу само за Србију и Црну Гору (заједно) са свим редовним и затезним каматама нарастао је на износ од 91,6 мил УСД.
Услови и начини измирења дуга насталог по основу АПИ бондова биће предмет преговора са иностраним повјериоцима. У тим међусобним преговорима реално је очекивати да ће се обезбиједити најмање исти услови које је Србија договорила са повјериоцима Лондонског клуба, а то је: 62% отписа, рок отплате 20 година и граце период 5 година. Преговори о регулисању овог дуга неће се одвијати са Лондонским клубом, већ са повјериоцима у чијем су портфељу АПИ бондови. Произилази да ће црногорски дуг из овог односа од 21,8 мил УСД бити предмет преговора са повјериоцима и да ће се највјероватније обезбиједити отпис од 62%. Наиме, споразум о репрограмирању са повјериоцима Париског клуба обавезује тадашњу СРЈ као дужника да приликом регулисања својих односа са другим повјериоцима истима не може дати повољнији третман. Подсјећамо да је са Париским клубом уговорен отпис од 66%.
У оквиру недавно потписаног Споразума између Републике Србије и Републике Црне Горе о регулисању чланства у међународним финансијским организацијама и разграничењу финансијских права и обавеза налази се дакле и нерегулисани дуг настао у периоду бивше СФРЈ, а по основу неријешеног дуга према Лондонском клубу повјерилаца (АПИ бондови), Либији и Кувајту као и клириншки дуг према Чешкој и Словачкој. Начин регулисања ових обавеза биће утврђен након окончања преговора који су у току, када ће бити и укључени у износ јавног дуга.
На крају, веома је важно поновити да подаци показују да је јавни дуг, на дан 30.06.2006. године 648,3 милиона еура - од чега је ино дуг 478,8 милона еура, а домаћи 169,5 милиона еура, односно - са јавним предузећима 702,6 милона еура, од чега је ино дуг 533,1 милиона еура, а домаћи 169,5 милиона еура.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?