Одржана прес конференција о изради Стратегије за рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ
Славољуб Стијеповић, министар рада и социјалног старања
Подгорица, 28.04.2004.

Даме и господо,

Ово је прва пресс конференција која се односи на израду Националне стратегије за рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица. Ваше професионално информисање о активностима на припреми Стратегије биће од велике користи за успјешност самог процеса, зато вам захваљујем на данашњем присуству

На почетку да се подсјетимо:

Проблемом збрињавања избјеглих и расељених лица Црна Гора се у континуитету бавила и бави задњих 12-13 година.Упркос чињеници што је овај проблем Црну Гору затекао прилично неспремну, иако смо вјеровали да је то проблем пролазног карактера, увијек је постојала добра воља да се свим невољницима који су тражили уточиште пружи помоћ и подршка, и у томе се релативно успијевало и то изнад наших реалних могућности и очекивања, како самих избјеглица тако и међународне заједнице.

Колоне избјеглица и расељених лица су долазиле, пролазиле и одлазиле, али је њихово бројно стање у свим протеклим годинама било оптерећење за Црну Гору која је са веома ограниченим капацитетима и суочена са сопственим проблемима проналазила начине да помогне десетинама хиљада нових становника. Само у току 1998. године број избјеглих и расељених лица је премашивао цифру од 140.000 лица, што је представљало више од 20 % у односу на број домицилног становништва. Колико је ово оптерећење за Црну Гору најбоље показује примјер, када би се у једној Француској која има 50.000.000 становника, доселило још 20% односно 10. 000.000 нових грађана.

Само за последње четири године за потребе здравствене заштите Цена Гора је потрошила 8. 230,740 , док је за образовање ове популације на годишњем нивоу у континуитету обезбјеђивано око 3.000.000,00 . Томе треба додати и трошкове који се тичу смјештаја и осталих неопходних потреба избјеглих и расељених лица.

Црна Гора је, уосталом, начином прихватања и збрињавања избјеглица и расељених лица стекла велики углед на међународном плану. Не само да су поштовани међународни документи који дефинишу положај ових лица него је Црна Гора понудила и урадила и више од тога, јер су у неким правима, избјеглице и расељена лица изједначавани са грађанима Црне Горе и углавном смо сви дијелили исте могућности и носили терет истих проблема.

Наравно, подршка међународне заједнице, кроз различите облике помоћи, је била присутна свих ових година и чињеница је да би би без те подршке Црна Гора била суочена са хуманитарном катастрофом.

Међутим, ситуација се у битном промијенила: с једне стране највећи број донатора орјентисао се на нова кризна подручја а с друге стране могућности Црне Горе за рјешавањем ових проблема и убудуће су веома ограничене (буђжетска ограничења). Упркос напорима да се побољшају животни услови најугроженијих избјеглица и интерно расељених лица, у појединим областима, као што су смјештај, здравствена заштита, запошљавање, ова лица се налазе у незавидном положају.

Тренутно, у Црној Гори борави око 32,000 избјеглица и интерно расељених лица (што представља преко 5% укупне популације) од чега је око 14.000. избјеглих и 18.000 расељених лица. Од овог броја избјеглих и расељених лица, ове школске године, се школује 4.500 ученика за што је неопходно обезбиједити 3.096.915,00 , док трошкови здравствене заштите избјеглих и расељених лица за прва три мјесеца ове гходине износе 225.505,67. За овај број избјеглих и расељених лица, само на име трошкова здравствене заштите Републички Фонд здравства ће у 2004. години морати обезбиједити око 2.000.000,00 .

Како би потврдила своју чврсту жељу да понуди помоћ и конкретна рјешења избјеглицама и интерно расељеним лицима, Влада Републике Црне Горе је започела процес израде Националне стратегије за рјешавање проблема избјеглица и интерно расељених лица. Свеобухватна и транспарентна политика треба да помогне избјеглицама и интерно расељеним лицима да, у складу са важећим међународним стандардима, изаберу најбоље за себе уз истовремено поштовање реалних могућности и интереса Црне Горе.

Влада Републике Црне Горе је задужила Министарство рада и социјалног старања да буде носилац посла и оформила комисију чији су чланови представници Министарстава релевантних за рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица, представници Комесаријата за расељена лица и Црвеног Крста Црне Горе.

Комисија је припремила пројектни задатак за израду Националне стратегије за рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица и именовала специјализовану институцију-Институт за стратешке студије и прогнозе (ИССП) из Подгорице, који ће бити задужен за пружање логистичке подршке током рада на пројекту.

На основу структуре документа и ингеренција Владиних органа, као и програмских активности појединих медјународних организација, формирани су радни тимови који су већ почели да припремају материјал за стратегију. Тако је до сада формирано 6 радних тимова у којима су носиоци посла: Комесаријат за расељена лица, Министарство рада и социјалног старања, Министарство просвјете и науке, Министарство здравља, Министарство унутрашњих и Министарство спољних послова. У радним тимовима тренутно је активно око 40 појединаца. Како се теме истражују, тако ће се број сарадника повећати.

Тренутно смо у фази прикупљања података и дефинисања постојећег стања у свим секторима: од социјалне заштите, здравства, образовања, смјештаја расељених лица и сл. Након тога, усресредићемо се на давање конкретних предлога за могуће рјешавање постојећих проблема која ће се кретати у три правца:
- повратак у земљу поријекла,
- локална интеграција,
- одлазак у треће земље.

До краја мјесеца, радни тимови ће понудити прву верзију материјала на основу којих ће даље бити организован процес партиципације. Процес партиципације је замишљен тако да у сарадњи са међународним партнерима: Америчким комитетом за избјеглице, УНХЦР-ом и осталим заинтересованим партнерима као и домаћим организацијама : прије свега, Црвеним Крстом Црне Горе омогући укључивање избјеглих и расељени у израду Стратегије на начин да прикупимо ставове и мишљења избјеглица и интерно расељених лица о њиховим проблемима, могућим начинима њиховог рјешавања као и ставовима о предложеним сценаријима који ће свакако допринијети коначном креирању Стратегије. Цијенимо да је процес партиципације веома битан и за каснији процес имплементације предложених рјешења.

Истовремено је и убрзан процес провјере рјешења о статусу избјеглица у сарадњи МУП-а, УНХЦР-а и Комесаријата за расељена лица Републике Црне Горе. Надамо се да ћемо до краја маја добити прецизне податке о броју избјеглица у Црној Гори а што ће имати утицаја на креирање финалне верзије документа.

Оно што је веома битно нагласити јесте чињеница да конкретни предлози за рјешење овог осјетљивог проблема не зависе само од могућности Црне Горе нити од њене добре воље да их ријеши. Зависе прије свега, од стварања услова за повратак избјеглих и расељених, у чему је неопходна међународна подршка као и од успостављања билатералне сарадње са колегама из земаља окружења које имају исте проблеме.

Дакле свјесни смо чињенице да се овако сложени проблеми могу рјешавати једино кроз међусодно уважавање и партнерство на регионалном нивоу. Зато и временске оквире које постављамо за рјешење овог проблема морамо веома условно схватити. Не желимо да направимо документ који није и реално спроводљив.

Црна Гора изражава спремност да у сарадњи са међународним партнерима и нашим сусједима заиста квалитетно и трајно ријеши проблеме ове популације.

О свим будућим корацима на изради ове Стратегије редовно ћемо вас обавјештавати на сличан начин. Ја очекујем од Вас, од људи који су задужени за информисање јавности, да будете објективни. Тиме највише можете помоћи нама који креирамо ову политику и самим избјеглицама и расељеним лицима.