Женева: Излагање министра рада и социјалног старања Славољуба Стијеповића на 95. Међународној конференцији рада

95. Међународна конференција рада
Женева, 31. мај - 16.јун 2006. године


Министар рада и социјалног старања
Славољуб Стијеповић

Даме и господо, поштоване колеге


Дозволите ми да вас на почетку поздравим у име Републике Црне Горе која је у суботу, 03.јуна 2006.године и званично прогласила своју независност. Црна Гора ће наставити да се изграђује као отворена и грађанска држава, заснована на поштовању људских права и слобода, принципима демократије, владавине права и тржишне економије.

Као независна држава, Црна Гора ће даље развијати сарадњу са европским и међународним институцијама, и наставити са активном политиком добросусједства и регионалне сарадње у свим областима. Република Црна Гора је исказала посебан интерес и пуну спремност да са Републиком Србијом развија добре и пријатељске међудржавне односе.

У контексту данашње конференције, желим да нагласим да ће Црна Гора посебно поштовати и даље унапређивати стандарде и добру праксу у дијелу запошљавања и рада, кроз међународну, регионалну и билатералну сарадњу.

У Црној Гори је у последње три године постигнута макроекономска стабилност и створен стабилан амбијент за пословање, нове инвестиције, и креирање нових радних мјеста. То потврђује и последњи извјештај Стандард анд Поорс у којем је за само годину кредитни рејтинг побољшан са ББ на ББ+, уз процјену даљег позитивног тренда. Желим да саопштим да, након дефинисања државног статуса Црне Горе, Влада наставља политику посвећену системским реформама у свим областима, које ће даље унаприједити економски амбијент за постизање три основна циља и то:

1. Раст животног стандарда и квалитета живота свих градјана уз адекватне системе социјалне и здравствене заштите и образовања;
2. Брз и одржив привредни развој кроз повећање економских слобода, јачање утицаја приватног сектора, постизање већег степена макроекономске стабилности;
3. Изградња институционалног и правног оквира компатибилног са међународним стандардима и нормама, заснованог на владавини права.

Влада Црне Горе је 2003. године усвојила Агенду економских реформи, која се базира на отвореној тржишној економији, доминацији приватне својине и заштити својинских права и уговора, а чији је главни и крајњи циљ бољи стандард и квалитет живота свих градјана.

У протекле три године Влада се фокусирала на постизање макроекономске стабилности кроз смањење буџетског дефицита, инфлације и кроз изградњу институционалног оквира. Тиме су створени предуслови да се тежиште у наредном периоду помјери ка економском расту и развоју, и креирању радних мјеста.

Агендом економских реформи наведено је шест основних области у којима треба спровести низ мјера, а које треба да трансформишу црногорску привреду и то: предузетништво, инвестирање, редукција сиве економије, повећање конкурентности црногорске економије кроз адекватан порески систем, и отварање нових радних мјеста, уз одржавање постигнуте макроекономске стабилности.

Поред резултата стабилног пословног окружења отвореног за домаће и стране инвестиције, завршене приватизације, фискалне одрживости и добро регулисаног финансијског сектора, финансијски одрживог пензијског система, реформисане јавне администрације и локалне управе, важни очекивани ефекти Агенде су смањено сиромаштво и повећање запоселности.

У том смислу Влада Црне Горе посебну пажњу посветила је и посвећује реформи тржишта рада, већој флексибилности, превођење рада на црно у легалне токове и отварању нових радних мјеста.

Уз експертску подршку Свејтске банке и УСАИД-а донијета је нова регулатива -
донијети су нови Закон о запошљавању, Закон о раду, Закон о запшљавању странаца, Закон о заштити грађана Црне Горе на раду у иностранству, Закон о заштити на раду, Закон о инспекцији рада и Закон о евиденцијама у области рада и запошљавања.

Као резултат Владиних политика и мјера, незапосленост у Црној Гори је смањена са 76.000 незапослених лица на почетку 2003. године на 45.000 у мају 2006. године, што је смањење од око 31.000 односно 40,79%.

Реформа у области рада и запошљавања је дио укупних економских реформи које су допринијеле макроекономској стабилности.

Тако је у 2004. години у односу на претходну, бруто домаћи производ порастао 3,7% инфлација је износила 4,3%, раст индустријске производње 13,8%, уз изванредне резултате у области туристичке привреде, као једне од развојних грана Црне Горе, гдје је пораст туристичког промета износио чак 18,1% уз повећање броја страних туриста од 31%.

Тренд раста макроекономских индикатора настављен је и у 2005. години, у којој је бруто домаћи производ порастао 4,1%, инфлација је износила 1,8%, пораст туристичког промета био је 14,3% и смањење буџетског дефицита са 2,9% на 2,05%.

За 2006. годину планирано је да бруто друштвени производ расте по стопи од 4,5%, да инфлација не прелази 3,0% уз пораст индустријске производње и туристичког промета по стопи од најмање 10% и смањење буџетског дефицита на 1,7% учешћа у бруто домаћем производу, смањење јавне потрошње као и повећање запослености односно смањења стопе незапослености. Резултати економске политике Владе Црне Горе за првих пет мјесеци текуће године гарантују остваривање ових циљева.

Понављам да се стопа незапослености са 29,1% у 2003. години смањила на садашњих 17%.

У истом периоду учешће незапослених младих лица је смањено на 21%, а број незапослених жена је са 59% у 2003. години, смањен на 49,3%. Такодје, број оглашених слободних радних мјеста, посредовањем Завода за запошљавање је са око 16.000 у 2002. години порастао на преко 30.000 годишње у 2003. години и 2004. години и преко 35.000 у 2005. години, а тај тренд ће бити настављен, односно премашен у текућој години.

У обуку за запошљавање (преквалификације, доквалификације, стручно оспособљавање) у том периоду је било укључено 15.000 лица.

У овом периоду, сходно Програму перманентног стумулисања предузетништва и запошљавања додијељено је 7.615 кредита, запослено 12.571 лице и за те намјене утрошено 37,6 милион еура.

Посљедњих година успјешно се покреће запошљавање лица са инвалидитетом, Рома и осталих вулнерабилних група. Сезонски карактер стратешких грана Црне Горе, туризма и пољопривреде, намеће посебну потребу Министарству рада и социјалног старања и Заводу за запошљавање, које је у надлежности Министарства, за обезбјеђењем квалитетне радне снаге за ове послове. То се постиже активном обуком незапослених лица са евиденције незапослених и пријемом квалификоване радне снаге из земаља у региону, што је омогућено кроз примјену Уредбе о радном ангажовању нерезидентних физичких лица.

Свјетски савјет за туризам и путовања (WЦТТ) је прогласио Црну Гору, другу годину за редом, најбрже растућом туристичком привредом свијета са годишњом стопом раста од преко 10%. Ово је од значаја за запошљавање не само у Црној Гори већ и у ргиону, јер је само прошле године број нерезидената ангажованих у Црној Гори био око 30000.

На почетку 2003. године Влада је донијела више подзаконских аката од којих посебно истичем Уредбу о пореским олакшицама за новозапослена лица и Уредбу о радном ангажовању нерезидентних физичких лица, гдје је комбинацијом стумулативних и казнених мјера покушала и успјела да елиминише рад на црно у Црној Гори. Наиме, овим мјерама Влада је драстично смањила порезе и доприносе за новозапослена лица (за 80%), чиме је снажно стимулисала послодавце на ново запошљавање. Резултати су више него задовољавајући, рад на црно је сведен на свега неколико процената, што је и валоризовано кроз позитивну оцјену у Студији изводљивости Европске уније.

У примјени казнених мјера посебну улогу је одиграла инспекција рада која је у континуитету контролисала примјене закона и уредби, посебно код оних послодаваца који су користили бенефиције предвидјене овим актима.

Примјеном ових мјера незапосленост у Црној Гори је, за нешто више од три године, смањена за 40,79%.

Црна Гора је спремна да запосленост као глобални, а у нашем случају веома значајан регионални проблем, рјешава заједно и у партнерству са релевантним националним и међународним институцијама. Бићемо и убудуће веома предани у процесу регионалне сарадње у области запошљавања, тржишта рада и обуке, и због припреме наше будуће интеграције у Европску Унију, имплементације стандарда у области запошљавања и операционализације глобалне агенде запошљавања МОР-а у нашој држави.

Наставићемо са побољшањем националне политике запошљавања, промовишући прилагодљивост и запошљивост на тржишту рада кроз креирање макроекономске политике, која ће, уз примјену мјера и програма активне политике запошљавања, интензивирати отварање нових радних мјеста.

Поштоване колеге,

На крају желим још једном да кажем: Црна Гора, сада независна држава, својом државном, политичком и институционалном стабилношћу, гарантује наставак сарадње са регионом и већи утицај на процесе демократизације и стабилизације региона.

Надамо се да ће Црна Гора врло брзо постати чланица свих релевантних европских и међународних организација укључујући и Уједињене нације. Тиме ће се Црна Гора и формално обавезати и гарантовати сва права и стандарде за које се залаже и Међународна организација рада.

Организовање демократског референдумског процеса, како га је оцијенила и Европска унија, потврда је да Црна Гора има капацитет да гради демократско и просперитетно друштво. Вјерујем да ћемо и у даљим реформама имати подршку земаља чланица ове организације, као и европских и међународних институција.


Хвала на пажњи.