Излагање министра Славољуба Стијеповића на сједници Скупштине РЦГ о Предлогу закона о пензијском и инвалидском осигурању

Предлог закона о пензијском и инвалидском осигурању

Садашњи систем пензијског и инвалидског осигурања у Црној Гори заснива се на међугенерацијској солидарности, што значи да запослени уплаћују доприносе пензијском фонду, али тако прикупљена средства нијесу извор њихових будућих пензија, већ се од њих исплаћују пензије садашњој генерацији пензионера.

Основни циљ реформе је да обезбиједи редовне исплате и садашњим пензионерима, као и свим будућим генерацијама када остаре и пензионишу се. Само финансијски избалансиран систем, који исплаћује пензије од прихода од доприноса може бити дугорочно стабилан и обезбиједити веће пензије. Таквим системом постиже се да износ будуће пензије директно зависи од дужине радног стажа и висине уплаћених доприноса.

Предлог закона о пензијском и инвалидском осигурању, као први корак обухватне пензијске реформе, обезбиједиће стабилан пензијски систем за десетак година, што значи да Предлог овог закона није радикалан и да Министарство није жељело да на рачун пензионера и радника рјешава економске проблеме.

Постоји неколико изузетно важних фактора који условљавају пензијску реформу. Први и најважнији је старење становништва, присутно у свијету и код нас. У Црној Гори сада је само четири пута више радно способних становника, у доби између 18 и 59 година старости, него старијих од 60 година. Овај однос ће се даље погоршавати, тако да ће за 30 година бити чак 2:1. Биће касно ако будемо чекали да се ове демографске промјене десе, па да онда реагујемо.

Демографска кретања свугдје у свијету су основни разлог за пензијске реформе. Неопходност хитне реформе код нас додатно је условљена неповољним односом измедју броја осигураника и пензионера, који је тренутно 1,3:1. По основу доприноса обезбједјује се свега 60% потребних средстава за функционисање пензијског система, док се недостајућа средства обезбјеђују из Буџета републике ( нпр. дефицит у прошлој години је износио 25 милиона еура).

С друге стране, прописана стопа доприноса је 24% и оптерећује привредну активност. Стопа која би се морала увести да, у садашњим условима, доприноси покрију пензије, износила би чак 34%.

На пензијски систем троши се 13% бруто друштвеног производа. Анализа упоредних система показује да у земљама са учешћем пензијских расхода од преко 10% БДП је сигнал за пензијску реформу. Мислим да ови подаци довољно говоре о стању у пензијском систему Црне Горе и потреби хитне пензијске реформе.

Пензијски систем код нас оптерећују и многа права која немају везе са пензијским осигурањем, и не заснивају се на уплаћеним доприносима и дужини радног стажа. Посебна права за поједине групе осигураника (борци, полиција), социјална политика (минималне пензије), либералан приступ категорији бенефицираног радног стажа као и неселективно додјељивање инвалидских пензија само су дио проблема који се морају рјешавати, да би се обезбиједило стабилно функционисање пензијског система.
Шта су основне реформске мјере и каква је разлика у односу на досадашњиа рјешења

Старосна граница

Повећање на 65 и 60 - постепено

Повећање животног вијека и пад наталитета у Црној Гори, што је заједничко свим земљама у Европи и свијету, захтијевају повећање старосне границе. Као једну од реформских мјера, Закон уводи нове старосне границе за одлазак у пензију – 60 година за жене, а 65 за мушкарце. Поред овог услова, Закон прописује да је за одлазак у пензију неопходно имати и најмање 15 година радног стажа.

До сада, жене су одлазиле у пензију са 55 година, а мушкарци са 60. Та ће се старосна граница повећавати постепено - сваке године за по шест мјесеци. Када нови Закон ступи на снагу, 2004. године, жене ће моћи да се пензионишу са 55 и по година, а мушкарци са 60 и по. Старосна граница 2005. биће 56 година за жене, а 61 за мушкарце. Тај прелазни период трајаће 10 година, тако да че се тек 2014.године у пензију одлазити са 60, односно 65 година старости.

Оваквим рјешењем у погледу старосних граница не утиче се на запошљавање младих. У економији једне земље не постоји фиксни број послова који се никада не мијења. Радна мјеста се отварају и затварају на нивоу читаве економије у зависности од привредних кретања.

Усклађивање пензија – Швајцарска метода

Предлог закона о пензијском и инвалидском осигурању предвиђа да се, умјесто досадашњег усклађивања пензија само са номиналним растом зарада, пензије усклађују са растом и зарада и инфлације. Предложен је такозвани швајцарски модел, по коме ће се пензије сваке године усклађивати са коефицијентом који се добије сабирањем 50% стопе инфлације и 50% стопе раста зарада.

У финансијски стабилном пензијском систему могуће је пензије усклађивати само са растом зараде, јер сваки пораст зарада значи и пропорционално више новца од доприноса за исплату пензија. Код нас је, међутим, пензијски систем у дефициту, а усклађују се не само пензије, него и разна друга права за која се не плаћају доприноси. Затим се на увећани износ пензија и накнада плаћају здравствени доприноси од 19%, а за исплату свих права преко поште треба издвојити 2% номиналне вриједности. Дакле, код нас када зараде порасту за одређени проценат, новац потребан за исплату увећаних пензија и за расходе које усклађивање произведе, значајно је већи него што су приходи по основу увећаних доприноса. На тај начин дефицит у систему стално се увећава, утолико више уколико је усклађивање више везано за зараде.

Управо зато нови закон предлаже усклађивање према ткз. "швајцарском" моделу. Значи, у најгорој варијанти када је реални раст зарада једнак нули, пензије се пратити трошкове живота, да би задржале исту куповну моћ. У најбољем сценарију ниске инфлације и значајног раста зарада, и пензије се реално повећавају. Овај метод усклађивања најбољи је начин да се пензије повећавају, прате трошкове живота, а да то ипак буде у границама економских могућности државе

Израчунавање пензија - Бодовни систем

Висина старосне пензије одређује се према формули, која представља производ личног бода (ЛБ) и вриједности пензије за један лични бод. Лични бод осигураника рачуна се тако што се лични коефицијент осигуранка (ЛК) помножи бројем година његовог пензијског стажа (ПС). Лични коефицијент добија се тако што се годишњи лични коефицијенти осигуранка за сваку годину од 1970. године, односно од почетка осигурања саберу и подијеле са периодом за који су обрачунати. А годишњи лични коефициент је упоређење нечије плате са просјеком у Републици за ту годину.

Поред тога, број година радног стажа, које жене остваре до почетка примјене новог Закона, множиће се са додатних 1,15

Вриједност пензије за један лични бод износи 1,42% просјечне зараде за децембар 2003. године. Вриједност пензије за један лични бод усклађује се на исти начин као и пензија.

Због начина финансирања садашњег система пензијског осигурања избор 10 најповољнијих година у суштини је значио преливање ка онима који су у једном периоду остварили изразити напредак у каријери или већу плату. Посљедица је и ''надувавање'' плата током одређених 10 узастопних година. Такав систем је неправичан, јер се дешава да различите пензије добију радници који су у свом радном вијеку уплатили потпуно исти ниво доприноса, али су имали различите распоред зарада током година.

Предности бодовног система јесу што се повећава значај уплаћених доприноса и висине зараде током читавог радног вијека, тако да висина пензије директно зависи од зарада, плаћених доприноса и година стажа. Такође се знатно поједностављује обрачун, односно утврђивање висине пензије.
Остале основне промјене

Радна способност, према којој се цијени инвалидност, до сада се оцјењивала у односу на радно мјесто које је особа покривала. По новом Закону о пензијском и инвалидском осигурању, губитак радне способности утврђиваће се за обављање било ког посла.

Разликоваће се само двије категорије инвалидности – потпуна, или губитак укупне радне способности, и дјелимична, или 75% губитка радне способности.

Пензионери ће ићи на контролни преглед сваке треће године, како би се утврдило да ли задржавају право на инвалидску пензију. Изузетак ће бити случајеви када постоје медицински докази да то није неопходно. Тиме се постиже да инвалидско осигурање користе они којима је заиста потребно.

Према новом Закону, зарада на коју се плаћа допринос обухватаће и накнаде које прелазе минимум прописан колективним уговором: топли оброк, превоз, регрес, зимницу, итд. Доприноси ће се плаћати и на приходе од привремених и повремених послова. Поред ових врста прихода, предмет плаћања доприноса биће и опорезиви дио дохотка остварен по основу уговора о дјелу и ауторског хонорара, укључујући и новчану накнаду коју остварују чланови одбора директора - независно од тога да ли су осигурани по основу уговора о радном односу. Резултат проширења основице на коју се плаћа допринос биће већа будућа пензија.

ПРИПРЕМА ЗАКОНА

До Предлога закона о пензијском осигурању дошли смо тек након детаљних претходних анализа. Процес на припреми Нацрта закона о пензијском и инвалидском осигурању, започео је прије двије и по године, када су урађене прве анализе стања и проблема у овом систему. Сам рад на припреми Нацрта закона, а касније Предлога закона, траје више од годину и по и у тим активностима, кроз рад радне групе, учествовали су представници Привредне коморе Црне Горе, односно послодаваца, Савеза Самосталних Синдиката Црне Горе, удружења пензионера, Института за стратешке студије, УСАИД –а , односно Барентс Групе, Министарства финансија, правде, пољопривреде, Републичког секретаријата за законодавство, Републичког Фонда ПИО и Министарства рада и социјалног старања, као предлагача.

На основу детаљних анализа и предлога, Влада Републике Црне Горе у јуну 2002. године утврдила је Нацрт закона о пензијском и инвалидском осигурању и дала га на двомјесечну јавну расправу. Због великог интересовања, Влада је продужила јавну расправу још два мјесеца, што значи да је овај Нацрт био на јавној расправи пуна четири мјесеца. Такође, у организацији министарства одржано је шест регионалних расправа, а у организацији Синдиката два семинара у априлу и мају 2003. године. Представници Министарства учествовали су на више састанака и расправа у организацији Савеза удружења пензионера. Ради информисања јавности, у дневној штампи у десет недјељних наставака дате су основне новине у закону о пензијском и инвалидском осигурњу.

Предложени закон о пензијском и инвалидском осигурању управо је резултат широке јавне расправе, примједби и сугестија датих током те јавне расправе и рада радне групе.

КОНЦЕПТ РЕФОРМЕ

Предлог закона о пензијском и инвалидском осигурању тек је први корак ка потпуној реформи пензијског система. Мјере предвиђене овим законом односе се само на садашњи једностубни систем осигурања, које могу обезбиједити финансијску одрживост у наредних десетак година. На дужи рок, за сигурну и редовну исплату пензија које ће омогућавати бољи животни стандард пензионера, неопходна је обухватнија реформа.

На основу свих анализа искустава земаља које су спровеле реформу пензијског и инвалидског осигурања, Влада Републике Црне Горе опредијелила се за концепт тростубног пензијског система:

- обавезно осигурања по основу медјугенерацијске солидарности на којем се заснива постојећи пензијски систем (први стуб),

- увођење обавезног осигурања по основу индивидуалне капитализоване штедње (други стуб)

- увођење добровољног осигурања (трећи стуб)

О увођењу обавезног осигурања и добровољног осигурања одлучиће се на основу јасног финансијског плана из којег неспорно произилази финансијска стабилност, као и утврђених институционалних капацитета неопходних за увођење другог и трећег стуба.